Stasia Budzish
Ostalo je još više od šest meseci do izbora u Gruziji, ali predizborna kampanja je već u punom jeku i ponela je sve bizarnije oblike. Gruzijski san je na vlasti već 12 godina, a nema naznaka da će se ova godina promeniti. Međutim, stranka čini sve da smanji rizike. Izgleda da je svesneиna.
Ka Evropi
Krajem 2023. godine Gruzija je uslovno dobila status kandidata za članstvo u EU. Uslovno rečeno, jer nije ispunila 12 preporuka koje je Evropa stavila pred sebe.
Pošteno govoreći, treba reći da je u početku sve išlo po planu. Gruzija se predstavila kao ona koja je eša na jasan put ka Evropi. Potpisala je sporazum o pridruživanju, njeni građani su počeli da prelaze granice EU bez viza, zapadni novac se slivao (i još uvek se sliva) u zemlju. Sve je počelo da puca po šavovima posle početka potpunog rata u Ukrajini. Prvobitno se Gruzija nije pridružila sankcijama Rusiji i dugo je odlagala nazivanje rata ratom, prihvatila je Ruse koji su od samog početka nekontrolisano bežali od mobilizacije, i sve više kritikovala Evropsku uniju, optužujući je da želi da otvori drugi front na Kavkaskom. Kao rezultat toga, u junu 2022, za razliku od Ukrajine i Moldavije, nije dobila status kandidata za članstvo u EU.
Ova odluka izazvala je duboko nezadovoljstvo Gruzijaca. Ankete i dalje pokazuju da više od 80 odsto stanovništva podržava proces evropske integracije. Međutim, vladajuća stranka Gruzijski san počela je da neuspeh iz juna 2022. godine pretvara u sopstveni uspeh. Pažnja je bila usmerena na one evropske vrednosti koje uopšte nisu bliske gruzijskom društvu, a čule su se i pretnje ratom sa Rusijom. U martu 2023– možda da prouči javni sentiment, ili možda (verovatnije danas) da preuzme kontrolu nad nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama – stranka je pokušala da uvede zakon o takozvanim stranim agentima.
Tada je sve proključalo u Gruziji. Hiljade ljudi upalo je u parlament na nekoliko dana i primoralo vladajuću stranku da ne usvoji zakon, koji je nazvala „ruskim zakonom“. Ruski, jer je po uzoru na onaj koji je Rusija uvela još 2012. godine, ničući u korenu svaki pokušaj stvaranja civilnog društva u toj zemlji i ukidanje bilo kakve slobode govora. Mart 2023. postao je simbol pobede gruzijskog civilnog društva.
Društvo je pobedilo i otišlo kući. A lideri vladajuće stranke rekli su ljudima da im je predlog zakona predstavljen u iskrivljenom obliku. Bilo je neophodno dokazati da su „strane sile“ uticale na javno mnjenje. Gruzija je u decembru dobila status kandidata, a Gruzijski san je to odmah pretvorio u uspeh svoje politike. I poиela je predizbornu kampanju.
Krajem 2023. milijarderKa Bidzina Ivanišvili najavila je povratak u politiku. Zvanično, jer je, na kraju svega, nikada nije napustio. Nije tajna da sve najvažnije odluke donosi on. Ivanišvili je brzo zamenio premijera. On je na čelo stranke stavio prethodnog šefa vlade Iraklija Garifašvilija i na mesto prethodnog predsednika stranke Iraklija Kobakhidzea za premijera. Na taj način, Ivanišvili je bio u punom zamahu uključen u pripreme za izbore.
Pobedite po cenu!
Gruzijski san počeo je uspostavljanjem pravila igre sa Autocefalnom gruzijskom pravoslavnom crkvom. Početkom marta, novopečeni premijer izdvojio je 13 miliona USD iz državnog budžeta za ovu instituciju i poklonio četiri zemljišne parcele za jednu lari (UAH 14,77). Ovo je normalna praksa. Patrijarh Ilija II ima najveće poverenje stanovništva, pa je bez njegove podrške nemoguće održati (ili dobiti) vlast u ovoj zemlji. Ivanišvili, koji je karijeru počeo, moglo bi se reći, ljubavnom aferom sa pravoslavnom crkvom, znao je to od samog početka. Ulio je ogromne resurse u to. Gradio je crkve širom zemlje, uključujući najveću – Tsmindu Samebu (Sveto Trojstvo), koja danas ponosno stoji u Tbilisiju na mestu nekadašnjeg jermenskog groblja.
Finansiranje pravoslavne crkve iz državnog budžeta inicirao je Mihail Sakašvili, koji se plašio da će izgubiti vlast posle gušenja nasilnih protesta 2007. Zbog toga je ponudio najuticajnijoj instituciji u zemlji sredstva u iznosu od 9 miliona dolara. To mu je dalo još jedan mandat na mestu predsednika.
Međutim, patrijaršija je bila toliko naviknuta na donacije da se niko nije usudio da rizikuje da smanji finansiranje iz državnog budžeta. Tokom godina, piše portal sova.novosti, Pravoslavna crkva ima zemljište površine 65 kvadratnih kilometara. Kao da je cela obala Batumija bila pod njenom vladavinom. Štaviše, pravoslavna crkva je kupila 96 odsto imovine od države za istu simboličnu lari.
Zato je u Gruziji neophodno družiti se sa pravoslavnom crkvom, slušati i slediti njena uputstva. I ne voli mnogo stvari. Na primer, Evropska unija i njene vrednosti, žene i LGBT osobe.
Kvote i gejevi
Sa ženama je jasno: one imaju svoju ulogu, i na to moraju da se fokusiraju. Politika je domen ljudi, pa čak i stranke koje tvrde da liberalne i progresivne pozicije izgleda podržavaju taj stav. Primer je stranka Girči, koja je 2. Od 2020. godine Izborni zakon Gruzije je naveo da svaka četvrta osoba na listi mora da bude žena. Dva dana su bila dovoljna, a parlament je usvojio novi zakon.
Jago Khvicia, poslanik stranke Girči, opravdao je novi zakon borbom protiv diskriminacije. „Ako se uvedu kvote, onda se u očima javnosti takva osoba tretira ne kao profesionalac, već kao član stranke sa kvotu. Isto je i u medicini. Ako znate da su žene ušle na ovo polje zato što je to bio uslov za kvotu, a muškarci su zaslužili da ga proučavaju, kome ćete onda više verovati, kome ćete staviti svoje zdravlje u ruke? Ako to razumete, svanuće vam da mi zapravo branimo prava žena“, rekao je on u komentaru za Eho kavkaski radio.
Međutim, usvajanje ovog zakona zapravo ne štiti prava žena, već sopstvene interese političara. U zamenu za podršku predlogu zakona o gruzijskom snu, Griči je obećao da će podržati promenu izbornog zakona. Griči će takođe podržati imenovanje Gruzijskog sna za Jorgosa Karandašvilija za predsednika Centralne izborne komisije u narednih pet godina, istovremeno ukiseći funkciju njegovog zamenika, koja je uvek pripadala opoziciji. Prethodno je šefa CIK-a imenovao predsednik, ali je aktuelna šefica države Salome Zourabičvili lišena ove vlasti.
Nije bitno što su 53 odsto birača u Gruziji žene. To je očigledna diskriminacija koja direktno pogađa takozvani antidiskriminacioni zakon koji je Gruzija potpisala 2014. Ovo poslednje je bio veliki bol u očima ne samo sveštenstva. Gruzijski san već priprema zakon protiv takozvane LGBT propagande.
Mamuka Mdinaradze, poslanica iz Gruzijskog sna, nazvala je LGBT „pseudo-liberalnom ideologijom“ sa „lošim posledicama“. Vladajuća stranka radi na ustavnim amandmanima na zaštiti porodičnih vrednosti i maloletnika. Između ostalog, ona planira da uvede zabranu bilo kakve medicinske intervencije vezane za preraspodelu pola, kao i na širenje informacija o istopolnim vezama ili brakovima.
Ovi amandmani nisu samo očigledna diskriminacija seksualnih manjina, već nanose i udarac slobodi medija, koji neće moći da pišu o zabranjenim temama. A predlog zakona protiv same takozvane LGBT propagande veoma je sličan onom koji je Rusija usvojila 2022. godine. Pored toga, on nije jedini u kojem postoji odjek ruske retorike.
All-in
Parlament Gruzije je 17. aprila 2024. usvojio zakon „O transparentnosti stranog uticaja“ u prvom čitanju. Isti onaj (sa kozmetičkim semantičkim promenama) koji je napustio u martu prethodne godine pod nasilnim protestima. I skoro odmah nakon što je vest procurela u medije, podržao ju je bivši predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, koji je na svom Telegram kanalu napisao:
„Pre godinu dana Američki Stejt department je preko svog portparola Prajsa izrazio posebno „zadovoljstvo“ kada je gruzijska vlada inicirala predlog zakona o transparentnosti jer (bukvalno) dokument nije bio u skladu sa evroatlantskim vrednostima“. Da, tačno je. Vrednosti se razlikuju. Crno more nije Atlantski okean, a Gruzija nije Gruzija, uprkos tome što ima slično ime.“
Nekoliko dana ranije inicijativu „Gruzijski san“ pohvalili su i portparol Kremlja Dmitrij Peskov i glavni ruski ideolog Aleksandar Dugin.
Ali od samog poиetka. Gruzijski san je 3. Političari stranke ustvrdili su da je transparentnost aktivnosti nevladinih organizacija koje deluju u Gruziji vrlo nejasna i da to direktno utiče na bezbednost zemlje. Novim zakonom predviđeno je da svaka nevladina organizacija (to se odnosi i na tink-tenkove, medije, desničarske organizacije) mora svake godine da podnosi finansijski izveštaj. Ako se ispostavi da je najmanje 20 odsto finansirano od strane stranih zemalja, biće primoran da se pridruži registru „agenata stranog uticaja“. Ako to ne učini, biće kažnjena sa 25.000 lari (oko 9.500 dolara).
Ova odluka je u početku izazvala negativnu reakciju Sjedinjenih Država i EU, koje su preporučile Gruziji da sprovede brojne reforme u okviru procesa evropske integracije, posebno da bi osigurala sopstvenei razvoj civilnog društva i borba protiv dezinformacija o EU i njenim vrednostima.
Gruzijski san je savršeno pripremio teren za primenu zakona. Propagandna maљina je poиela da radi od prvog dana. Gruzijski gradovi bili su izlepljeni plakatima na kojima su prikazana lica najistaknutijih nevladinih organizacija u Gruziji i bivšeg ombudsmana Nina Lomjarije. Sedam figura na plakatu naslikano je crvenim krstovima na licima i iza njih je naleljena zastava duginih boja. Sve ovo je bilo ukrašeno natpisom: „Domovina nije na prodaju!“.
Provladini TV kanali – Imedi TV I POSTV – takođe se uključio u bitku. Pored ostalog, one su korišćene za napade na nevladine organizacije za ženska prava, promovisanje osnaživanja žena i borbu protiv nasilja u porodici, što je uobičajeno u Gruziji. Propagandisti su naveli njihov primer kao usađivanje „stranih modela“ u gruzijske žene i odvraćanje od „prirodne“ uloge koju bi trebalo da igraju u društvu.
Vodeći političari gruzijskog sna osvrnuli su se i na mart 2023. godine, koji su već počeli jasno da opisuju kao delo „stranih agenata“. Predsednica parlamenta Šalva Papuašvili rekla je: „Volela bih da znam zašto se novac američkih i evropskih poreskih obveznika koristi za finansiranje radikalnih grupa u Gruziji. Da li žele nešto dobro za gruzijski narod?“
On je mislio na organizaciju „Sramota“ koja stoji iza martovskih protesta i kampanju „Dao sam otkaz“ nastalu u znak podrške Lazaru Grigorijadisu, 22-godišnjaku pritvorenom tokom protesta 2023. godine, a kasnije optuženom da je zapalio policijski automobil Molotovljevim koktelom koji je bacio. Pre nekoliko dana sud ga je osudio na devet godina zatvora. Predsednica Salome Zourabichvili planira da ga pomiluje.
Lideri gruzijskih snova takođe su žestoko demantovali optužbe opozicije da zakon distancira Gruziju od Evrope. Kako „Eho Kavkaa“ citira izjavu predsednika parlamenta Papuašvilija, „ako uradimo nešto korisno za naš narod, koji je, na kraju svega, evropski narod, onda će naš put ka Evropi biti otvoren. Naši strani partneri su nam rekli da će, ako ne dozvolimo Sakašviliju da ode u inostranstvo na lečenje, naš put ka EU biti zatvoren. Sakašvili je u zatvoru, a Gruzija je dobila status kandidata. Drugo, rečeno nam je, a neki i dalje kažu, da su sankcije Rusiji preduslov za ulazak u EU. Nismo ih uveli – a ipak smo dobili status kandidata. Stoga, ako delujemo u interesu našeg naroda, put ka Evropi biće otvoren za nas.“
Autorka nacrta zakona „O transparentnosti stranog uticaja“ Mamauka Mdinaradze definisala je svoje zadatke na sledeći način: „Najvažnije je da radite svoj posao, a ne ekstremizam. Nećete tražiti ostavku vlade, ali ćete raditi svoj posao. Nećete se boriti sa pravoslavnom crkvom, već ćete raditi svoj posao. Nećete finansirati LGBT propagandu, ali ćete raditi svoj posao.“
Protesti u Gruziji od 9. aprila. Ovo je simboličan datum – na ovaj dan 1989. gruzijsko društvo prkosilo je sovjetskoj okupaciji i brutalno ga je napala ruska vojska. Više od 10 hiljada ljudi učestvovalo je na ovogodišnjem Maršu slobode. Od tog dana ljudi se svakodnevno okupljaju ispred zgrade parlamenta. Reagujući na to, vlasti su 16.
Da bi zakon bio usvojen, on mora da prođe tri čitanja i da ga potpiše predsednica Salome Zourabihvili. Najavila je da će staviti veto. Ako se to dogodi, zakon će se vratiti u parlament.
Gruzijski san će učiniti sve da pobedi na oktobarskim izborima. Izgleda da ide sve u ovo vreme da ne bi izgubila kontrolu ili moж. Za sada, stranka igra na vreme i nada se da će se ljudi umoriti od protesta. A ovo moћe da bude efikasna taktika. Gruzija će debitovati na Evropskom prvenstvu u fudbalu u junu, tako da će biti moguće doneti nove zakone kroz zadnja vrata na talasu nacionalnog entuzijazma.
A šta je sa evropskim integracijama i pretnjama Evrope da će je zamrznuti? Pa, ovo bi moglo da ide i u korist Gruzije, jer svaka demokratizacija ne mora nužno da bude u skladu sa sve snažnijim autoritarizmom i sebičnim interesima „sanjara“.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Gruziskie Marzenie zadziwia świat
