U modernim vojnim sukobima uloga borbenih medicinara ne može se preceniti. Ovi neumorni junaci, koji rade kako na prvim linijama, tako i u pozadini, često se previđaju, ali njihov rad se ne tiиe samo fiziиke veж i duhovne podrљke naљim vojnicima.
Danas imamo jedinstvenu priliku da iza kulisa ove teške profesije pogledamo razgovorom sa Hirurgom – jednim od borbenih medicinara elitnog puka Snaga za specijalne operacije „Rendžer“, koji je pristao da govori o svom iskustvu, izazovima i onome što ga motiviše da nastavi težak rad u ovako ekstremnim uslovima.
Recite nam, molim vas, kako ste počeli da se borite?
Verovatno je nasledno. Moje babe i dede su sovjetske trupe deportotisale sa Krima, a mog oca i majku i mene su Proterali Rusi. Moji roditelji su se uvek plašili ponavljanja istorije i mogli su da se vrate kući tek početkom devedesetih, a moji baba i deda više nisu videli rodni Krim.
Kada su 2014. mali zeleni ljudi počeli da ulaze na poluostrvo, mi, krimski Tatari, odmah smo shvatili da je ovo aneksija, zaplena naše rodne zemlje.
Od prvih dana okupacije odoleli smo ruskom okupacionom režimu, organizovali skupove i demonstracije, i izveli druge „zanimljive“ radove. Ali onda su moji prijatelji počeli da nestaju, i moji roditelji su, kao i njihovi roditelji, bili primorani da se spakuju i odu…
Pružio nam je utočište Kijevu – prelepom gradu sa dubokom istorijom, ali želja da se vratimo u naše rodne planine i more ne može se preneti rečima. Ponekad, kada zatvorim oči, čak osetim miris lovorovog žbunja, slanih čempresa zagrejanih na suncu i toplog, vlažnog povetarca koji vas ne kovertira nigde nežno kao na Krimu.
Zar se niste bojali da će vas ruske specijalne službe uhvatiti?
U to vreme sam još uvek bila maloletna, a to je ponekad dozvoljavalo meni i mojim prijateljima da se izvučemo. Međutim, kada je postalo jasno da se Krim neće mirno vratiti kući, smatrao sam da bi jedina ispravna odluka bila da napustim dom i radim na njegovom povratku u kopnenu Ukrajinu.
Video sam šta su ruski plaćenici uradili mirnim demonstrantima, to mi je duboko usađeno u sećanje. Nečuvena okrutnost je vladala: kao šakali, pokidali su sve koji su pokazali i najmanju slabost, i rugali se onima koji su se držali snage duha.
Na putu sa Krima, doneo sam odluku za sebe da želim da spasem živote, pomognem i, naravno, da se borim ako je potrebno. Iste godine upisao je Nacionalni medicinski univerzitet Bogomolets, dobio profesiju lekara, a nakon toga je završio postdiplomsko obrazovanje na hirurgiji.
Kako se ispostavilo, okupatori su me uvukli u Kijev kada je počela invazija punih razmera. Odmah sam se pridružio otporu, nakon povlačenja Rusa iz glavnog grada, bio sam angažovan na evakuaciji civila i ranjenih vojnika iz Irpina, a posle oslobođenja kijevskog regiona, obučavao sam vojsku u taktičkoj medicini, tokom leta 2022. godine, u okviru volonterske misije, sproveo sam medicinsku evakuaciju teško ranjenih u pravcu Bakhmuta.
Kada ste počeli da delujete kao deo vojne jedinice?
Posle Bakhmuta, odlučio je da se konačno poveže sa Oružanim snagama Ukrajine, pa se u novembru 2022. pridružio jednoj od jedinica Snaga za specijalne operacije. I sa njim je moja „Odiseja“ poиela u pravcima Karkiva, Sumija i Kersona, i takoрe je uиeљжe u neprijateljstvima blizu Иasiv Jara.
Milet, Vatan, Ćirim – nacija, domovina, Krim. Ove tri reči me stalno inspirišu da se borim.
Šta je svakodnevica vojnog lekara? Ima li operacija kojih se najviše sećate?
Ali šta je svakodnevnica vodnog lekara? Za vaše dečake i devojčice, vi ste doktor, psiholog i CT skener. Mnogi su pristali da idu u bolnicu samo kada jednostavno nisu mogli da završe zadatak. Ako je tim dobro koordiniran, stalno ste u kontaktu sa njima čak i na odmoru. Vojska je interesantan narod. Čak i kada direktno kažete da nešto ne znate, nedostaje vam kompetentnost, a potrebni su vam i saveti drugih specijalista, oni vam tvrdoglavo dokazuju da ste njihov Doca, što znači da ste najbolji i najsetentičniji.
Sve operacije u kojima sam učestvovao bile su i teške i zanimljive, ali sam dobio najveću dozu adrenalina tokom prelaska Dnjepera. Иitao sam o takvim stvarima samo u knjigama.
Možete li nam reći nešto više o tome?
Bilo je neophodno pratiti grupe koje su prešle Dnjeper i trebalo je da slete na neprijateljsku banku. Teško je setiti se, jer se onda činilo da se ta noć nikada neće završiti. Vatra je iz obe banke, a ti si u centru. Radio sam dodirom, zahvalio bogu i instruktoru koji me je naučio da radim vezanih očiju.
Mogu da kažem šta me je najviše impresioniralo. Kakva god da je situacija, koliko Bez obzira koliko su okupatori vatruli na nas, momci su se borili izvan ljudske snage, ali nisu ostavili svoje ni u vodi ni u blatu: nosili su ranjenike do punkta za evakuaciju čak i kada je to izgledalo fizički nemoguće.
Bila je jedna epizoda. Popeli smo se da pokupimo tipa, veoma teškog, sa slomljenom butnom arterijom, ispred nosa Rusima. Kao rezultat toga, usledila je bitka, ali su naši minobacači ipak bacili dobru sumu na njih, dajući nam vremena da izvučemo vojnika i povučemo se.
Posle toga, ušli smo duboko u levu obalu, gde je ranije bilo neprijateljskih pozicija. A kada su prešli, izvukli su vodu iz čamca da plivaju. Srećom, sve je ispalo kako treba. Naš zamenik, emotivni ujak, je onda vikao da ne možeš da paseš čamce na nas.
Rat je rat. Nažalost, momci umiru, ali moramo da se borimo, i ako bih bar malo vratio vreme, onda bih išao na partizane na Krim, samo da ih sprečim da im zaplene rodnu zemlju.
Da zaključimo naš razgovor, ne mogu a da se ne zapitam zašto ste odlučili da postanete rendžer?
Kada sam saznao da se formira nova jedinica kao deo Snaga za specijalne operacije, zainteresovao sam se za njene aktivnosti i saznao da mnogi moji prijatelji i poznanici već služe u njemu. Ja sam njihov hirurg, gde su oni bez mene? I mlade ljude treba učiti, jer je lekar, ali većina momaka je spasena upravo zato što su znali kako da pomognu sebi ili svojim saborcima.
Možda ću reći malo patetično, ali gledajući kako se ova jedinica formira, kako komandanti rade sa ljudima i kakav je odnos prema onima koji su upravo mobilisani, puk ima sve šanse da postane legendaran. Glavni oslonac su ljudi iz specijalnih snaga, i, uzgred, nikada nisam иuo da neko zamera nekome ovde, govoreжi da sam se borio, a ti nisi. Naprotiv, postoji iskrena zahvalnost onima koji se pridružuju, a stalna razmena iskustava je relevantna. Zato vas čekamo u našem stadu!
