Evo ga, ovaj dan su neki čekali, a neki su se plašili. Dan pete godišnjice predsedničke inauguracije Volodymyra Zelenskog. Dan kada, po mišljenju dela ukrajinskog društva, uopšte ne bi trebalo da se dešava ništa, dan kada, prema drugom delu istog društva, Zelenski treba da napusti svoju kancelariju u Ulici Bankova i ode u političku penziju. (Ili u zatvor – ovde se mišljenja ovog dela razlikuju, ali sada ne govorimo o takvim detaljima, glavni razlog će biti dovoljan.)
Da, zaista, pre tačno pet godina, sadašnji šef ukrajinske države je preuzeo dužnost. Tako se, prema sadašnjem zakonu, predsednik Ukrajine bira na mandat od pet godina. Ali ovih pet godina je prošlo – i niko ne zna šta dalje. Jer ni Ustav, koji bi trebalo da reguliše ovo pitanje, takođe ne zna.
To je, naravno, možete da rešite ovim pitanjem osnovnim zakonom. Međutim, činjenica je da će on prvo, u članu 103, reći da „predsednika Ukrajine biraju građani Ukrajine na osnovu univerzalnog, jednakog i direktnog suflea tajnim glasanjem na mandat od pet godina“. (U ovom trenutku, oni koji veruju da Zelenski treba nekako da ode sa funkcije treba da uzviknu „Ura!“ A onda, u članu 108, Ustav kaže da će „predsednik Ukrajine vršiti svoja ovlašćenja dok novoizabrani predsednik Ukrajine ne preuzme dužnost“. (Sada, uz povike „Šta smo vam rekli!“, pristalice nastavka Zelenskog pravila treba da uleću u ćaskanje dok ne dođe pravi trenutak.)
A glavni zaključak cele ove priče je da imamo loše napisan Ustav. Šteta. Da, uprkos lepim rečima u prvom poglavlju, ovo su:
– nosilac suvereniteta i jedini izvor moći u Ukrajini je narod;
– niko ne može da uzurpise državnu vlast;
– Princip vladavine prava se priznaje i primenjuje u Ukrajini.
A čak mi je i omiljena „osoba, njegov život i zdravlje, čast i dostojanstvo, nepovredivost i sigurnost priznati su u Ukrajini kao najveća društvena vrednost“.
Međutim, nakon što smo pročitali sve ovo, sve ove redove iz Osnovnog zakona ukrajinske države, ne možemo dobiti odgovor na naizgled elementarno pitanje. Zelenski posle 20.05.2024. godine – predsednik, vršilac dužnosti predsednika ili ko? A ko bi posle ovog datuma trebalo da obavlja svoje dužnosti – sebe, Stefančuka ili nekog drugog? I, najvažnije, na osnovu čega bi sve ovo trebalo da se desi?
… I u tom trenutku sam se setio dana, tačnije jutra 28. Kada je Verkhovna Rada drugog saziva usvojila Ustav Ukrajine posle neprospavane noći. Kakve su to emocije bile, kakav je to patos bio u izvođenju poslanika, „očeva Ustava“. Među njima bih izdvojio dva – Mihaila Sirotu (bio je i predsednik Komisije za reviziju i usvajanje nacrta Ustava Ukrajine 1998. godine) i Oleksandr Moroz.
A sada, skoro 28 godina kasnije, ova sovjetska metoda da se sve uradi u vanrednom režimu, u poslednjem trenutku – cela Ukrajina ide u stranu. Barem zato što je deo Ukrajinaca koji su sigurni da Zelenski više ne bi trebalo da bude predsednik posle 20. maja veoma ukusan zalogaj za ruske internet manipulatore. Čim budete mogli da zapalite još jedan požar na ukrajinskim društvenim mrežama.
Naravno, niko tada nije mogao ni da pomisli, 1996. godine, da će Ukrajina biti u ratu sa Rusijom, da će u toj zemlji biti uvedeno vanredno stanje i da neće biti priče o bilo kakvim izborima. (Mada, zašto ne bi mogao? 1996. is a very fresh memory, on the hand, of the First Chechen War, and secondly, of the Meshkovism in Crimea. People with strategic thinking – if there were any in the Ukrainian government at that time – should have have together these two events, adding the Black Sea Fleet of the Russian Federation on the territory of the Ukrainian Crimea and the absence of a Ukrainian-Russian treaty on the recognition of the
Ali činjenica je da se zakoni pišu za posebne situacije. Generalno, ovaj alat je izmišljen upravo da bi se rešili problemi koji se ne mogu rešiti na bilo koji drugi način. A da bi sve strane imale određeni problem da ne bi imale sopstvenu istinu, mora postojati jasno i nedvosmisleno pravno tumačenje ovog problema.
Kao, recimo, u Ustavu SAD. Gde se, sve do 1947, nije pominjalo da ista osoba ne može biti izabrana za predsednika više od dva puta. Bilo koji. Svih prethodnih petnaest stotina godina, ovu ideju su strogo pridržavale sve političke snage u SAD. Sve do 1940, kada je Frenklin Delano Ruzvelt izabran za predsednika po treći put. I 1944 – četvrti put.
I odmah posle Ruzveltove smrti (to jest promene vlasnika Bele kuće), u Kongresu je izrađen 22. amandman na Ustav – a već 1947. godine, čak i pre isteka prvog predsedničkog mandata tadašnjeg aktuelnog predsednika Harija Trumana, izglasan je. Štaviše, Truman je lično imao priliku da(a) Da bude izabran po treći put, ali da se odrekne ovog prava.
Pa, reći ćete – čak ni u SAD to nisu videli. Ali, pre svega, nije na nama da im zameramo – oni koji se pridržavaju nepisanog pravila više od 150 godina. Štaviše, neki predsednici su želeli da se kandiduje za treći mandat, to nije tajna – ali niko od njih nije preduzeo ovaj korak. Uporedite to sa istim Morozom, koji je 2006. napustio celu zemlju zbog funkcije ne čak ni predsednika, već samo predsednika Verkhovne Rade (u situaciji kada praktično ništa nije odlučila), izdavši sveže koalicione sporazume.
A drugo, Ustav Ukrajine napisan je 1996, a ne 1787. Amerikanci jednostavno nisu imali na šta da se oslone. A Ukrajinci su imali uzore. Ali izabrali su najgore od njih – sovjetski ustav (ili njegov ukrajinski klon).
Međutim, Ustav SSSR-a uopšte nije bio važan, jer niko nije hteo da ga poštuje, a stvarni sistem vlasti funkcionisao je izvan okvira Osnovnog zakona SSSR-a. Jer ono što je tamo napisano u Staljinov, a potom i Brežnjev ustav uopšte nije bilo važno. A u ukrajinskoj stvarnosti, ima.
I sada smo došli do trenutka, dana kada je Ustav pokazao svu svoju nemoć. Toliko veliko (moglo bi se čak reći i „veličanstveno“) da čak i Ustavni sud ostaje potpuno nem po tom pitanju.
Ne, naravno, Zelenski će nastaviti da radi kao predsednik, a niko – ni njegovi simpatizeri ni njegove pristalice – ne mogu da pobegnu od ovoga. Ali pre ili kasnije rat жe se zavrљiti. U najmanju ruku, vanredno stanje će biti ukinuto. Novi izbori biće održani. Ukrajina će dobiti novi parlament. Što bi trebalo da se nosi sa ovim ogorčenjem, koje tako lepo proglašava „pravo Ukrajinaca na sve na svetu“, ali ne može da reši elementarno pitanje – od danas u Ukrajini postoji predsednik ili ne.
