Od septembra 2023. godine problemi sa američkom podrškom Ukrajini se nastavljaju. Ukrajinci i Evropljani zabrinuti su zbog spoljnopolitičkih izjava Donalda Trampa, kao što su pretnje protiv prisustva SAD u NATO-u ili ispunjavanje obaveza prema Alijansi. Uticaj bivšeg predsednika na deo Republikanske partije doveo je do blokiranja paketa podrške Ukrajini, Izraelu i Tajvanu. Protiv pozadine neodlučnosti Amerike u zaustavljanju agresivnih akcija Rusije, Evropa dolazi do izmaka. U kojim oblastima zemlje našeg kontinenta pomažu Ukrajincima i pripremaju se za potencijalnu konfrontaciju sa Ruskom Federacijom?
Hegemon u krizi
Za SAD je 2024. izborna godina. Već je izvesno da će kandidat iz Demokratske stranke biti aktuelni predsednik Džo Bajden, a kandidat iz Republikanske stranke biće Donald Tramp. Međutim, obojica se suočavaju sa brojnim izazovima koji ih mogu sprečiti da ostvare pobedu. U Bajdenovom slučaju, to su njegove godine, dok će Tramp, koji je četiri godine mlađi, morati da se suoči sa protivljenjem unutar Republikanske partije, na čelu sa svojom nedavnom rivalom Niki Hejli, koja bi mogla da ohrabri svoje pristalice da budu pasivne na dan izbora. Stoga će svaka strana verovatno tražiti dodatne tačke prednosti u spoljnoj politici. Tramp i kongresmeni koji ga podržavaju, iz takozvane grupe MAGA (Make America Great Again) to rade najmanje nekoliko meseci. Oni koriste krizu na granici sa Meksikom, kroz koju hiljade migranata ilegalno prolaze, kao i geopolitička pitanja kako bi kritikovali spoljnu politiku aktuelne administracije. Tramp želi da dokaže da je Bajden geopolitički gubitnik koga ne poštuju lideri zemalja neprijateljskih prema SJEDINJENIM Državama. Bilo je izveštaja u američkim medijima da u Republikanskoj partiji ima ljudi koji računaju na poraz Kijeva ili bar pogoršanje njene situacije u ratu sa Rusijom. Tako da će to moći da povežu sa katastrofalnim povlačenjem američkih trupa iz Avganistana 2021. godine. Iz istog razloga, neki republikanci blokiraju paket podrške, čiji je cilj finansiranje pomoći Ukrajini, Izraelu, Tajvanu i omogućava izdvajanje dodatnih sredstava za jačanje granice sa Meksikom. Nažalost, u ovom slučaju, u Trampovim očima, što je geopolitička situacija gora, to bolje za njega.
Tako je Ukrajina postala talac američkih izbora. Tramp obećava okončanje rata Rusije i Ukrajine u roku od 24 sata, ne navodeći nikakve detalje. Zauzvrat, kongresmeni koji ga podržavaju pokušavaju da preko medija odole biračima od Ukrajine, ukazujući ne samo na korupciju, već i na navodni nedostatak izgleda za pobedu nad Rusijom. Situaciju značajno komplikuje činjenica da je predsedavajući Predstavničkog doma kongresmen Majk Džonson, koji je povezan sa MAGA. Pre nego što je preuzeo funkciju, uvek je glasao protiv podrške Ukrajini, praveći izuzetak samo za predlog zakona o zakupu. S druge strane, u jesen 2023. nekoliko puta je medijima jasno stavio do znanja da ne vidi nikakve negativne posledice po Sjedinjene Države i svetski poredak od potencijalnog uspeha Rusije. Bilo kako bilo, kad god je postojala prilika da se stavi podrška Ukrajini, Izraelu i Tajvanu na glasanje, Džonson je bio taj koji je pokušao da joj se suprotstavi. Sredinom februara 2024. naredio je odmor u radu Predstavničkog doma. „Praznici“ su trajali do 28. februara. Predsednik parlamenta je ovu odluku doneo neposredno nakon što su predstavnici obe stranke u američkom Senatu postigli kompromis o formulacijama teksta Zakona o podršci stranim saveznicima, a mediji su izvestili da većina poslanika u Predstavničkom domu planira da paket podrške stavi na glasanje zaobilazeći samog Džonsona, što bi za njega bio udarac imidžom.
U drugoj polovini februara 2024. godine, Trampov sopstveni narativ o Ukrajini se neočekivano promenio. On je u medijima rekao da se ne protivi podršci Kijeva, ali da bi više voleo da to ne bude u vidu bespovratnih bespovratnih sredstava, već u vidu dugoročnog kredita po veoma niskoj kamatnoj stopi. Pored toga, ne postoji rok za povraćaj novca. Pretpostavlja se da bivši američki predsednik priprema „meko tlo“ za sebe u slučaju da paket podrške bude proguran. Zato brani svoj imidž osobe koja uspeva. Pored toga, ne smemo zaboraviti da su jedan od sponzora Republikanske partije jevrejski krugovi i izraelski lobi u SAD, koji očekuju finansijsku i materijalnu podršku Izraela. Džonsonov pokušaj da progura paket za Izrael prethodno je propao. Dakle, MAGA i Tramp su se našli uza zid. To znači da ili prestanu da blokiraju pomoć Ukrajini i Tajvanu, ili mogu da se oproste od svojih sponzora, rizikujući da upropaste imidž. Možda je iz tih razloga početkom marta 2024. godine CNN saznao iz svojih izvora u Republikanskoj stranci da će predsedavajući Predstavničkog doma staviti paket podrške na glasanjeUkrajina, Izrael i Tajvan sredinom meseca.
Evropske brige
Zbog straha od Trampovog uspeha u otvorenom proglašenju izolacionističkog kursa u američkoj politici i zbog zastoja u američkom Kongresu, neke evropske zemlje su odlučile da preuzmu inicijativu za zaštitu i podršku Ukrajini. Trenutno Evropom dominira britansko tumačenje pobede nad Rusijom, to je sada napor koji ima za cilj da se osigura da Ukrajina postigne vojni uspeh koji bi vodio ka obnovi granica iz 1991. Dobar primer promene stava prema rusko-ukrajinskom ratu je Francuska, koja je takođe eskalirala svojom retorikom, obećavajući da će povećati podršku Kijevu. Pariz je Kijevu pružio podršku u iznosu od 3,8 milijardi evra i ponudio jačanje saradnje u oblasti naoružanja. Istovremeno, predlog Emanuela Makrona da se evropske trupe prebace na Dnjeper izazvao je veliku kontroverzu. Neki veruju da bi ušli u borbu sa Rusima, dok drugi smatraju da bi njihov cilj bio stvaranje bezbednosne zone u Desničarskoj Ukrajini u slučaju operativnih uspeha okupatora. Može se pretpostaviti da se pre svega radi o instruktorima koji će pomoći u obuci i održavanju, pre svega zapadne avijacije. Francuski ministar spoljnih poslova Stéphane Séjournet je 1. marta objasnio namere predsednika Makrona:
„Sve što radimo ima za cilj da izbegnemo rat, i naravno ne radi se o povećanju uznemirenosti francuskog naroda. Stoga, u ovim nesigurnim vremenima, naša strategija je upravo da sprečimo pobedu Rusije. Francuzi neće umreti za Ukrajinu i neće biti svedoci borbi, naši ciljevi su jasno definisani – da sprečimo pobedu Rusije“.
Jasno je da Francuska želi da igra važniju ulogu na evropskom kontinentu. U tome se, pre svega, takmiči sa Nemačkom, koja još uvek nije spremna da pruži aktivniju podršku Ukrajini i vodi konfrontacioniju politiku prema Moskvi. Možda pojačavanjem podrške Kijevu, naoružavanjem zemlje i ponudom trupa Dniprou, Makron želi da se suprotstavi Sjedinjenim Državama. Na kraju svega, nije tajna da su Francuzi decenijama bili skeptični prema američkoj dominaciji. Takođe, ne iskljućujte mogućnost da francuski predsednik namerava da isprovocira republikanske kongresmene da glasaju za paket podrške Ukrajincima.
Što se tiče Nemačke, dok Berlin i dalje pokušava da ograniči pomoć u vidu naoružanja i ofanzivne opreme, on Ukrajini pruža ogromnu podršku koja može da se koristi za odbranu. Posebno protivvazdušna odbrana, koja uključuje protivaviontsku artiljeriju Gepard i Skajneks i Iris-T lansere. Nemačka industrija želi da se pridruži proizvodnji oružja za Ukrajinu – pre svega Rajnmetal – ali ne isključuje mogućnost početka izgradnje elektrane, verovatno na osnovu postojeće infrastrukture čak i tokom rata. I mada Ukrajinci treba da budu oprezni sa takvim izjavama, oni i dalje dokazuju da sve više evropskih zemalja ne veruje da će Ukrajina izgubiti rat. Dalje bilateralne sporazume između Ukrajine i nekih zapadnih zemalja treba smatrati uspešnim. Već u jesen 2023. u Kijevu je održan kongres predstavnika vodećih kompanija za naoružanje. Od početka ove godine potpisano je više bilateralnih sporazuma, koji se ponekad jednostavno nazivaju „bezbednosnim garancijama“. Na primer, nedavno potpisani sporazum sa Holandijom omogućava odbrambenu podršku Kijevu na 10 godina. Očekuje se da će 2024. Prioritet Holanđana biće jačanje ukrajinske protivraketne odbrane, mornarice, dalekometnog naoružanja, avijacije i artiljerije. Ukrajina je već potpisala slične sporazume sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Francuskom. Oni obezbeđuju prenos oružja i obuku ne samo tokom rata, već i po njegovom okončanju ili po zaključenju primirja sa Ruskom Federacijom.
Takođe je važna spremnost zapadnih zemalja da podele know-how u proizvodnji oružja, municije i druge vojne opreme, što će doprineti razvoju ukrajinske odbrambene industrije. Takođe vredi obratiti pažnju na pitanje finansijske podrške Ukrajini od strane Zapada. U 2022. godini bila je 31,2 milijarde dolara, a 2023. 42,5 milijardi dolara. Govoreći o poslednjoj cifri, vredi napomenuti da je od tog iznosa Evropska unija obezbedila 19,7 milijardi dolara, a oko milijardu dolara Od strane Ujedinjenog Kraljevstva u vidu bespovratnih bespovratnih sredstava. Udeo SAD bio je samo 11 milijardi dolara, takođe u vidu bespovratnih sredstava. Ministar finansija Ukrajine Serđi Marčenko izjavio je da će ove godine Ukrajini biti potrebna finansijska podrška u iznosu od 37,3 milijarde dolara. Prvobitno se pretpostavljalo da će biti potrebno oko 41 milijardu dolara. Značajan deo te podrške pokrio će evropski partneri, kao i sama Evropska unija. 1. februara 2024. usvojen je četvorogodišnji paket makro-finansijske podrške u vrednosti od 50 milijardi EUR.
Evropa se naoružava
Rusko-ukrajinski rat primorao je evropske zemlje da sprovedu kritičnu analizu stanja njihovogNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Američkih Država, Ispostavilo se da velika većina armija evropskih članica NATO-a ima priliku da učestvuje u mirovnim misijama i misijama stabilizacije ili u oružanim sukobima niskog intenziteta, gde je neprijatelj znatno inferiorniji od njih u organizaciji, opremi, finansijama, a često i u brojkama. Pre svega, govorimo o terorističkim grupama, pobunjenicima ili vojsci takozvanih. Treći svet.
Takvi sukobi mogu se ironično nazvati „prekomorskim avanturama“. Odlikuju ih, pre svega, niski intenzitet neprijateljstava, što znači da ne zahtevaju rashode mnogih finansijskih i materijalnih resursa, već municije, goriva, rezervnih delova, medicinske podrške. Da ne spominjem male gubitke osoblja i opreme, jer se ne očekuju velike redovne bitke. Neprijatelj nema snažnu avijaciju, protivraketnu i protivraketnu odbranu, brojna artiljerijska i oklopna vozila, satelite i flotu uporedivu sa zapadnim zemljama. Međutim, ispostavilo se da je logistika bila priličan izazov. Zapadna društva jedva da su osetila efekte takvih sukoba. Jedini izuzeci bili su slučajevi terorističkih akata na Zapadu. Obično je sukob uvek bio daleko, a njegove lekcije teško da bi mogle da se primene na rat punih razmera.
Zapad se uglavnom pripremao da se upusti u tu vrstu sukoba, greškom verujući da u Evropi neće izoći veliki rat. Sa „prekomorskim avanturama“ na umu, oklopne snage, artiljerija i protivdušna odbrana su smanjene. U većini zemalja ukinut je univerzalni obavezni vojni rok i stvorene su profesionalne vojske. Dugoročno, to je imalo katastrofalan efekat, jer se broj rezervista koji bi mogli da budu pozvani u slučaju potpunog rata sistematski smanjivao iz godine u godinu. Rezerve opreme nisu kreirane – kupljeno je samo dovoljno da se obezbedi oprema linijskih i trenažnih jedinica. Ispostavilo se da je još jedan problem proizvodnja municije. U sukobima niskog intenziteta municija nije bila potrebna u velikim količinama, pa je njena proizvodnja smanjena, pa su umesto toga počeli da kupuju rakete visoke preciznosti. Efikasne su za korišćenje, ali skupe i snabdevaju se vojskom u malim količinama, što je, pored cene, uzrokovano i problemima vezanim za vreme proizvodnje i dostupnost komponenti. Nada je bila prikovana za avijaciju, koja im je, iako nije obuzdala neprijatelja, omogućila da brzo dominiraju vazduhom, neorganizuju redove osvajača i njihovu logistiku, i omoguće im da odbiju napad. Međutim, zaboravili su da vazduhoplovstvo nije ta koja osvaja zemlju, već kopnene snage.
Vojno buđenje
Rusko-ukrajinski rat probudio je zapadne političare i vojno osoblje iz njihove letargije. Ispostavilo se da avijacija nije bila dovoljna pred neprijateljskom jakom protivraketne odbrane. U ovom slučaju, artiljerija je dozvolila oklopnim snagama i pešadiji da probiju položaje neprijatelja i nanesu mu velike gubitke. Ispostavilo se da je retka protivraketna odbrana nemoćna protiv velikih raketnih napada i upotrebe relativno jeftinih bespilotnih letelica kamikaza. Rat punih razmera doveo je do velikih gubitaka ne samo kod ubijenih i ranjenih, već i fizički i moralno iscrpljenih vojnika kojima je takođe bila potrebna rotacija. Ispostavilo se da teren i konkretna utvrđenja nisu stvar prošlosti, ali se ispostavilo da je to nezamenljivo sklonište za pešadiju i faktor koji bi mogao da ometa planove neprijatelja, koji se fokusirao na manevrisanje.
Dve godine posle ruske invazije na Ukrajinu, zemlje zapadne Evrope počinju da menjaju svoj pristup ulozi oružanih snaga i ratovanja. Tokom godine u toku su radovi na značajnom povećanju proizvodnje artiljerijske municije, koja je trenutno izuzetno važan resurs za Oružane snage Ukrajine da zaštite Domovinu. Početkom 2023. sve evropske zemlje koje su članice Evropske unije i NATO-a verovatno bi mogle da proizvedu od 500 hiljada tona. do maksimalno 600 thous. Artiljerijske granate od 155 mm godišnje. Međutim, to nije broj koji će omogućiti Ukrajini da se pravilno bori, napuni sopstvena skladišta i pripremi municiju za manevre. Nije iznenađujuće da su propali planovi da se Ukrajinci snabde sa milion hitaca ovog kalibra za nekoliko meseci. Zbog toga zapadne zemlje žele značajno da povećaju proizvodnju. Ne može se isključiti mogućnost da će se povećati i troškovi kupovine raketa i drugih kalibara granata van Evrope, čemu se do sada protivila Francuska, koja je radije izdvajala sredstva EU za ulaganje u naoružanje unutar Unije. Proces povećanja proizvodnje artiljerijskih sistema je već u toku. Drugi primer je Francuska, koja je počela da proizvodi znatno više 155 mm CEZAR samohodnih haubica nego 2022. godine, takođe za Oružane snage Ukrajine. Neke zemlje zauzvrat izdvajaju sopstvena finansijska sredstva za kupovinu municije izvan Evropske unije – u Južnoj Africi, Južnoj Koreji ili Turskoj.
Situacija sa proizvodnjom teške opreme je komplikovanija, uglavnomTenkovi i pešadijska borbena vozila. Zapadne zemlje usredsredile su se više na proizvodnju vozila MRAP, to jesti oklopnih transportera koji štite posadu od eksplozija mina. Lakše su se prevozili na druge kontinente, jeftinije i brže proizvodili, i pogodniji za patroliranje, ali njihova slaba tačka bio je njihov oklop i često njihovo oružje. Iz drugih razloga, oslanjanje na njih kao glavna borbena vozila nije bila profitabilna ideja. To ne znači da ova vrsta opreme uopšte nije korisna u ratu punih razmera. Neke zapadne zemlje pokušavaju da povećaju proizvodnju oklopnih borbenih vozila na oba točka i prate šasiju.
Situacija u Sjedinjenim Državama i opasnost od američkog izolacionizma pogodili su mnoge zapadnoevropske zemlje poput hladnih tuševa. Međutim, umesto očekivanog pada interesovanja pesimista za Ukrajinu, smanjenja pomoći i „realnog“ napuštanja Kijeva u Moskvu, vidimo suprotne trendove. Pored toga, stav Republikanske stranke da pomaže Ukrajini polako postaje jasniji – predsednik Predstavničkog doma je rekao da će njegove kolege članovi stranke razviti sopstveni nacrt paketa podrške Kijevu. Iako to definitivno ne znači kraj kongresnih previranja oko politike Ukrajine i Rusije, to je pozitivan signal za Ukrajinu i Evropsku uniju. Zauzvrat, za Rusiju se polako zatvara prozor mogućnosti da značajno ojača svoje pozicije i sprovede svoje planove na bojnom polju.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Wypowiedzi Trumpa potrząsnęły Europą
