Posle prestanka američke pomoći Ukrajini, situacija njenih branitelja postala je mnogo komplikovanija. Pretnja da će Vašington potpuno odustati od podrške Kijevu pogodila je moral ukrajinskih vojnika. Na njih je već uticao neuspeh kopnenog dela letnje kontraofanzive, uprkos očiglednim uspesima u Crnom moru, čiji značaj su, čini se, cenili samo Britanci. Tome je dodata i depresivna sezona i uspešna ruska propagandna kampanja koja ima za cilj da spreči mobilizaciju ukrajinskih građana. To je bilo praćeno i teorijama zavere koje su tvrdile da Zapad, prekidanjem pomoći, želi da primora Ukrajinu da napravi truli kompromis sa Rusijom. Ali ostavljajući po strani psihološki aspekt, prestanak američke pomoći bio je pre svega od praktičnog značaja.
Pakao na prvim linijama fronta
Najakutniji je nedostatak resursa, bez kojih ni najiskusniji komandant neće pobediti u modernom ratovanju – municiji. Ukrajinci su pre svega suočeni sa nestašicom artiljerijskih granata. Domaća proizvodnja nije u stanju ni da delimično zadovolji potrebe, a fabrike u zemljama Evropske unije su tek sada počele da povećavaju svoje kapacitete. U međuvremenu, prema nekim izveštajima, prve tranše municije u okviru takozvane češke inicijative očekuju se ne ranije nego u junu. Pad Avdiivke u februaru 2024. godine mnogi analitičari vide kao živopisan primer gubitka važne pozicije, štaviše, utvrđene, upravo zbog nedostatka municije sa ukrajinske strane.
Nedavni primer užasne situacije sa municijom u Oružanim snagama Ukrajine su borbe u oblasti sela Očeretine, koje se nalazi severozapadno od Avdiivke na veoma važnom brdu, na visini od oko 240 m nadmorske visine. Pošto selo gleda na okolinu, ako bude zarobljeno, Rusi će steći taktičku prednost, koju će takođe moći da pretvore u operativni uspeh – ako imaju dovoljno snage i resursa da je iskoriste. Sa druge strane, Ukrajinci bi mogli da se suoče sa prisilnim povlačenjem na zapad, posebno sa relativno odbrambenih pozicija na reci Durni, od kojih je zapadna obala viša od istočne, što otežava proboj. Rusi napreduju u pravcu Očeretina već mesecima, ali tek u drugoj nedelji aprila došlo je do malog pomaka, što je komanda ukrajinske jedinice primetila prekasno. Ruske trupe su 12. aprila, uprkos velikim gubicima, napredovale duž železničke pruge u pravcu sela. Do 16. Tokom dvodnevnih borbi činilo se da su Ukrajinci ovladali situacijom i pogurali neprijatelja, ali su 21. aprila Rusi povratili inicijativu i okupirali veliki deo sela. Dva dana kasnije, veжi deo Ocheretynea je bio u rukama okupatora. Do proboja je došlo kada je ukrajinska komanda zamenila iscrpljeno osoblje na odbrambenim položajima jedinicama 115. mehanizovane brigade. Međutim, glavni razlog krize je nedostatak artiljerijske municije, od kojih bi dovoljna količina mogla da zaustavi napad na selo daleko od administrativnih granica.
Okruzi Avdiivka i Očeretine nisu jedina mesta gde je situacija veoma teška za ukrajinsku stranu. Već nekoliko nedelja zaredom Rusi pojačavaju ofanzivu na grad Česiv Jar, koji se nalazi na brdima zapadno od Bakhmuta. Ovde okupatori iskorišćavaju nestašicu municije odbrambenih igrača – ne samo artiljeriju, već i protivaviontsku municiju. Činjenica je da ruski napadački avioni, koji deluju duž prve linije fronta od februara 2024. godine, veoma nerviraju u tom pravcu. Rezultati ruskih napada u oblasti Slobozhanski na rekama Oskil i Zerebets, severno od Bakhmuta, kao i u oblastima Zaporizhia i Kherson, izgledaju oskudno, ali ovo nije baš utešno za Ukrajince. Dokle god Rusi preuzimaju inicijativu, mogu da izaberu pravac u kome će okupiti dovoljno snaga da pomere liniju fronta. Suočene sa nestašicom artiljerijske i raketne municije, Oružane snage Ukrajine će na kraju biti primorane da udube položaje okupatorima kako ne bi krvarile trupe. Pored toga, bez protivavionskih raketa i modernih zapadnih boraca neće moći da odbiju neprijateljske avione sa prve linije fronta, što omogućava ruskim pilotima da podrže kopnene operacije svoje vojske i unište čak i najjača utvrđenja teškim bombama.
Nedostatak raketa protivraketne i protivraketne odbrane koje se koriste u lanserima koji štite gradove i kritičnu infrastrukturu iza linija neprijateljstava takođe predstavlja problem. Poslednjih nedelja bombardovanje se intenziviralo, uzrokujući značajnu štetu kritičnoj infrastrukturi. Nedavno uništavanje termoelektrane u blizini Kijeva bilo je moguće činjenicom da je nekoliko raketa probilo granatiranje ukrajinskog lanseri. Iako do nestanka struje još uvek nije došlo, vlasti u Kijevu ne kriju činjenicu da je situacija kritična i bez zaliha raketa iz Sjedinjenih Država, biće teško preživeti ne samo period jesen-zima 2024-2025, već čak i samo leto, kada će i potrošnja električne energije biti velika.
Prozor mogućnosti za poslovanje se zatvara
Iz gore navedenog opisa pojavljuje se prilično fatalistička slika, u skladu sa upozorenjima koja su se poslednjih nedelja pojavila u zapadnim medijima da se Ukrajina bliži porazu u ovom ratu. Međutim, to nije slučaj. Ako se udaljimo od nedvosmislenog pristupa komentarisanju rusko-ukrajinskog rata, zasnovanog na jednostavnim kategorijama „win-lost“, videćemo da situacija oružanih snaga Ruske Federacije takođe nije bez oblaka. Rusi imaju problema i na frontu i u pozadini, kao i na međunarodnoj sceni. Stoga pokušavaju na razne načine da nateraju Ukrajinu na mirovne pregovore, pošto su unapred pobedili na frontu kako bi sebi obezbedili povoljne uslove.
Intenzivni ruski napadi, koji su u žalosti već nekoliko meseci, omogućavaju nam da izvučemo neke zanimljive zaključke, generalno veoma pozitivne za Ukrajinu. Poenta je da video snimci i fotografije potvrđuju velike gubitke osoblja i opreme ruske vojske. Avdiivka je uzeta po nezamislivoj ceni, tako da je sasvim legitimno nazvati je Pirićevom pobedom. Naknadna osvajanja zemljišta takođe su kupljena sa suboptimalnim gubicima. Nasuprot popularnim stereotipima da se Rusija bori kvantitetom, a ne kvalitetom, ruska vojska ne može dugoročno da priušti takve gubitke. Od druge polovine 2022. godine, degradacija opreme ruskih oružanih snaga postepeno je postajala očigledna. Sve češće se na bojnom polju pojavljuju tenkovi i haubice koji pamte eru Nikite Hruščova ili čak pokojnog Staljina. Pored toga, udeo teške opreme u ruskim jedinicama se konstantno smanjuje, a proizvodnja ne dozvoljava dopunjavanje gubitaka, da ne pominjemo dovoljnu količinu opreme novih trupa. Sve više njih, štaviše, ima karakter puščanih i pešadijskih formacija, čiji je efektivnost u ofanzivi ograničena. Kvalitet obuke većine regruta takođe se smanjuje. Da bi se održao trend povećanja broja vojnika koji napadaju i nadoknadili pešadijske gubitke, vežbe obično traju 27-28 dana. Rusi takođe intenzivno koriste municiju iz Irana i Severne Koreje. Severnokorejske artiljerijske granate mnogi kritikuju od strane ruskih vojnika kao neefikasne i čak opasne za operatere haubica. Da stvar bude gora po Ruse, oni su već iskoristili veći deo te municije, a proizvodnja nije brz proces. Iz toga možemo zaključiti da je moguće da će se za nekoliko nedelja ili meseci smanjiti intenzitet ruske artiljerijske vatre, ukoliko okupatori ne pronađu drugog snabdevača municijom. To jes, neka sindikalna država koja ima velike zalihe u svojim skladištima i koja će biti spremna da ih proda.
Ispostavilo se da su vazdušni napadi ukrajinskih bespilotnih letelica kamikaza bili bolni za Ruse. Posebno su bolno osetili kada su Ukrajinci bombardovali rafinerije nafte duboko u Rusiji uz njihovu pomoć. Čak ni pritisak Sjedinjenih Država nije mogao da ubedi Kijev da prekine ovu kampanju. Napadi na industriju prerade nafte uticali su na cene i pristup gorivu na ruskom domaćem tržištu, a delimično su uticali i na snabdevanje vojske gorivom. Deo bombaškog napada Ukrajinci su režirali na fabrikama oružja, skladištima i vojnim aerodromima. Vredi naglasiti da posledica ovih napada nije samo gubitak proizvodnih kapaciteta, koji je dodatno ograničen zapadnim sankcijama, već i finansijskim gubicima. Ukrajinski dronovi na ruskom nebu ubedili su Ruse da su tvrdnje Moskve o snazi njihove protivraketne odbrane samo propaganda koju je lako opovrgnuti. Oružane snage Ruske Federacije nisu u stanju da zaštite sve važne objekte, jer nemaju dovoljan broj sistema protivraketne odbrane. Oni takođe nisu bezbedni, što su Rusi nedavno saznali u bazi u blizini grada Džankoi na okupiranom Krimu. Tamo su, između ostalog, pozicije baterije protivdušne odbrane S-400 pogođene projektilima. A 17. aprila ukrajinski dronovi stigli su do udaljene Mordovije, gde su oštetili kontejner 29B6 iznad radara horizonta, što je element upozorenja na vazdušne i svemirske napade.
Činjenica da je Rusima potrebna pauza dokaz je delovanja proruski krugova na Zapadu. Već nekoliko nedelja propovedaju potrebu za primirjem, ne baš ubedljivo tvrdeći da žele da zaustave krvoproliće. Rusi saosećaju, na primer, sa glasovima političara kao što je turski predsednik Erdogan, koji je nedavno predložio primirje što je pre moguće i uspostavljanje dogovorene nove granice na kojoj leži linija fronta. Većina ovih izjava ne omogućava nikakve bezbednosne mere za Ukrajinu, što Kijev čini neznalicamaNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država, Niti se može isključiti mogućnost da su Ukrajinci svesni da se Moskva samo pretvara da je vojni „maratonac“ i da su odlučili da je u njihovom interesu da odugovlače na vreme.
Ruska Federacija se nadala da će iskoristiti „najmračniji čas“ Ukrajine i ubediti svet da Kijev ne može da pobedi u ratu i da Moskva ne može da ga izgubi. Rusi su iskoristili svoje simpatizere na Zapadu – govorimo uglavnom o liderima Mađarske i Slovačke, kao i o najaktivnijim protivnicima podrške Ukrajini iz američke grupe MAGA – kako bi se blokiralo ili bar odložilo usvajanje paketa podrške Ukrajini. U nekim slučajevima pokušali su da promovišu najbolji mogući ishod proruske stranke koje učestvuju na izborima. Oni takođe nisu štedeli ni vreme ni resurse da pokrenu kampanju na društvenim medijima koja ima za cilj da ukalja imidž Ukrajine i prikaže je ne kao žrtvu već kao dželata. Ruska propaganda je takođe pokušala da dopre do ukrajinskih građana. Njena svrha je bila da ih odvrati od mobilizacije i potkopa poverenje u državnu vlast. Rusi su želeli da uspeju na bojnom polju, računajući na iscrpljenost ukrajinskih oružanih snaga i pad morala stanovništva države, koja je postala žrtva agresije. Danas ovaj prozor mogućnosti koji im se predstavio u oktobru 2023. godine počinje da se zatvara.
Kongresno buđenje
Politička saga sa donošenjem paketa podrške Ukrajini, Izraelu i Tajvanu u Predstavničkom domu Kongresa bliži se kraju. U prvoj polovini aprila, predsednik parlamenta Majkl Džonson najavio je da su u toku pripreme za stvaranje formata koji će omogućiti da se paket što pre stavi na glasanje, a da se istovremeno omogući kongresmenima da izmene predloge zakona koji su uključeni u njega. Podršku mu je pružio i Donald Tramp, koji trenutno pokušava da dopre do šireg umerenog biračkog tela kako bi mogao da pobedi aktuelnog predsednika. Zanimljivo je da je na taj način išao protiv svojih naj fanatičnijih pristalica u Republikanskoj stranci.
Najradikalniji članovi pokušali su da sabotiraju postupke predsednika skupštine i cele Republikanske partije MAGA, uključujući i ozloglašenu kongresmenku Mardžori Tejlor Grin. Iako tvrdi da je vatreni pristalica Donalda Trampa, ona je ponovo zapretila Majklu Džonsonu inicijativom da ga otpusti sa mesto predsedavajućeg Predstavničkog doma. Imajte to u vidu, može se pretpostaviti da najžešći protivnici podrške Ukrajini u Kongresu nisu toliko lojalni bivšem američkom predsedniku kao što su drugim zvaničnicima. Demokrate su već ponudile da podrže Džonsona ako njegov opoziv bude stavljen na glasanje. Čini se da je ozbiljnost situacije usled pogoršanja geopolitičke situacije i ratnih zločina Rusa, o kojima su američki obaveštajci izvestili predsednika skupštine, kao i zbog delimičnog gubitka poverenja u SAD, konačno navela predstavnike obe stranke da prestanu sa političkim igrama, baš kao u „Kući od karata“. Verovatno je i sastanak sa predstavnicima ukrajinskih protestantnih crkava, koji su tom političaru govorili o brutalnoj ruskoj represiji evangelista na okupiranim teritorijama, mogao da ima neki mali uticaj na Džonsona. Na kraju svega, ne može se isključiti da je uzeo u obzir i lekcije iz istorije prošlog veka. Majkl Mekoul, predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa i republikanski kongresmen, pozvao je 16.
U večernjim satima 20. aprila održano je glasanje u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Zakon, kojim je predviđeno izdvajanje skoro 61 milijarde dolara za podršku Ukrajini, usvojen je sa velikom razlikom. Bilo je 311 glasova za, 112 protiv. Protivnici su uglavnom bili predstavnici krajnje desničarskog krila Republikanske partije, kao i nekoliko republikanskih kongresmena koji su ranije smatrani umerenim. Rezultat je izazvao gnev, posebno, Mardžori Tejlor Grin, koja nije uspela da torpeduje paket podrške. Uloga Donalda Trampa u ovom događaju i dalje je misteriozna, jer je prethodno podržao Džonsonovu ideju, ali su se tokom glasanja njegove pristalice protivile pomoći Kijevu. Možemo samo da nagađamo o motivima bivšeg američkog predsednika, a takođe ne isključujemo mogućnost da su neke njegove izjave podrške Ukrajini proračunate samo da bi dobio republikansku nominaciju na predsedničkim izborima.
Nakon što je Džo Bajden potpisao zakon, Ukrajina je dobila paket pomoći. Njime se obezbeđuju sredstva za opremu i obuku ukrajinskih oružanih snaga u okviru relevantnih programa: Inicijativa za bezbednosnu pomoć Ukrajini (SAD) – 13,8 milijardi dolara za kupovinu novog naoružanja i municije, Strano vojno finansiranje (FMF) – 1,6 milijardi dolara za nadoknadu Ukrajini troškova kupovine oružja i municije od SAD, Presidential Drawdown Authority (PDA) – 23,2 milijarde dolara za eliminisanje nestašice oružja za američku vojsku, koja je formirana kao rezultat prenosa oružja i municije u Ukrajinu.
Znači, prijave USAI, FMF I PDA sadrže ukupnu sumu od 38,6 milijardi dolara, direktno namenjenu oružju, municiji i drugoj opremi oružanih snaga Ukrajine. Čak i ako oko 10 milijardi dolara u okviru PDA programa mora da se izdvoji da bi se pokrila razlika između troškova prenete opreme iz skladišta i one koja je zamenjuje – govorimo o najnovijim proizvodima, uključujući nove vrste opreme, oružja itd., koji su nužno skuplji od onih koji su poslati bankama Dnjeper – Ukrajinci i dalje dobijaju ogromnu količinu od skoro 29 milijardi dolara. Takođe, treba podsetiti da je ostalo još oko četiri milijarde dolara u odnosu na prethodni paket, koji administracija Džoa Bajdena još nije koristila. Teoretski, 7,9 milijardi dolara planiranih kao finansijska podrška budžetu obezbeđenom u vidu kredita takođe bi moglo da se iskoristi za kupovinu oružja. Pored toga, paket uključuje 11,3 milijarde dolara za američke vojne operacije u regionu, uključujući logistiku.
Ovogodišnji paket pomoći SAD za Ukrajinu takođe je važan iz drugog razloga. Ovog puta, pristalice Ukrajine u Predstavničkom domu zahtevale su da Bajdenova administracija u dokument uvrsti pomen da je svrha transfera finansijskih i materijalnih resursa da se Kijev približi pobedi nad Moskvom. Ovo je prvi put da se jedna grana vlasti u SAD tako otvoreno zalagala za takav kraj rata. Pored toga, kongresmeni, uključujući republikance, rekli su da Ukrajina treba da primi rakete dugog dometa ATACMS (do 300 km), koji se može koristiti od lansera HIMARS. Predsednik Bajden se do sada uzdržavao od takve odluke, iako je Kijev dugo vršio pritisak na njegovu administraciju po tom pitanju. Posebno je Džejk Saliven, predsednikov savetnik za bezbednost, pokušao da blokira njihov transfer u Ukrajinu, nedavno objašnjavajući da se navodno plaši ruske nuklearne „odmazde“. Međutim, treba dodati da izvršni direktor i dalje ima mogućnost da odbije da prenese balističke rakete ATACMS, podnošenjem izveštaja Kongresu o rizicima koji su uključeni. Međutim, trenutni tok sukoba i posledice upotrebe raznih vrsta oružja u Ukrajini u njemu jasno pokazuju da Ruska Federacija nije spremna da odgovori nuklearnim oružjem.
Takođe ne bi trebalo da izgubimo iz vida druga dva zakona o kojima se glasalo u SJEDINJENIM Državama. Jedan od njih daje „zeleno svetlo“ za zaplenu ruske imovine koja je zamrznuta posle 24. februara 2022. godine. Iako američke banke drže samo mali deo ruskih finansijskih sredstava u poređenju sa računima u zemljama Evropske unije, usvajanje ovog propisa postavlja presedan koji će neizbežno biti uzet u obzir kasnije kada evropski političari ponovo razgovaraju o zamrznutoj ruskoj imovini kod kuće. To bi takođe moglo da znači korišćenje njih umesto odštete. Drugi važan zakon odnosi se na zabranu kineske aplikacije TikTok u Sjedinjenim Državama. U Ukrajini takođe postoje pozivi na njenu zabranu. Predstavnički dom je odlučio da preduzme takav korak zbog izveštaja o korišćenju ličnih podataka korisnika aplikacije od strane kineskih obaveštajnih službi. Tako je američki Kongres završio proces koji su pokrenule vlasti države Montana i sledio stope evropskih zemalja i Kanade, koje su se već usprotivile TikTok.
Evropa podržava Ukrajinu
U međuvremenu, evropske zemlje nastavljaju da pružaju materijalnu i finansijsku podršku Ukrajini. Nemačka je predvodila „koaliciju“ koja će obezbediti dodatne baterije vazdušnih i raketnih odbrambenih sistema. Češka Republika završila je svoj projekat prikupljanje sredstava za kupovinu 1,5 miliona artiljerijskih granata za Ukrajinu. Velika Britanija je 23. aprila najavila još jedan paket podrške, ovog puta u iznosu od 617 miliona dolara. Podrška Francuske, Holandije i skandinavskih zemalja takođe raste. Takođe je važno pomenuti inicijativu Estonije da se pronađu skladišta artiljerijskih granata za kupovinu municije za Ukrajince.
Prerano je nedvosmisleno reći da je Ukrajina preživela svoj „najmračniji čas“. Ali informacije koje nam dolaze ukazuju da je „zora“ blizu. Rusi nisu uspeli da probiju liniju fronta, iako su na nekoliko mesta gurali ukrajinske snage na zapad. 23. aprila, kada je američki Senat preuzeo paket podrške izglasan u Predstavničkom domu, medijima je procurela informacija da su vlasti u Vašingtonu već pripremile municiju i drugu opremu za Ukrajinu. Trebalo je odmah da bude poslat uNakon što ga je potpisao predsednik Bajden, što je i učinio do večeri 24. aprila. To znači da Rusi imaju sve manje vremena da iskoriste povoljan vremenski prozor za njih. Možda poslednji u ovom ratu.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Ukraina przetrwała najczarniejszą godzinę
