Gagauzija je jedan od najproruskijih regiona Moldavije. Gagauz koji tamo živi, iako imaju svoj jezik (koji pripada grupi za turki jezik i vezan je za savremeni turski), imaju tendenciju da govore ruski jezik u svakodnevnom životu. Oni takođe dobrovoljno koriste medije na ruskom jeziku i, ako njihovi novčanici dozvoljavaju, šalju svoju decu na ruske univerzitete. Često emigriraju da rade u Moskvi ili Sankt Peterburgu. Velika većina Gagauza sebe smatra delom „ruskog sveta“, to jest ruskog civilizacije, jezičkog i kulturnog prostora. Oni ne vole Zapad i nerado gledaju na višegodišnji proces evropske integracije Moldavije, čiji su oni građani.
Gagauz podržava Moskvu
Kao rezultat toga, Gagauz je tradicionalno podržavao – i na nacionalnim i na lokalnim izborima – one političare koji se zalažu za najbližu moguću saradnju sa Moskvom i imaju podršku Kremlja. To je bio slučaj i tokom izbora za mesto Baškana u periodu april-maj 2023. Ovo je ime najviše pozicije u gagauz autonomiji. Do nedavno ga je stekla malo poznata ličnost – Jevhenia Hutsul. Novi lider Gagauzije izašao je na izbore uz podršku populističke, proruske stranke Šor, nazvane po svom tvorcu i predsedavajućem, biznismenu i proruskom političaru Ilanu Šoru, koji je 2019. pobegao iz Moldavije u Izrael. Pobedu Hutsulsa tešio je ne samo sam Šor, već i, pre svega, Moskvu, koja se, bar od druge polovine 2022. pa nadalje, očigledno oslanjala na njega i političke snage pod njegovom kontrolom kao glavno sredstvo u borbi protiv prozapadne vlade Moldavije i destabilizaciju situacije u zemlji.
Vođa na daljinu
Pored svojih političkih aktivnosti, Šor je u Moldaviji poznat i po umešanosti u „slučaj vredan milijardu dolara“ – krađu milijardu američkih dolara od lokalnih banaka 2014. godine, zbog čega ga je Apelacioni sud u Kišinjevu osudio na 15 godina zatvora u aprilu 2023. godine (četiri godine nakon što je pobegao iz zemlje). Međutim, činjenica da se nalazi izvan Moldavije i konačna presuda ne sprečava ga da bude politički aktivan na domaćoj sceni. Šor je i dalje jedan od najaktivnijih i najprepoznatljivijih političara i najžešći protivnik aktuelne vlasti. Politički krugovi pod njegovom kontrolom bili su odgovorni za talas antivladinih protesta koji su zahvatili Kišinjev 2022. i 2023. godine. Moskva je, s druge strane, aktivno podržala ove akcije.
Nadležni su prvobitno tvrdili, a istraživački novinari su potvrdili ove zaključke, da su protesti organizovani nezakonito. Ne samo da su njihovi učesnici plaćeni, što je već nezakonito, već su u tu svrhu koristili i sredstva nepoznatog porekla. Pretpostavka je bila nedvosmislena – Šor je finansirao aktivnosti političkih snaga povezanih sa njim, koristeći novac ukraden 2014. godine. Takođe se tvrdilo da je deo novca iskorišćen za antivladine aktivnosti došao u Moldaviju direktno iz Rusije. Te optužbe su, zgred, kasnije potvrdili moldavski obaveštajci.
Konačno, u junu 2023. godine, manje od dva meseca posle pobede Hatsula na izborima baškana iz Gagauzije, Ustavni sud Moldavije proglasio je Šor partiju neustavnom i raspustio je. Sudije su zaključile da je ta grupa antidemokratska organizacija i da u tom mišljenju nisu bili sami. Nedavno, u oktobru 2022, Sjedinjene Države su uvele sankcije svom lideru zbog „pokušaja mešanja u izbore u Moldaviji koje podržava Kremlj“. Kasnije su mu Velika Britanija, EU i Poljska takođe uvele slične sankcije iz istih razloga. Međutim, Šor nije položio ruke. Obrnuto. Očekujući takvu presudu, on je unapred počeo da stvara mrežu manjih grupa koje je trebalo da postanu naslednici Šor partije.
Promena naglašavanja
Iako je stvaranje nekoliko stranaka umesto jedne zabranjene omogućilo grupi Šor da zadrži svoju pravnu zastupljenost na moldavoj političkoj sceni, treba napomenuti da se nedavno primetno smanjila aktivnost grupa pod njenom kontrolom. Razlog je jednostavan: nedostatak resursa. Izuzetno dinamične aktivnosti Šorovih stranaka bile su moguće prilivom gotovine iz opskurnih izvora, što je, na primer, omogućio finansiranje masovnih demonstracija. Međutim, to nije bilo moguće već mesecima. Odlukom Ustavnog suda zaplenjen je značajan deo imovine stranke. Još jedan udarac finansijama perifernih stranaka bio je i redovni pretres specijalnih službi u stranačkim kancelarijama, koji se obično završavaju naknadnom zaplenom velikih suma gotovine.
Značajno oslabljene, čvrsto kontrolisane od strane bezbednosnih službi i lišene resursa, Šorove partijske strukture izgubile su na značaju u poslednjih nekoliko meseci. Moskva više nije mogla da računa da će ih koristiti za destabilizaciju situacije u Moldaviji, a kamoli na pokušaj rušenja vlade. Čak i demonstracije poput onih koje su se odigrale u 2022 ili 2023, sada se izdaju izvan mogućnosti ovih organizacija. Tako je, čini se, shvatajući to, Kremlj odlučio da upotrebi relativno novo i obećavajuće sredstvo, a to je Gagauzija nakon što je predstavnik Šora tamo došao na vlast. Novi Baškan je izgleda postao moldavski miljenik Kremlja. U prva četiri meseca ove godine posetila je Rusiju čak tri puta. Takođe je uspela da ostvari ono o čemu većina proruskih moldavskih političara može samo da sanja. Tokom boravka u Sočiju u martu, gde je bila gost na Svetskom omladinskom festivalu, sastala se sa Vladimirom Putinom. Razgovor, tačnije razmena reči, sa ruskim predsednikom nije dugo trajala, ali fotografija na kojoj Hutsul stoji pored Putina i rukuje se mora da je ostavila utisak na predstavnike levog (odnosno proruskog) krila moldavske političke scene. Domaćin je bila i dva puta predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko. Na kraju, Hatsul je takođe učestvovao u programu sa vodećim ruskim propagandistom Vladimirom Solovjovim.
Štapići i medenjaci
Važno je napomenuti da je tokom druge od ovih poseta, koje su održane u aprilu, zaključen sporazum između vlasti Gagauzije i ruske državne Promsvjazbanke. Prema sporazumu, ova banka bi trebalo da otvori posebne račune za oko 25.000 „socijalno ugroženih“ stanovnika Gagauzije, uglavnom penzionera. Od 1. maja na ove račune svakog meseca biće isplaćivanja novčanih beneficija od oko 100 evra. Novac bi trebalo da dođe od neodređenih „partnera u Rusiji“. Tokom posete Moskvi u aprilu, Hačul je takođe zatražio od Gazproma da snabdeva Gagauziju gasom po nižoj ceni nego za Moldaviju kao celinu.
Navedene posete, sastanci i sporazumi omogućavaju Kremlju da spretno ostvari nekoliko važnih ciljeva. Prvo, oni očigledno jačaju poziciju samih Hutsulsa, kao i Šora i grupa koje stoje iza njega. Drugo, oni su osmišljeni tako da oda utisak da je podrška proruskim političarima veoma korisna, jer se lako može pretočiti u konkretne beneficije za birače – kao što su jeftin gas ili džeparac za siromašnije segmente stanovništva. Konačno, treće, oni čine da se na pravi makijavelan način zada udarac vladi u Kišinjevu.
Promsvyazbank, koja ugovorno treba da otvori račune za Gagauz koji ispunjava uslove za subvencije, takođe služi sektoru naoružanja, zbog čega je sankcionisana i isključena iz međunarodnog bankarskog sistema. Stoga, čak i ako račun korisnika dobije novac, on neće moći da ga prenese, na primer, na svoj račun u moldavskom banci. Štaviše, Promsvyazbank – iz istih razloga – nema pravo da izdaje sopstvene kartice Viznog Ili Mastercard kartica. Umesto toga, izdaje kartice iz Mira, ruskog platnog sistema koji funkcioniše samo u nekolicini zemalja i regiona širom sveta, uključujući Rusiju, Belorusiju i otcepljeni region Pridnjestrovanja. Čak i ako korisnici u Gagauziji dobiju obećana sredstva, oni će morati da odu, na primer, u Pridnjestrođa ili da zatraћe od svojih rođaka koji su u radnom izgnanstvu u Rusiji da to urade. Proruskim političarima biće lako da tvrde da su te komplikacije povezane sa sankcijama protiv ruskih banaka na koje su pristale prozapadne moldavske vlasti. Isto se može govoriti i o potencijalno jeftinijem gasu iz Gazproma. Čak i kada bi kompanija rekla da će zaista obezbediti Gagauziji popust, teško je zamisliti da bi moldavski operater gasa razlikovao cene u zavisnosti od regiona u koji snabdeva sirovine. Na kraju svemu, to nije dozvoljeno zakonom. Tako da će ovog puta vlastima u Kišinjevu biti lako da nadoknade rekavši da kažnjavaju Gagauziju zbog njenog proruske pozicije.
Pored šargarepe, Kremlj i Šor i Hatsul, koji deluju u njenom interesu, takođe koriste štap, stvarajući osećaj nesigurnosti među moldavskim biračkim telom. Baškanova je nedavno, tokom posete Rusiji, rekla da će autonomija Gagauza proglasiti nezavisnost u slučaju pripajanja Moldavije i Rumunije i da će se obratiti Rusiji za pomoć ako Moldavija uputi trupe u toj zemlji kao odgovor na odvajanje regiona. Obe te tvrdnje nemaju racionalnu osnovu, s obzirom da je potencijalno ponovno ujedinjenje Rumunije i Moldavije — ako se to ikada desi — daleka perspektiva. Pretnje separatizmom i ruskom intervencijom usmerene su isključivo na zastrašivanje birača. S jedne strane, ovo pomaže u mobilizaciji proruskih krugova, a sa druge strane može dovesti do protoka određenog dela biračkog tela iz vladajuće Partije akcije i solidarnosti (Acțiune și Solidaritate – PAS), koja je povezana sa konfrontacionim odnosom prema Rusiji i prozapadnosti, prema partiji centra ili „partiji mira“. Termin se koristi za opisivanje stranaka koje, iako su za evropske integracije, takođe nisu voljne da se suprotstave Rusiji i distanciraju se od rusko-ukrajinskih zemaljaNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država,
Predizborni strahovi
Sve se to dešava uoči dva važna izbora koji će se održati u Moldaviji u narednih nekoliko meseci. Već u oktobru u zemlji će biti održani predsednički izbori na kojima će se aktuelna predsednica Maia Sandu boriti za reizbor. A sredinom 2025. biće održani parlamentarni izbori u Moldaviji.
Kišinjev ne ostaje pasivan u ovoj situaciji. Posle uspeha u zabrani Šor partije i uvođenju međunarodnih sankcija njenom lideru, PAS pokušava da privede pravdi i tako oslabi samu Hutsul. Ove akcije već imaju neke rezultate. Moldavsko tužilaštvo je 24. aprila podiglo optužnicu protiv Baškanove žene, optužujući je, između ostalog, za krijumčarenje gotovine iz Rusije u Moldaviju od 2019. do 2022. godine, kada je bila na funkciji sekretara Šor partije, koja je potom korišćena za nezakonito finansiranje aktivnosti te grupe. Ona je takođe navodno bila odgovorna za plaćanje dažbina učesnicima pomenutih antivladinih protesta.
Kako se izbori budu približavali, tenzije između Kišinjev i Komerata će se povećavati. Međutim, malo je verovatno da će postati oštriji ili dovesti do razdvajanja Gagauzije, kao što neki komentatori predviđaju.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: W Mołdawii narastają przedwyborcze napięcia
