U Ukrajini je 18. maja na snagu stao novi zakon o mobilizaciji. Jedna od njegovih odredbi obavezuje sve muškarce starosti od 18 do 60 godina da ažuriraju svoje vojne akreditive u roku od 60 kalendarskih dana. Isto važi i za žene u medicinskim specijalitetima.
Da bi brzo ažurirali podatke bez odlaska u TCC, Ministarstvo odbrane je pokrenulo mobilnu aplikaciju Reserve+ . Podatke možete da ažurirate i u ASC-ovima.
Ali u Lviv distriktu TCC postoje redovi od 100 metara. Isti ljudi idu u TCC svaki dan ili svaki drugi dan kao da idu u crkvu da bave ћeljeni vojni registarski dokument. Ko stoji u tim redovima, odakle dolazi i kako sistem funkcioniše – saznao nam je novinar.
***
Pet od šest okružnih CCC Lviva posluje na istoj adresi, nedaleko od tržnog centra Forum Lviv i pijace Krakov, skoro u centru grada – u Ulici Veteraniv. Takva blizina TCC-a i priče o autobusima sa zatamnjenim stasima u kojima nestaju muškarci vojnog doba promenili su demografiju prometne trgovačke četvrti. Izgleda da sada na njenim ulicama čekaju žene i školarce. Ponekad ima nekoliko studenata ili penzionera. A ovde je stranac koji se izdvaja od ostalih. U blizini kafića razgovaraju tri vojnika, takođe žene.
Ako nikada niste ažurirali svoje podatke u CCC 20 godina, onda možda nećete tokom prvog puta ći tamo gde vam je potrebno. Google Maps vodi u drugom smeru – navodno je pokušao zli čarobnjak Dodžer. Gomila dece koja istrčaju iz škole takođe izaziva sumnju u pravi put. Ali ljudi koji se pridržavaju zakona priskače u pomoć sivo-izbledelim znacima na sivoj ogradi: do kraja ulice i desno.
Priče poznanika o gužvi na vratima TCC-a su zbunjujuće – kontrolni punkt je mali, prazan svuda okolo – ni nagoveštaj reda. „Uzalud sam išao, naseo na komentare na Fejsbuku“–Mislim. Ali sećam se da je igla sakrivena u jajetu, i jaje je sakriveno u patki, i tako dalje.
Učtiv zgodni vojnik traži da vidi svoj pasoš i traži oblast registracije. «Iza kontrolnog punkta levo, onda desno i desno, sa leve strane će biti Ševčenkivski okrug – tu su najmanji redovi, možda ćete se pro provući“– Konačno uspevam da se probijem.
Pogledam malo po okolini gde su ambulantna kola i mobilna soba za pregled na točkovima, i odem u prostorije gde rade kombinovani Frankivsk-Halych i Lychakiv-Zaliznychnyi district TCCs.
„Ako se boriš, odmah te puste unutra“
Nekoliko desetina ljudi je u maloj sali. Najveći redovi ovde su ujutru. Prolaznici kažu da skreću ugao zgrade i vuku se u nepoznatom pravcu. Posle ručka, najuporniji i najverniji ostaju ovde. Kao i oni koji žele da pokupe ažurirana dokumenta.
Vrata od hodnika do soba sa kancelarijama su otvorena pritiskom na dugme iz kabine dežurnog oficira. Ali za ljude u ovom redu, oni su zatvoreni. Moraš da znaš magičnu reč: „Ako se borite, puštaju vas unutra bez čekanja u redu, momentalno. I stojimo ovde nedeljama.“, – redovni gosti deonica TCC lobija.
„Imam broj 296 u redu. Idem već tri nedelje. Trebalo je da ga pogodim danas. Ali od dva sata, niko nije napustio moju kancelariju. Ali sačekaću.“– kaže Serhiy, sredovečni čovek. Podseća na komšiju kojeg srećete godinama u istoj sivoj majici i pantalonama.
Serhiy kaže da je već ranije išao u TCC – želeo je da bude mobilisan. Međutim, prema njegovim rečima, on je odbijen zbog registracije Luhanska i potvrde Zaporizhia o statusu IDP- a.
„Na kraju sam dobio IDP u Lvivu i sam otišao do autobusa. Odveden sam u Vojno-medicinsku komisiju. Ali rekli su da se ne uklapam. Sada moram da pokupim dokumenta o tome. I otići ću u inostranstvo.“– kaže Serhiy melanholija.
«Podatke sam ažurirao u 2019. Radim na železnici, imam rezervaciju. Drugu nedelju za redom pokušavam da pokupim dokumenta, svaki dan mi kažu da dođem sutra,“ – kaže seokosi preplanuli muškarac star 55+, ustaje sa klupe i odlazi.
Sednem pored mladog bledog čoveka koji baci pogled na sat i počne malo da se zamajava. Takođe ima rezervaciju. Uskoro će se završiti, potrebno je da imate vremena da pokupite dokumenta iz TCC-a i proširite ih.
„Radim u smenama. Preko dana sam na poslu, noću spavam, sutradan sedim u TCC-u, noću idem u smenu, onda spavam pola dana – a popodne ponovo dolazim ovde. I tako u krug.“„Kao rezultat toga, moći ćemo da radimo sa našim klijentima,“ Preko Kompanije Reserve+, dodaje, nije bilo moguće ažurirati podatke – aplikacija nije radila.
„Čak i da mogu, i dalje bih morao da dođem ovde da uzmem štampani kod,“ – dodaje čovek pored mene, koji je načuo naš razgovor. Uspeo je da ažurira svoje vojne dosijeeniti putem aplikacije. I tu je sve korektno – osim datuma rođenja. Postoje legende o tom visokom gospodinu sa torbicom preko ramena u redu – on ne samo ponizno sedi na klupi ili nervozno hoda napred-nazad, već stoji najbliže vratima zatvorenog prostora i svaki put kada dežurni izađe, on glasno upita: „Kada?“
„Dežurni oficir je otišao u našu kancelariju da razjasni kada ćemo biti primljeni. Nije se vratio dva sata.“– dodaje visoki čovek. Kao i drugi, on provodi bar pola dana u predvorju TCC-a samo da bi pokupio dokumenta.
„Zašto ne možemo da ih pokupimo, izvadimo i samo predamo?“– reče čovek uzbuđeno. Onda se dežurni oficir vrati i kaže kao i obično: „Ne danas“. Što se tiče distribucije dokumenata – „Ne možeš to da uradiš. Ne prema pravilima“. Ljudi se i dalje ne razilaze.
„Sada imam skoro 60 godina, još uvek imam 18 godina u njihovom sistemu. Bio sam u ASC-u da ažuriram podatke tamo, dali su mi parče papira i rekli mi da idem sa njima u TCC. Ja sam 306-ti u redu za markicu.“„Kaže gospodin Taras u beloj i crvenoj polo majici i sedoj kosi. Međutim, kada su ga pitali kada je poslednji put ažurirao svoje vojne akreditive, priznaje da nikada nije.
U redu možete upoznati i ljude koji su „traženi“, iako su ažurirali svoje podatke 2022. godine ili se bore na frontu više od godinu dana. Neko ima pogrešno mesto registracije ili adrese, grešku u prezimenu ili broj koji nedostaje u broju telefona. Putem aplikacije „Reserve+“ nisu mogli da ažuriraju podatke. Tako da nastavljaju da se probijaju kroz ovu љumu.
„Sve razumem. Ali ne mogu ništa da uradim.“
Redovni gosti priиaju o tipiиnom danu u TCC-u. Ujutru je dugačak red onih koji su se prijavili na to kod dežurnog oficira. Ovi ljudi su doљli da se prijave za nadogradnju. Dalje, u grupama, oni uđu u salu, gde su nezavisno podeljeni na okruge i odgovarajuće kancelarije. Upućuju se na parče papira u novom redu i čekaju. Oko 9:15 ujutru, vrata se otvaraju i puštaju prvih 10 srećnika unutra. Većina njih su oni koji su došli pre 6 ujutru.
Posle toga, kažu muškarci, još 10 ljudi može da se pusti bliže vremenu ručka. I svi ostali bi trebalo da dođu sledećeg jutra. Najglavniji ostaju poslepodne. Old tajmeri reda govore legendama da je bilo slučajeva kada su takve grupe uspele da prođu kroz vrata u neprikladno vreme.
Posle ručka, oni koji su prešli prethodne nivoe i mogu da pokupe dokumenta dolaze u TCC. Takođe može biti najviše 30 srećnika. Mada ih ponekad ima samo petoro.
Pitam starijeg dežurnog oficira koliko ljudi zaposleni u TCC-u mogu da prime dnevno. „Koliko će ih doći“„Mislim da je dobra ideja biti u mogućnosti da to uradiš“, rekao je on. «20? 30? 40? 50?»Novinari vole da se drže brojeva. „Ne mogu da ti kaћem. Mi ne brojimo. Mnogo. Otvori vrata!“Viče mlađem dežurnom oficiru da pritisne dugme, i ponovo trči da sazna nešto u jednoj od kancelarija.
Između gužve i trčanja po hodniku, postoji trenutak kada se čini da se sve smrzava. Kratka starija žena sa naočarima smeši se starcima koji stoje oko nje.
„Momci, razumem. Razumem te. Ali ne mogu ništa da uradim. Ne možemo da održimo korak fizički.“Momci nežno uzdišu, žena sa papirima nestaje u hodnicima.
Uzgred, elektronski zapis u TCC-u koji je saopštilo Ministarstvo odbrane nije saslušan ovde. Postoji prilika da se prijavite online, ali u stvarnosti to ne utiče ni na šta – postoji samo red čekanja uživo.
Bajkoviti glas
U međuvremenu, na prozoru iza koga sedi mlađi dežurni oficir nalazi se red od 10 ljudi, koji se, iznenađujuće, stalno kreće. Policajci dolaze na sastanak sa rukovodstvom TCC- a, od kojih neki potvrđuju dokumenta za starateljstvo, 18-godišnji dečaci koji će dobiti svoj prvi vojni dokument o registraciji. Dozvoljeno im je da brzo prođu. Samo „osveženja“ nemaju sreće, a popodne – i muškarci sa pozivima.
„Ja sam sa pozivom. Ali nisam mogao ranije da dođem – ispitivao me je istražitelj, evo potvrde.“, mali čovek sa velikim rancem gura dokumenta kroz prozor.
„Danas vlada to ne prihvata. Vlasti su rekle da ne puštamo nikoga na treći sprat popodne. Izvinite, vratite se sutra.“, – sa prozora se čuje veseo glas.
Postoji nervoza u očima i glasu malog čoveka. Traži da stavi bar neki trag na poziv da se pojavi na vreme. Jer „Napustiću TCC i odmah ću biti zaustavljen“. Dežurni oficir piskara nešto u dokumentu.
„Ja sam student treće godine. Moram da ažuriram svoje podatke. Gde da idem?“, – čovek star 30+ polu-samouvereno gleda kroz prozor. Ljudi na vratima se povlaиe, zanimljivo je videti reakciju novajlije.
„Staviću te u red. Imaćeš 98 godina6. Vrati se za tri nedelje,“ – kaže dežurni oficir veselim glasom.
Njegov rad nije toliko dosadan. Svakog dana postaje učesnik raznih smešnih dijaloga.
Drugi: „Sa kim razgovaraš?“
Žena: „Donela sam dokumenta svog muža, ažurirala ih.“
Uključujući.: „Zar te nije sramota?“
J.: „Ne.“
Uključujući.: „Gde je čovek lično?“
J.: „Na poslu.“
Uključujući.: „Nemoj da te osramote, beži odavde.“
„Dođi ujutru i đi u red“
Žene sa medicinskim specijalitetima nemaju nikakve privilegije u TCC- u. Takođe im se može posrećiti ili ne.
„Došao sam prošlog ponedeljka. Red je bio za 200 ljudi. Ujutru su lansirali 10, popodne – još 9 i to je to, rekli su nam da se raziđemo. Ali ja i još nekoliko ljudi smo ostali – odjednom nam se posreći. Štaviše, nemam vremena – uskoro idem u inostranstvo, moram da odnesem ova dokumenta na posao. Sreжa je bila na mojoj strani tog dana. Objasnio sam divnoj devojci koja je prihvatila dokumenta koja su mi potrebna da ih pokupim što je pre moguće. Zvala je danas da može da ga podigne, a ja sam uzeo taksi.“Žudmila, koja radi u perinatalnom centru, kaže srećno.
Ali prvo, nekoliko muškaraca koji su još uvek u hodniku, a onda stariji dežurni oficir, odseku joj krila: sada više nisu prihvaćeni. Žena još jednom priča priču dežurnom oficiru. „Ok, idi kod te devojke“Dežurni se slaže, a Lyudmila ponovo uzgaja krila, oprašta se u gou.
U međuvremenu, na prozoru se odvija još jedan dijalog. Dežurni policajac nekoliko puta ponavlja drugoj ženi da dođe sutra ujutru, ona pokušava da razjasni određeno vreme – dežurni policajac sleže ramenima.
„Poštujem vaš rad. Molim vas, poštujte i mene. Ja sam hirurg, sutra imam po dve operacije od po pet sati. U koje vreme mogu da dođem ujutru?“, – žena koja je već nedelju dana deregistrovana u jednom okrugu Lviv i sada mora da se prijavi u drugi ne odustaje.
„Dođi ujutru i đi u red“, – odgovor je isti.
Međutim, doktor odbija da komentariše situaciju za mene i odlazi: „Sjeban sam, to je istina. Ali mi smo u ratu, razumem to, i neću dozvoliti sebi da budem hipnotisan.“
***
Ostalo je samo nekoliko ljudi u predvorju TCC-a, koji иekaju ko zna љta. Atmosfera sugeriše da je bajka završena za danas. Na ulaznim vratima vojnik kaže zakasnelom posetiocu da više nema prijema – rad sa dokumentima je u toku. Malo je posle иetiri na satu.
Dežurni mi je rekao i pitao zašto sam još uvek ovde. Odgovaram da gledam. Kaže da ne možete da snimate audio i fotografišete – to je vojni objekat. Ja kaћem da ni ja ne znam. Posle pola trenutka oklevanja, kaže da su i ovde zabranjene ankete. „Ali rekao sam ko sam i zašto sam došao. Pustili su me da prođem.“–Odgovoriti. „Nisam te pustio unutra. Idi na teritoriju., – viši dežurni oficir grabi vođstvo. „Idem ja. Samo odgovori na jedno pitanje.“. On se slaže i ja pitam zašto postoji takva situacija sa redovima i zašto ima toliko grešaka u Rezervi+.
«Ko je kriv? Ljudi su krivi. Ako je došlo do greške, onda oni nisu ažurirali podatke.“, – umorni dežurni oficir hoda.
On i njegove kolege našli su se između ministarstva, koje dobro radi, i ogorčenih ljudi koji se osećaju poniženo, ne na 2-3 nedelje, već po ko zna koji put.
