Predsednik Ukrajine Volodymyr Zelenskyy i premijer Belgije Aleksandar De Kroo potpisali su bilateralni Sporazum o bezbednosnoj saradnji i dugoročnoj podršci. Sporazum je potpisan u Briselu u utorak, 28. maja, Prenosi pres služba kabineta predsednika.
Prema sporazumu, Belgija preuzima obaveze, kao i spremnost da pruži podršku Ukrajini na deset godina. Zbog toga će ove godine Ukrajina dobiti vojnu pomoć u iznosu od najmanje 977 miliona evra.
Kabinet predsednika napominje da je prvi put u takvom bezbednosnom sporazumu preciziran konkretan broj vojnih aviona koji će biti obezbeđeni Ukrajini – 30 aviona F-16 do 2028. godine. Istovremeno, ove godine bi trebalo da budu predati prvi borci.
„Belgija garantuje da će obezbediti pravovremenu bezbednosnu pomoć, modernu vojnu opremu i naoružanje, uzimajući u obzir potrebe Ukrajine na polju vazdušne i protivdušne odbrane, pomorske bezbednosti, deminiranja i u okviru koalicije sa municijom i olakšati vojnu obuku,“ – navodi se u saopštenju.
Odvojeni blokovi dokumenta posvećeni su bilateralnoj saradnji u odbrambenoj industriji, podršci ukrajinskoj Mirovnoj formuli, jačanju sankcija, nadoknadi štete, privođenju agresora pravdi, korišćenju konfiskovane ruske imovine za potrebe Ukrajine, kao i pomoći u ekonomskom oporavku i obnovi. Saradnja na polju obaveštajnih podataka, sajber bezbednosti i suprotstavljanja dezinformacijama biće produbljena, dodala je Kancelarija predsednika.
Pored toga, u sporazumu se navodi da Belgija jasno potvrđuje svoju podršku budućem članstvu Ukrajine u EU i NATO- u.
Kompletan tekst sporazuma možete pročitati na Vezu.
Šta su „bezbednosni sporazumi“?
U proleće 2022. osnovana je Međunarodna radna grupa za bezbednosne garancije na čelu sa bivšim generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom i šefom kabineta predsednika Andrijem Jermakom. Grupa je predstavila Bezbednosni kompakt Iz Kijeva, koji je naveo da će osnovna grupa saveznika izvršiti obavezujuće obaveze za jačanje odbrane Ukrajine dugi niz godina kako bi došla i vojnom i ne-vojnom pomoći.
Prošlog juna međunarodne diplomate su rekle da Zapad nije spreman da pruži bezbednosne garancije Ukrajini. Evropski političari nisu imali konsenzus o tome šta bi tačno takve garancije značile.
U julu 2023. godine, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO-a, Zelenski je rekao da su Ukrajini potrebne bezbednosne garancije pre nego što postane članica Alijanse. Te garancije ne bi trebalo da budu „umesto NATO-a“, nego na putu ka njemu, naglasio je on. Dokument je u početku bio usredsređen na zemlje G7.
Zemlje G7 su u julu potpisale deklaraciju o dugoročnim bezbednosnim garancijama i ekonomskoj podršci Ukrajini. Potpisnici su garantovali da će promovisati reforme neophodne za članstvo Ukrajine u NATO-u.
Sledeći korak bio je zaključivanje bilateralnih bezbednosnih sporazuma između Ukrajine i pojedinačnih zemalja garanta. Prednost dogovora o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti je u tome što su dugoročni i ne zavise od izbora.
Prva zemlja sa kojom je Ukrajina uspela da zaključi bezbednosni sporazum bila je Velika Britanija. Dokument je potpisan 12. januara 2024. godine, a njegov puni naslov je „Sporazum o bezbednosnoj saradnji između Ukrajine i Velike Britanije i Severne Irske“. Prema dokumentu, bezbednosne obaveze Britanije važiće dok Ukrajina ne uđe u NATO.
Posle toga, Ukrajina je takođe potpisala bilateralne sporazume sa Nemačkom, Francuskom, Danskom, Kanadom, Italijom, Holandijom, Finskom, Letonijom i Španijom.
Belgija je 11. zemlja sa kojom je Ukrajina zaključila bilateralni bezbednosni sporazum u skladu sa odredbama Zajedničke deklaracije G7 usvojene u Viljnusu 12. jula prošle godine. Deklaraciji su se već pridružile ukupno 32 države.
