U Rusiji su 15-17. marta održani takozvani predsednički izbori u Rusiji. „Takozvani“ jer, kao što su praktično sve civilizovane zemlje priznale, nisu bile ni iskrene ni samo. Na kraju, to nisu bili izbori, jer zapravo nije postojala alternativa, svi manje-više dostojni političari koji su mogli da se takmiče sa aktuelnim predsednikom ili su umrli, ili su bili u zatvoru, ili su bili primorani da emigriraju. Manje vredni, ali bar minimalno opozicionim političarima nije bilo dozvoljeno da uđu u završnu izbornu fazu. Na glasačkom listiću, pored Putina, bilo je samo „obučenih štenaca“ koji su nastupali za glavnog kandidata za rezervne plesače.
Rezultat glasanja bio je unapred poznat, a čak je i zvanično unapred saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov – „ispod 90 odsto“. U kojoj meri je to bilo stvarno, a ne „nacrtano“, niko ne zna, jer su ruske vlasti glatko odbile da dozvole nezavisnim posmatračima da se jamo biračkih mesta. Nezavisni istraživači, koristeći matematičke metode za otkrivanje falsifikacija, tvrde da je skoro polovina svih glasova koje je dobio Putin bila izmišljena. „Izbor predsednika Putina“ – ovako se u Rusiji u šali zove ovaj proces „izražavanja volje“ građana.
Jasno je da su sve zapadne zemlje osudile izborni proces u Rusiji jednoglasno, osudile Putina i njegovu kliju. Međutim, niko u Evropi ili Sjedinjenim Državama ne namerava da prizna Putina kao predsednika.
„Realnost je da je Putin predsednik Rusije. Bavili smo se ovom realnošću protiv pozadine rata u Ukrajini i drugim potezima suprotnim interesima SAD koje smo videli od ovog predsednika i Rusije pod njegovim vođstvom. I nastavićemo da delujemo u toj realnosti“, rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.
I nema razloga za to. „To su dela i to su činjenice“ – kako su ukrajinski novinari voleli da pišu još u sovjetsko vreme, govoreći o zarobljenim sitnim korumpiranim zvaničnicima.
Tako su se izbori, bez obzira koliko ih kritikovali, odigrali u Rusiji. Svet, uključujući Zapad, primoran je da prihvati njihove rezultate. A izbori su, kao što znate, ključni deo demokratske procedure. Bez njih demokratija nije demokratija. Stoga se postavlja logično pitanje: šta se dešava u tom aspektu u Ukrajini, čiji lideri uveravaju Zapad da u ratu sa Rusijom „brane demokratiju u celom svetu“.
A situacija u Ukrajini nije najbolja. To je, uopšte nema. Na primer, s vremena na vreme se vode razgovori u ukrajinskoj politici, pa čak i žestoke debate o potrebi izbora. Ali to ne prevazilazi brbljanje.
Na primer, još jedno intenzivanje izbornog brbljanja dogodilo se krajem avgusta 2023. godine, nakon posete Kijevu američkog republikanskog senatora Lindzija Grejema, koji je smatran velikim prijateljem Ukrajine (sada se njegov prijateljski stav već dovodi u pitanje zbog određenog otpora usvajanju zakona o vojnoj pomoći Ukrajini). Na sastanku sa predsednikom Volodymyr Zelenskyyem, gospodin senator je rekao: „Izbori će biti održani u Ukrajini sledeće godine… Želim da se slobodni i pošteni izbori održe u ovoj zemlji, čak i tokom napada na nje. Ameriиki narod mora da zna da se Ukrajina promenila. To je bila veoma korumpirana zemlja u prošlosti.“
Prethodno je predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) Sićušni Koks pozvao Ukrajince da sprovedu izbornu proceduru. „Nije na nama da vam kažemo kako se to radi, ali, naravno, Ukrajina treba da organizuje slobodne i poštene izbore. Zato što je to vaša obaveza po Statutu Saveta Evrope. I, naravno, hoćeš. Jer ako to ne uradite, onda ćete i vi sami imati pitanje: šta smo mi branili u ovom ratu koji je Rusija oslobodila protiv Ukrajine?“, rekao je Koks.
U to vreme, Zelenski se čak navodno složio i sa šefom PSSE i sa američkim senatorom da je zaista potrebno održati izbore. Međutim, onda je počeo da postavlja neke čudne uslove, rekavši da bi Sjedinjene Države onda trebalo da reše bezbedno vođenje izbornog procesa na liniji kontakta sa neprijateljem. Na kraju svega, postoje stotine hiljada ukrajinskih vojnika, pravih patriota, čiji se glas ne može zanemariti. Ukrajinski predsednik je takođe zahtevao da Amerika i Evropa pošalju posmatrače u Ukrajinu, posebno na front, kako bi se osigurali pošteni i pošteni izbori. I takođe, da Zapad u potpunosti finansira izbore u Ukrajini.
U normalnim okolnostima, sledeći izbori u Ukrajini trebalo je da se održe 31. marta ove godine, bar u prvom krugu. Negde pre septembra 2023. ukrajinsko rukovodstvo je čak priznalo takvu mogućnost. U to vreme još uvek je postojala nada da će se ukrajinska kontraofanziva završiti nekim uspehom, i da će biti moguće ponovo uhvatiti veći deo okupirane teritorije. Posle toga, bilo bi moguće zaključiti neku vrstu pakta o nenapadanju sa Moskvom, bar privremeno. I pod takvim uslovima, bilo bi moguće održati relativno puno glasanje. Uprkos svemu, u Ukrajini su već sprovedena četiri izborna procesa tokom rusko-ukrajinskog rata: predsednik je izabran dva puta (u proleće 2014. i na proleće 2019) i parlament dva puta (u jesen 2014. i u leto 2019).
Međutim, kada je postalo jasno da ukrajinska kontraofanziva nije uspela, da se dugo očekivani proboj u Azovski more nije dogodio, a kamoli oslobađanje Marijupolja, ideja o izborima u Ulici Bankova počela je i dalje i dalje da se na i dalje ograničava.
Tema izbora nestala je sa informativnog polja na nekoliko meseci. Ponovo se pojavila u februaru 2024. Jedan od katalizatora za njen izgled bila je smena vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnija sa funkcije. Činjenica je da je u to vreme Zalužnji Vili-Nili stekao neverovatno visok rejting poverenja. A Zelenski je, shodno tome, počeo brzo da gubi popularnost.
Početkom marta 2024, ukrajinska sociološka kompanija SOCIS objavio anketu o tome ko će Ukrajinci biti izabrani za predsednika ako do glasanja bude. A neprikosnoveni favorit bio je bivši vrhovni komandant Zalužnji, 41,4 odsto je bilo spremno da da svoj glas za njega (među onima koji su odlučili i izaći će na izbore). Zelenski je od njega izgubio mizerno, podrška mu je bila samo 23,7 odsto. Iza toga su bivši predsednik Petro Porošenko (6,4 odsto) i bivši predsednik Verkhovne Rada Ditro Razumkov (5,6 odsto). U drugom krugu, odnos glasova za Zalužnija bio je još ubedljiviji – 67,5 odsto birača bilo je spremno da glasa za njega. Pod Zelenskim je samo 32,5 odsto. Tako su zlatni dani aktuelnog ukrajinskog predsednika, kada ga je podržalo tri četvrtine društva, beznadežno potonuli u zaborav.
Tada su opozicioni političari odmah iskoristili situaciju i, koristeći Zalužijevu propast, na koju je velika većina ukrajinskog društva reagovala krajnje negativno, počeli da govore o gubitku legitimiteta aktuelnog predsednika, pošto ne želi da se održe zakazani predsednički izbori.
Reagujući na ove optužbe, Kabinet predsednika pripremio je podnesak Ustavnom sudu u vezi sa legitimnošću mandata Volodimajra Zelenskog na mestu predsednika Ukrajine, imajući u vidu da njegov mandat ističe ovog proleća.
U na kraju svega, 5. deo člana 103 Ustava Ukrajine glasi: „Redovni izbori predsednika Ukrajine biće održani poslednje nedelje marta pete godine vlasti predsednika Ukrajine“. To je, kao što je već pomenuto, sledeće predsedničke izbore u Ukrajini trebalo da budu održani 31. marta 2024. godine.
Međutim, postoji i drugi datum izrade epohe za Zelenskog – 20. maj 2024. godine. Na ovaj dan ističe petogodišnji period od trenutka inauguracije Zelenskog kako je definisano Osnovnim zakonom. U 1. delu člana 103 Ustava navodi se: „Predsednika Ukrajine biraju građani Ukrajine na osnovu univerzalnog, jednakog i direktnog suflea tajnim glasanjem na mandat od pet godina.“
Ali, s druge strane, u Ukrajini je na snazi vanredno stanje. A član 19 Zakona o vanrednom žudnje izričito zabranjuje glasanje. Štaviše, zabrana se odnosi na sve vrste izbora: predsednika Ukrajine, Verkhovnu Radu iz Ukrajine i organe lokalne samouprave.
U žalbi Ustavnom sudu, njegovi autori su nastojali da saznaju: prvo, da li Ustav dozvoljava predsedničke izbore po vanrednom stava, a drugo, da li će aktuelni predsednik izgubiti legitimitet posle 20. maja, s obzirom da izbori nikada nisu održani.
Međutim, Kabinet predsednika je na kraju odlučio da koči slučaj i da se ne okreće ustavnim sudijama. Narodni poslanik Ukrajine iz „Sluge naroda“, bivši predstavnik predsednika Ukrajine u Ustavnom sudu Fedir Venislavski objasnio je ovaj stav, misleći na član 108 Ustava Ukrajine. Da citiram ovaj članak:
„Predsednik Ukrajine će vršiti svoja ovlašćenja dok novoizabrani predsednik Ukrajine ne preuzme dužnost. Ovlašćenja predsednika Ukrajine biće prerano ukinuta u slučaju:
1) ostavku;
2) nemogućnost da ostvari svoje moći iz zdravstvenih razloga;
3) uklanjanje sa funkcije opozivom;
4) smrt.“
Stoga, pošto aktuelni šef države 1) nije demisija, 2) nije ozbiljno bolestan, 3) nije opozvan, 4) živ, a njegov naslednik nije izabran, ništa ga ne sprečava da nastavi da ispunjava svoje dužnosti.
„Predsednik nastavlja da sprovodi svoja ovlašćenja dok novoizabrani predsednik Ukrajine ne preuzme dužnost. To je definitivno obavezujuća norma koju predsednik mora da ispuni“, rekao je Fedir Venislavski u etru programa Svoboda Lajv.
Nakon toga, sam predsednik Zelenski je dao objašnjenje svog stava o neprikladnosti i nemogućnosti održavanja izbora u intervjuu italijanskom TV kanalu Rai 1. „Da bi se izbori održali u vreme rata u Ukrajini, neophodno je promeniti relevantno zakonodavstvo. U ratno vreme, nemoguće je sprovoditii izbore“, rekao je predsednik. Pomenuo je druge razloge. Posebno nemogućnost da se obezbedi glasanje za vojsku koja je trenutno na frontu, kao i nedostatak infrastrukture koja će omogućiti da glasa sedam miliona Ukrajinaca koji su trenutno u egzilu u inostranstvu.
Ranije, u intervjuu koji je Zelenski dao TV kanalu 1+1, izražena su još dva argumenta protiv održavanja izbora ove godine: nedostatak novca (najmanje pet milijardi dolara) i rizik da izbori podele društvo tokom rata.
Činjenica da je u ukrajinskom društvu zapravo stvoren jasan konsenzus o izgledima za održavanje izbora igra u ruke Zelenskog. Velika većina Ukrajinaca protivi se održavanju izbora u uslovima neprijateljstava u zemlji. Prema istraživanju Međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) koje je sprovedeno u decembru 2023. godine, 84 odsto ispitanika bilo je za odlaganje izbora.
U februaru 2024, KIIS sprovedene ponovljene ankete. Prema njenim rezultatima, velika većina (69 odsto) još uvek je za to da Volodimyr Zelensky ostane predsednik do okončanja vanrednog stanja. Samo 15 odsto ispitanika bilo je za izbore (11 odsto njih je bilo za promenu relevantnih zakona, četiri odsto je bilo za suspenziju vanrednog stanja). 10 odsto je podržalo ideju da Zelenski podnese ostavku i do izbora novog predsednika njegove dužnosti obavljaće predsednik Verkhovne Rada; 6% je neodluиno.
Stoga je mišljenje društva prilično nedvosmisleno: dokle god traje rat, neće biti izbora, i neka Zelenski ostane za sada. Međutim, po mom mišljenju, čak i sa takvim javnim konsenzusom, podnošenje Ustavnom sudu o legitimitetu predsednika posle 20. maja je uzalud zaustavljeno. Na kraju svega, bilo kako bilo, pravna situacija je prilično neizvesna. A Zelenskijevi politički protivnici neće propustiti da to iskoriste. Uprkos svemu, već se promoviše informativni napad na njega od strane predstavnika opozicione stranke „Evropska solidarnost“ na čelu sa Petrom Porošenkom. Zelenski je optužen da je uzurpirao vlast i da je želeo da zadrži svoju funkciju kukom ili prevarantom. Na primer, poznati bloger Karl Volokh, koji je blizak Porošenku, optužuje Zelenskog: „Minimum koji može da se uradi u takvoj situaciji je da se obrati Ustavnom sudu radi pojašnjenja. Međutim, Zelenski to ne radi (verovatno nije siguran da ima dovoljno glasova sudija u svoju korist). Umesto toga, on proglašava sve koji pokrenu ovu temu da budu agenti Moskve. Znate, nelegitimnost predsednika, sumnja na uzurpaciju je objektivno veoma ozbiljan faktor. I to ne samo za neprijatelje, već i za prijatelje ili relativno neutralne ljude čija sfera interesovanja uključuje političku borbu oko pomoći Ukrajini (kao što su Trampovi).“
Kremlj takođe koristi ovu situaciju. Na primer, stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja je na sastanku Saveta bezbednosti 22. „Na kraju sve, jednostrana odluka kijevskog diktatora da ne održi predsedničke izbore, očigledno u strahu da će ih izgubiti, usvojena kršenjem Ustava Ukrajine, čini ga nelegitimnim od 21. maja. Uzimajući u obzir kolaps rejtinga podrške lideru Kijeva hunte, postavlja se pitanje: koga on sada predstavlja? Sa kim treba održavati dijalog, pregovarati kada i ako je potrebno?“, rekao je Nebenzja.
Jasno je da se reči ruskih političara ne mogu shvatiti ozbiljno. Istovremeno, ne bi trebalo ni da žmurite na problem. Mnogi političari na Zapadu traže ignorisanje glavnog principa demokratije u Ukrajini – promene vlasti. Naročito protiv pozadine sve jasnijih pokušaja uzurpiranja vlasti od strane Predsednikovog kabineta. Brisel i Vašington su do sada još uvek spremni da otpišu nedostatak izbora kao rat. Ali koliko će takva lojalnost trajati je veliko pitanje.
Tekst je prvi put objavljen u Wszystko Co Najważniejsz
