Tridesetdevetogodišnji odbrambeni igrač Oleksandr Dovhaliuk iz regiona Khmelnytskyi zadobio je tešku ranu na glavi tokom granatiranja u regionu Karkiva: oštećenje trećine lobanje i desne hemisfere mozga. Pre dve nedelje je bio u krevetu, ali posle časova sa fizioterapeutima Nacionalnog rehabilitacionog centra, branilac već preduzima prve korake.
Pre rata, Oleksandr je radio kao fotograf. Čim je počeo veliki rat, odveo je ženu i decu u inostranstvo, a on se vratio u Ukrajinu i pridružio se redovima 36. Branilac je pre tri meseca zadobio tešku povredu glave u regionu Karkiva. Tokom granatiranja, borci su utrčali u podrum da sačekaju tišinu. Neprijatelj ih je primetio i bacio vazdušnu bombu na njih. Podrum je oduvan, betonska ploča je pala direktno na Aleksandra, Prijavio u Centru.
Teško ranjenog branioca negovali su lekari u dve bolnice. Nakon što je rana zarasla, udubljenje je ostalo na potiljak. Desna hemisfera mozga je oštećena, tako da je leva strana tela nekontrolisana. Oleksandr je zapravo bio u krevetu kada je poslat u Lviv, u „Neprekinut“ centar, na oporavak. Posle dve nedelje svakodnevnog vežbanja sa fizioterapeutima, pacijent je već počeo da hoda. U ovom trenutku, nije toliko samouveren koliko on želi da bude, ali svakim danom je sve bolji.
„Ne želim da me žena nosi u kolicima kao do nedavno. Ћelim da љetam po Lvivu sa njom za ruku. To je ono što me motiviše,“ – kaže branilac.
Oleksandrovu rehabilitaciju komplikuje neurološki deficit koji je nastao kao posledica povrede mozga. Govorimo o jednostranom kršenju percepcije prostora, zvanom nemar. To jest, iako optički nerv i očni rad, usled oštećenja mozga, ne odražavaju pravilno sliku koju vide.
„Moj sin i ja smo igrali иeљajere. Vidim da je ček na tabli, hoću da ga uzmem, ali ne mogu, jer ga zapravo nema. Tu je, ali je na malo drugačijem mestu nego na slici koju mi pokazuje moj mozak.“, – Oleksandr objašnjava svoje stanje. Zanemarivanje značajno komplikuje proces rehabilitacije.
„Naš glavni cilj je da obnovimo pacijentov stereotip o hodanju, da ga naučimo da se penja uz stepenice. Jer, zbog nemara, ne vidi ih pravilno i posrće. Tako da pacijent već ima strah od hodanja i mi to moramo da popravimo,“ – kaže fizioterapeut Centra Andrij Novosad.
Oleksandrova rehabilitacija će verovatno biti duga i on još uvek čeka na operaciju: mana kostiju lobanje biće prekrivena titanijumskom pločom. Posle konačnog oporavka, Oleksandr sanja da šeta sa svojom ženom u Lvivu i penje se na Hoverlu.
