Pre invazije agresora na Ukrajinu, bilo je teško zamisliti da poručnik preuzme komandu nad bataljonom. Upoznajemo vas sa komandantom bataljona puka snaga za specijalne operacije »Rendћer“ pod pseudonimom „Bandit“.
Prvo pitanje će verovatno biti interesantno svim mlađim oficirima: ima li majora ili potpukovnika pod vašom komandom?
A ovo su oficiri koji su mi bili podređeni dok sam bio komandant kombinovane grupe, i obavljali smo zadatke u blizini Avdiivke i Bakhmuta. Tokom bitaka, dokazali smo da verujemo jedni drugima i spremni smo da nastavimo da idemo ka pobedi pod mojom komandom.
Recite nam kako je nastala tako neobična situacija i da li je bilo nesporazuma sa onim oficirima koji su došli kod vas iz drugih jedinica?
Sve je ispalo jednostavno. Na samom početku invazije punih razmera, bilo je mnogo dobrovoljaca koji su se pridružili redovima moje 80. Momci i ja nismo imali strpljenja da stanemo u kadrovski red i odlučili smo da odemo u Kijev, gde smo potom učestvovali u borbama za Buhu, Irpin i Hostomel.
I ispostavilo se da sam izabran za maturanta u našoj grupi, a onda je tako prošlo. Tokom mojih zadataka kao deo specijalnih jedinica u regionu Donetsk, sa činom narednika, bio sam zamenik komandira čete, a onda direktno kao komandant čete. Možda zato što sam uvek radila rame uz rame sa svojim dečacima i devojčicama, pokušavala da ih podržim i potražila rešenja ponekad u očajnim situacijama. Verovali su mi, a to poverenje su osetili svi koji su ušli u našu jedinicu. I sada, već u bataljonu, formirana je jaka kičma u timu, i nije bilo nijedne situacije kada me je bilo koji od oficira tretirao kao komandanta nedostojno ili arogantno.
Tvoj pseudonim je „Bandit“. Pomalo neobično.
Zamislite: početak operacije punih razmera, ja i moji najbliži prijatelji dolazimo u Kijev sopstvenim prevozom, počinjemo da se registrujemo u nekoj jedinici. I evo tako male grupe od 5-7 kola, svi momci su državni, postoji mržnja prema okupatoru i malo patosa na njihovim licima, crne naočare. Dok smo se formirali u jedinici, veж smo bili nazvani bandom, a ja sam, kao maturant, veж bio nazvan Bandit. I tako se zaglavilo.
Uzgred, vozio sam svoj Leksus dok se nije srušio u rezervne delove teške sudbine, i naši patosi su nestali u prvoj bici. Ћivot i rat su nas brzo nauиili. Ali zadržali smo hrabrost bande, verovatno, to je pomoglo i moralno podržalo.
A sada, kao komandant bataljona, da li si i ti malo nevaljao? Šta je sa kršenjem pravila?
Ako ga uporedimo sa vojnim jarbolom, onda verovatno malo da, jer ne idem samo protiv utvrđenih pravila, već pokušavam da pokažem da postoje i drugi načini da se reše mnoga pitanja. Često koristim izraz kao što je „vreme konverzije“. Veoma poštujem dobrovoljce i vojnike koji verno služe našoj Otadžbini od 2014. godine, lično sam učestvovao u borbama za region Luhanska, ali sada se odvijaju veoma važni procesi o kojima nismo mogli ni da razmišljamo na početku rata.
Sada naša vojska transformiše sve što je imala još od Sovjetskog Saveza, stečeno iskustvo i iskustvo naših partnera, i udaljavamo se sve dalje od onoga što nam je nametnuto u tim mračnim vremenima – te vrste poniznosti, starih narativa, dugotrajnosti. Glavni problem u vojsci je uvek bio taj što ljudi nisu želeli da traže načine da reše problem, svi su bacali odgovornost na nekoga, pa na starijeg, pa na mlađe. Sada sve više oficira, narednika i vojnika počinje da shvata da oni imaju pravo da govore, savetuju, ako bolje razumeju određeno pitanje, mogu da pronađu alternativne načine da reše problem upravo da bi postigli rezultat, a ne samo za takozvanu aktivnost.
Šta biste rekli mladim oficirima, naredniku i vojnicima?
Ne plašite se da preuzmete inicijativu, jer u vojsci je najpopularnija izreka da, kažu, inicijativa čini inicijatoru. Sada je vreme za promene, pretragu i implementaciju novog iskustva. Rekao bih oficirima da se ne plaše konsultacija sa narednicima i vojnicima, jer su neki od njih videli mnogo više i imaju ogromno iskustvo. Učite od njih, komunicirajte, pored zanimljivih profesija i najboljih praksi ima dosta ljudi.
Naredniku, rekao bih sledeće: ne tako davno imao sam čast da budem jedan od vas, i razumem sav teret koji se nosi na vašim ramenima. Napredak, postanite oficiri i, naravno, obučite asistente. Bez narednika, nijedna jedinica ne bi mogla da se bori sada. Ovo je most između sovjetskog rukovodstva, koje ponekad još uvek sedi u nekim glavama, i mladih ljudi, koji žele promene i pobede nad okupatorom. Sovjetska vlada je stvorila neverovatan jaz izmeрu oficira i vojnika i narednika, i sada zahvaljujuжi vama, taj jaz nestaje.
Pre svega, poželeo bih vojnicima odmor, i dobrim razumnim komandantima, sa kojima želite da krenete u bitku. U stvari, vi ste jedini zahvaljujuжi tome kome naљa zemlja drћi odbranu, bez obzira u kojoj jedinici u kojoj grani vojske. B su glavni branioci zemlje.
Nedavno Izašao je intervju sa komandantom Rendžera puka, gde je ukazao na potrebu za Kodeksom časti. Šta je to za vas i kako ga predstavljate onima koji su se upravo mobilisali?
Po meni, Rendžerova 12 pravila su nepromenljiv zakon koji nije fizički, što znači da ne postoji krivična odgovornost ili kazna za to. Pre svega, radi se o moralnoj odgovornosti. Svako pravilo je o tome kakvu atmosferu želimo u našoj vojnoj porodici, o tome kako želimo da se dečaci i devojčice ophode jedni prema drugima, o motivaciji, o želji da učimo i pobeđujemo.
Nakon što osoblje stigne u našu jedinicu, bez obzira da li su mobilisani ili ugovorni vojnici, iz centra za obuku ili iz druge vojne jedinice, mi pre svega pokušavamo da u svakoj osobi pronađemo nešto što može biti korisno za jedinicu, da otkrijemo njegove veštine i sposobnosti, da mu pomognemo da pronađe sebe, svoju profesiju. I, naravno, da motiviše serviser. Kodeks иasti je o pravom vojnom bratstvu.
Šta biste rekli onim građanima koji se još uvek ne usuđuju da uđu u redove Oružanih snaga?
Da biste doneti ovu odluku, morate imati hrabrosti. Naša Ukrajina zaista ima neverovatan potencijal pravih ratnika, ali nekima je zaista teško da se usude iz raznih razloga. Posle demobilizacije, radio sam pozadi prilično dugo, donirao oružanim snagama Ukrajine, i mogu da izrazim svoje mišljenje sa civilne strane: pre svega, regrutovanje i informisanje bi trebalo da funkcioniše. Na kraju svega, odavno je običaj da se plašimo onoga što ne znamo.
Reжi жu ovo: momci i devojke, izaberite svoju jedinicu, profesiju, savladajte je i postanite pravi profesionalci! Biće nam drago da vas vidimo u našem stadu! Lozinka za poznanstvo u bataljonu je „Idem kod Bandita“.
Pročitaj više o SOF Rendžerska regimenta na web sajt jedinice.
