Pisac Mihail Bulgakov prepoznat je kao simbol ruske carske politike, a prisustvo njegovih spomenika na javnom prostoru treba smatrati propagandom ruske imperijalne politike. Do ovog zaključka došli su stručnjaci Stručne komisije ukrajinskog Instituta za nacionalno sećanje.
Prema zaključcima komisije, objavljen na sajtu UINM-a 3. aprila, uprkos činjenici da je Mihail Bulgakov, autor takvih dela kao što su „Bela garda“, „Srce psa“, „Gospodar i Margarita“, rođen i živeo u Kijevu, njegova porodica je došla iz provincije Orjol u Rusiji (otac mu je bio ruski teolog, učitelj na Teološkoj akademiji u Kijevu, cenzor i bio je angažovan na ugnjetavanje Sam Bulgakov je, prema rečima eksperata UINM-a, bio imperijalista u svom pogledu na svet i vatreni Ukrajinskofob. Prezirao je Ukrajince i ukrajinsku kulturu, mrzeo želju Ukrajine za nezavisnošću, a negativno je govorio o formiranju ukrajinske države i njenih lidera.
UINM je istakao da je, uprkos njegovim „blagim kritikama sovjetske vlade“, Bulgakov saosećao sa boljševicima, pohvalio zaplenu Kijeva od strane Redsa i „uništavanje boraca za Ukrajinu, koje je nazvao ‘podlim Petliuristima’. U autorskom radu se primećuje „opsesivno proglašen prezir prema Ukrajini“, „autorska pristrasnost prema ukrajinskom svetu“, nedostatak „pozitivnih karaktera Ukrajinaca“, parodija i ismevanje ukrajinskog jezika i ismevanje autokefalne pravoslavne crkve, i negira samo postojanje ukrajinske nacije.
U zaključku se navodi i da je među svim piscima tog vremena „najbliži aktuelnim ideolozima Putinizma i opravdanosti Kremlja o ethnocidu u Ukrajini“. Neke od autorskih priča imaju antiukrajinska orijentacija. Konkretno, zbog „grotesknog prikaza“ vojnika 1. puka ukrajinske Plave divizije, da li sadrži narative aktuelnih propagandista Kremlja Aleksandra Dugina, Vladimira Solovjova i Olge Skabeeve.
Članovi komisije došli su do zaključka da je dodeljivanje Imena Bulgakova geografskim objektima, imenima pravnih lica, toponimskim objektima, kao i postavljanje spomenika u njegovu čast u Ukrajinu bilo oličenje rusifikacije, a njihovo dalje prisustvo u javnom prostoru je propaganda ruske imperijalne politike.
