U Rusiji, čistke velikih razmera u redovima generala tokom nekoliko nedelja. Oni su počeli hapšenjem prvog zamenika ministra odbrane Timura Ivanova. To se dogodilo 23. aprila, kada je Sergej Šojgu još uvek bio na čelu tog odeljenja i malo ko je predvideo njegovu ostavku. Sada smo toliko mudri i znamo da je slučaj Ivanov bio prvi udarac moćnom i naizgled neuništivom klanu dugogodišnjeg ministra odbrane.
Štaviše, još uvek nije potpuno jasno zašto je tačno Timur Ivanov zatvoren. Naravno, bilo je više nego dovoljno razloga za njegovo zatvaranje. Preko njega su se odigrali ugovori za svu vojnu izgradnju, uključujući i na okupiranim teritorijama, gde je novoizgrađena (ili bolje rečeno „neizgrađena“) zgrada mogla odmah da bude otpisana kao ona koju su „uništile ukrajinske rakete“. Timur Ivanov je ukrao ne ni milione, veж milijarde. Štaviše, nije krio svoj luksuzni život i život svojih žena i ljubavnica. Ali, krao je ne samo za sebe, nije ga uzalud zvao „Šojguov novčanik“, to jest ceo Šojgov klan je hranjen novcem koji je ukrao od vojske.
Bivši prvi zamenik ministra je u početku bio optužen za prilično smešnu optužbu – mito od milion (6. deo člana 290 Krivičnog zakonika Ruske Federacije). Sa takvim novcem, njegova žena nije ni radila u kupovini kafe. Tada je količina mita ubrzano povećana na milijardu Ali još uvek nije ubedljivo.
Svi su znali da je ruska vojska leglo korupcije, ali za sada iz nekog razloga niko nikome nije smetao, a ovde, kako Rusi kažu, „evo babe i Dana Svetog Đorđa“. To nije u vezi mita, veж o neиem drugom. Hajde da pokušamo da otkrijemo šta.
Kao što je već pomenuto, hapšenje Timura Ivanova bilo je neka vrsta uvoda u ostavku Sergeja Šojgua sa mesta ministra odbrane. Pozicija koja je, u kontekstu dugotrajnog rata, zapravo postala druga najvažnija i najuticajnija u ruskoj državi. Da, formalno, Šojgu je izgleda unapređen, prebačen na sekretara Saveta bezbednosti, ali u stvarnosti njegova nova pozicija sama po sebi praktično ne znači ništa. I što je najvažnije, ne daje pristup nikakvim resursima. A љta klan moћe da bude bez resursa? Nije iznenađujuće da su, nakon što je i sam ministar, njegovi poslanici podneli ostavke – Šojguova desna ruka i finansijer Ruslan Tsalikov, vršilac dužnosti državnog savetnika Ruske Federacije prve klase (čin ekvivalentan generalu vojske), i pukovnik-general Jurij Sadovenko, načelnik Generalštaba Ministarstva odbrane.
Međutim, kasnije se ispostavilo da su hapšenje Ivanova i Šojguova ostavka sa kompanijom samo početak čistki u vojnoj sredini. Proces je samo dobijao na zamahu. A sada stručnjaci čak povlače paralelu sa 1937, kada je Josif Staljin počeo represiju protiv legendarnih komandanata.
Sledeća žrtva bio je general-pukovnik Jurij Kuznjecov, šef Glavnog kadrovog odeljenja Ministarstva odbrane Ruske Federacije. On je 13. maja uhapšen, takođe optužen da je primio mito u posebno velikom obimu (6. deo člana 290 Krivičnog zakonika Ruske Federacije).
General-major Ivan Popov, bivši komandant 58. Ne sećaš se? To je isti „general Spartak“ koji je u julu 2023. snimio audio poruku svojim podređenima, gde je oštro kritikovao vojne vlasti. Zbog takve drskosti, Popov je smenjen sa komande u julu 2023. Nakon toga je dobio drugo mesto u mnogo bezbednijoj Siriji.
Za razliku od dvojice prethodnih optuženih, Popov je optužen ne za primanje mita, već za prevaru posebno velikih razmera (4. deo člana 159 Krivičnog zakonika). Mada, kako Rusi kažu, „konjar nije slađi“. Prema pisanju ruske štampe, protiv Popova je navodno otvoren krivični postupak u vezi sa krađom i prodajom metalnih konstrukcija koje se snabdevaju za izgradnju utvrđenja na frontu.
23. maja se znalo za hapšenje šefa Glavne direkcije za komunikacije Ministarstva odbrane Ruske Federacije, general-pukovnika Vadima Šamarina, a na funkciji je i zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije. Šamarin je optužen da je primio mito od 36 miliona od Alekseja Vjsokova, izvršnog direktora telefonske elektrane Perm Telta, i Elene Grišina, glavnog računovođe, zbog „povećanja obima proizvoda isporučenih u okviru državnih ugovora za potrebe ruskog Ministarstva odbrane“ (6. deo člana 290 Krivičnog zakonika Ruske Federacije).
Kasnije tog dana uhapšen je general-pukovnik Vladimir Verteleski, šef Ruskog ministarstva odbrane. Istražni komitet Ruske Federacije optužio ga je za zloupotrebu položaja u izvršavanju državnih naloga, što je državi prouzrokovalo gubitke u iznosu od 70 miliona Prema istrazi, 2022. godine prihvatio je nepotpun rad „u sklopu istraživačkog i razvojnog rada po državnom ugovoru“.
Pored ovih generala, uhapšena su i lica povezana sa njima – darivači mita i podređeni, ali nećemo se detaljno zadržavati na njimaRazmotrimo ove kolateralne ћrtve koje nemaju uticaja na procese koji se odvijaju u Moskvi.
Dakle, kao što vidimo, čistke u vojsci se ne odvijaju u određenom vektoru, već u različitim pravcima. Oni „odsecaju glave“ Šojguovom narodu, narodu načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova, i protivnicima prvog i drugog (slučaj „Generala Spartaka“). A ovo moћe biti zbunjujuжe za neke. Pa, zato što je Šojgu ispao iz korist ruskog lidera, ali Gerasimov navodno ostaje na svom mestu, tako da je očigledno sve u redu sa njim. A Popopovo hapšenje potpuno zbunjuje ionako složenu kombinaciju.
Kao što je već pomenuto, verzija korupcije može se doživeti isključivo kao zvanično objašnjenje koje nema nikakve veze sa stvarnim uzrocima represije među generalima. U današnjoj Rusiji sistem moći, bilo politički, ekonomski ili vojni, prožet je korupcijom. Zbog toga svako može da bude zatvoren u bilo kom trenutku (čak i sam Putin, kada dođe pravi trenutak). Stoga, ako odbacimo formalnosti, možemo da izgradimo dva objašnjenja, dve verzije događaja.
Prvo se može pretpostaviti da je Putin odlučio da zaplaši vojnu komandu u celini. Zaљto? Gazda Kremlja je već verovao u pobedu ruskog oružja. I to ne samo u Ukrajini. Nedavni događaji vezani za granične provokacije u Baltičkom moru ili na reci Narvi pokazuju da Putin nastoji da proširi svoju ekspanziju dalje, čak i na zemlje članice NATO-a. On sebe već vidi ili kao najnoviji Napoleon ili Hitler. Zato ne želi da deli lovorike pobednika (kožu neugašenog medveda) sa generalima, koji će, po njegovom mišljenju, sami sebi nadoknaditi haos. Štaviše, sam rat je značajno povećao status vojske. I posle pobede, biće toliko ponosni da će osetiti skoro arbitare sudbina. I svaka kontrola nad njima жe biti izgubljena. I tako nije daleko od vojne pobune. Štaviše, već je postojao presedan u junu 2023. godine, kada je njegov nedavno odani vazal Jevgenij Prigožin naveo svoje Vagnerove siledžije da zagrade Moskvu. I isti Hitler je imao nesreжan incident sa voрstvom Vermahta, љto ga je skoro koљtalo ћivota. U tom kontekstu, podsetimo se Staljina, koji je posle pobede u Drugom svetskom ratu organizovao čistke velikih razmera u Crvenoj armiji u nameri da sruši aroganciju pobedničkih generala.
Za Putina je pretnja vojnim revoltom mnogo gora od bilo koje opozicije ili mogućih zavera među njegovim najužim krugom. Stoga možemo pretpostaviti da je Putin udario predrasudama kako bi zaplašio komandu vojske, kako bi jasno stavio do znanja da ne vredi ni na trenutak razmišljati o bilo kakvom pokušaju sklanjanja ruskog lidera sa vlasti.
Druga verzija je otežavanje borbe između vojske i FSB-a. Uprkos svemu, od prvih dana invazije velikih razmera, od neuspele ofanzive na Kijev, od izgorele ruske opreme u ulici Vokzalna u Buhi, došlo je do žestoke borbe žaba i vajpera između dve agencije oko toga ko je kriv za sve ove propuste. Vojska tvrdi da su za to krive specijalne službe, koje su uokvirile vojsku, dajući potpuno lažnu sliku o stanju odbrambene sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine i spremnosti ukrajinskog društva da se odupre agresoru. A FSB optužuje vojsku da su oni nekako korumpirani, slabo obučeni, nesposobni da savladaju „neku Ukrajinu“, „uzmu Kijev za tri dana“. I sada je jasno da su ruski Čekišti na kraju pobedili u ovoj konfrontaciji. Eliminisali su Šojgua i ceo njegov klan, i stavili Andreja Belousova, koji im je bio blizak, na njegovo mesto ministra odbrane. I pre toga su, naravno, uspeli da ubede Putina da su u pravu.
Stoga smatram da su sve te „analitičke izjave“ koje je Putin ozbiljno zauzeo vojsku, da će sada spaliti korupciju u vojsci crveno-vrućim gvožđem, optimizovati državna naređenja u vojne svrhe, staviti ekonomiju na ratnu nogu prazne priče. U Kremlju se postoji tradicionalna borba za moć i uticaj, koja može samo da oslabi borbenu sposobnost ruske vojske. Zato ne obraćajte pažnju na ovu mišju frku u Moskvi, jer ona čini svoje za nas.
