Ukrajinska energija postala je jedna od glavnih ruskih ne-vojnih meta. Raketni udari na ukrajinske elektrane nisu samo uništavanje ekonomskog i industrijskog potencijala Ukrajine. To je takođe čin zastrašivanja civilnog stanovništva i instrument totalnog rata čiji je cilj uništenje ukrajinske nacije. Veliki udari Rusije na energetsku infrastrukturu Ukrajine postavljaju pitanje odmazde. Međutim, pre donošenja odluke, vredi analizirati karakteristike ruskog energetskog sistema i pronaći njegove posebno ranjive tačke.
Ovog proleća Ruska Federacija je zapravo uništila ukrajinsku toplotnu energiju. Akutna nestašica sistema protivraketne odbrane imala je katastrofalne posledice po Ukrajinu. Prema nekim izveštajima, sada naše termoelektrane i kombinovane toplotne i elektrane rade sa samo 20 odsto kapaciteta. Neprijatelj je takođe napao hidroelektrane Dnipro i Kaniv. Srećom, Ukrajina je do sada uspela da izbegne najgori scenario, što znači potpuno zatamnjenje. Razlog za to je naša energetska struktura.
Termoelektrane u Ukrajini su 2021. proizvele oko 29 odsto ukupne proizvodnje električne energije. Drugih 7 odsto činilo je hidroelektrane, a 8 odsto obnovljivu energiju. Istovremeno, udeo nuklearnih elektrana u strukturi proizvodnje kilovata bio je 55 odsto. To je bio spas za Ukrajinu.
Rat punih razmera nije značajno promenio energetsku ravnotežu Ukrajine. Kao i do sada, više od 50 odsto proizvodnje električne energije obezbeđuju nuklearne elektrane. Čak ni gubitak NPP Zaporizhya, najveće nuklearne elektrane u Evropi, nije promenio tu činjenicu. Istovremeno, udeo ukrajinske termalne generacije, iako značajan, manji je od 30 odsto. Uloga toplotne energije važna je tokom špica, kada se potrošnja električne energije naglo povećava. Nuklearna energija ne moћe da reaguje na takve fluktuacije. Druga stvar su termoelektrane, koje su u stanju da povećaju proizvodnju tokom špica. Do sada smo uspeli da manje-više izbegnemo ozbiljne probleme. Međutim, nije poznato šta će se dešavati na leto, kada ćete morati da uključite klima uređaje. Takođe i zimi, kada se potrošnja električne energije povećava zbog kratkih dnevnih sati i potrebe da se dom zagreje.
Naravno, neprijatelj moћe da nastavi da napada naљe elektrane. Međutim, postoji razlog da se veruje da će u bliskoj budućnosti sposobnosti ukrajinske protivraketne odbrane biti značajno ojačane. Takođe se sumnja da će agresor rizikovati da napadne nuklearne elektrane, koje su temelj ukrajinske proizvodnje energije. Na kraju sve, to bi moglo da ima izuzetno nepredvidive međunarodne posledice po Kremlj. S druge strane, Ukrajina bi trebalo detaljnije da sagleda strukturu ruskog energetskog sektora, koji se znatno razlikuje od našeg. Što ga može učiniti mnogo ranjivijim.
Prema podacima Rosstata, termoelektrane te agresorske zemlje su 2023. proizvele skoro 64 odsto ukupne električne energije. Ova cifra je relativno stabilna i nije se promenila u poslednjih deset godina. To jest, u Rusiji, termoelektrane su temelj energetske infrastrukture i obezbeđuju skoro dve trećine ukupne proizvodnje tog toka. Istovremeno, udeo nuklearne energije u Rusiji je relativno mali i iznosi manje od 20 odsto. Međutim, u evropskom delu nuklearna energija obezbeđuje oko 30 odsto ukupne proizvedene električne energije. Drugih 20 odsto čine hidroelektrane. Udeo obnovljive energije u Ruskoj Federaciji je zanemarljiv i može se ignorisati.
Ako podrazumevamo da nuklearne elektrane ne mogu biti mete napada, ruski energetski sektor je izgleda mnogo podložniji štrajkovima od ukrajinskog. Uprkos svemu, u Ruskoj Federaciji se 80 odsto električne energije proizvodi u elektranama, što može biti uslovno legitimna meta u ratu. Potrebno je samo otkriti gde se tačno nalaze najveće elektrane u toj zemlji agresora.
Rusija ima 15 najvećih termoelektrana kapaciteta više od 2000 MW. Značajan deo njih već je u zoni potencijalne štete na ukrajinskom oružju. Konkretno, govorimo o elektrani Kostroma kapaciteta 3720 MW, Ryazan TPP (3020 MW), Konakovo TPP u regionu Tver (2525 MW), Stavropol TPP (2423 MW), Novocherkassk TPP u Rostovskom regionu (2258 MW), Zainskaya TPP u Republici Tatarstan (2205 MW). U pitanju je Kirishskaya TPP, koja se nalazi u Lenjingradskoj oblasti i ima kapacitet od 2595 MW. Iako su ukrajinski dronovi već stigli do samog Sankt Peterburga. Pored toga, evropski deo zemlje agresora prilično je gusto zasićen velikim elektranama kapaciteta preko 1000 MW. To je logično, pošto je ovde većina stanovništva Ruske Federacije živi. Nema sumnje da će onesposobljenje najmanje nekoliko objekata glavne generacije ozbiljno neuravnoteženo u energetskom sistemu neprijatelja.
Što se tiče ruskih hidroelektrana kapaciteta više od 1000 MW, najmanje nekoliko njih je sada nadomak potencijala: Volga, Zigulev, Saratov, Čeboksari, Nizhnekamsk.
Ruska energija zaista može biti veoma podložna napadimaNesumnjivo je da sve ruske elektrane mogu pouzdano da budu pokrivene sistemima protivraketne odbrane. Na kraju svega, Ruska Federacija nije u stanju ni da zaštiti svoje rafinerije nafte. Međutim, bespilotne letelice teško da mogu ozbiljno da oštete elektranu ili da je onesposobe bar na duže vreme. Da biste to uradili, trebaće vam moćniji alati. Na primer, ukrajinske rakete sopstvene proizvodnje. Prema nekim nezvaničnim podacima, već imamo rakete dometa do 1000 km. Međutim, njihov broj i borbena efikasnost upotrebe nisu poznati.
Međutim, čak ni prisustvo raketa dometa 1000 km ili više ne znači da će Ukrajina odlučiti da napadne rusku energetsku infrastrukturu. Na kraju svega, postoje i drugi, potencijalno perspektivniji objekti vojno-industrijskog kompleksa za takve rakete. Međutim, ništa ne treba kategorički odbaciti. Postupci neprijatelja ne ostavljaju izbora. Zbog toga bi ukrajinski specijalisti trebalo detaljnije da pogledaju lokacije ruskih termoelektrana i hidroelektrana. U slučaju uništenja značajnog dela ruske toplotne i hidro generacije, nuklearna energija neće moći da spasi situaciju i stabilizuje sistem, s obzirom da je njegov kapacitet nedovoljan. A onda zatamnjenje više neće biti ukrajinska, već ruska realnost.
Uništavanje izvora proizvodnje energije kritično će uticati na industrijski potencijal agresora i garantovano će izazvati velike ekonomske probleme. A Rusi će moći da iskuse bar deo onoga što Ukrajinci osećaju. Lokacija Ruske Federacije u oštrijoj klimatičnoj zoni i vodeća uloga termoelektrana čine ruski energetski sektor prilično ranjivim. Jedino pitanje je da li Ukrajina ima vojna sredstva i političku volju da ga pošalje u zamračenje.
