Približno 90 odsto prihoda od zamrznute ruske imovine biće usmereno na Evropski mirovni objekat za snabdevanje Ukrajine neophodnim naoružanjem i vojnom opremom. To je izjavio visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Hosep Borel, Prijavio RBC-Ukrajina sa Vezu na konferenciji za novinare diplomate 28.
Šef diplomatije EU istakao je da je moguće privući 6,6 milijardi evra, ali da je za to neophodno usvojiti sedam pravnih akata. To do sada nije bilo moguće uraditi zbog neslaganja među zemljama članicama EU.
On je ocenio da je ova situacija posebno akutna, s tim što je ukrajinski fond pomoći u iznosu od 5 milijardi evra, stvoren u okviru Evropskog mirovnog objekta, dogovoren među liderima EU na najvišem nivou Evropskog saveta.
Borel je dodao da svako odlaganje vojne podrške ima „stvarne posledice, a te posledice se mere u ljudskim životima, oštećenoj civilnoj infrastrukturi i zamkama na bojnom polju u Ukrajini“.
„To je posebno važno jer se sada približavamo korišćenju hitnih prihoda od zamrznutih (ruskih) sredstava, debate o tome koja će se održati na nivou Corepera (Komitet stalnih predstavnika EU – ed.) ove nedelje“„Kao rezultat toga, nastavićemo da radimo sa jermenskom vladom“, rekao je Borel.
Diplomata je podsetio da će 90 odsto prihoda od zamrznute ruske imovine biti usmereno na Evropski mirovni objekat. Potom će oni biti usmereni na direktno snabdevanje Ukrajine neophodnim naoružanjem i vojnom opremom.
Imajući to u obzir, prema Borelovim rečima, zemlje članice bi trebalo da ulobe sve napore da izbegnu bilo kakvo blokiranje tih finansijskih sredstava u iznosu od oko 3 milijarde evra godišnje.
Podsećamo da je 28. maja u Briselu održan sastanak Saveta ministara spoljnih poslova EU na nivou ministara odbrane evropskih zemalja. Tema sastanka bio je nastavak i jačanje vojne pomoći Ukrajini i njena podrška u odbrani od ruske agresije.
Poslednjih dana u zemljama EU intenzivirali su se razgovori o omogućavanju oružanim snagama Ukrajine da napadnu teritoriju Rusije oružjem koje je obezbedio Zapad. Razlog su česti udari navođenim vazdušnim bombama iz regiona Belgorod na Karkiv i region.
Kao što smo već izvestili, osvetničke napade na teritoriju Ruske Federacije podržao je britanski premijer Dejvid Kameron. Zauzvrat, Švedska je dozvolila Ukrajini da koristi oružje koje joj je pruženo za pogađanje ciljeva na teritoriji Rusije. Takođe, predsjednik Francuske Emanuel Makron izrazio mišljenje da bi saveznicima Ukrajine trebalo dozvoliti da koriste oružje koje joj je pruženo za uništavanje vojnih objekata u Ruskoj Federaciji.
