Ukrajinski informativni prostor ne može biti bez oluja. Stvaran ili izmišljen, nov ili zaboravljen. Prošle nedelje, Ukrajina je dobila „senzacionalan“ članak iz nemačke publikacije Die Welt.
Ovaj članak govorio je o sporazumima između Ukrajine i Rusije, koji su prethodno dogovoreni u Istanbulu. Ne, ne sada, ništa niste propustili – već u aprilu 2022. Da, u istim pregovorima koji se nisu niљta zavrљali. Nije im bio kraj – i, po našem skromnom mišljenju, nisu mogli da se završe ni sa čim.
Zašto nisu mogli? Barem zato što kada će održati ozbiljne pregovore, šalju ljude koji nešto znače na ovom svetu. Setite se, na primer, takozvanog „Minsk-2“, zvanično nazvanog „Paket mera za primenu Minskog protokola“ (npr. „Minsk-1“). Da, potpisali su ga predstavnici takozvane kontakt grupe. Međutim, rasprava o ovom sporazumu održana je na najvišem nivou.
Na nivou Normandije, šefovi četiri države – Nemačke (Angela Merkel), Rusije (Vladimir Putin), Ukrajine (Petro Porošenko) i Francuske (Fransoa Holand). Naravno, ovom sastanku u glavnom gradu tadašnjeg ne još saučesnika ruske agresije na Ukrajinu, već jednostavno ruskom satelitu Belorusije, prethodio je sastanak u Berlinu ministara spoljnih poslova ove četiri zemlje – i lideri zemalja „Normandije“ su bili ti koji su konačno tačkasti.
Šta smo videli pre dve godine u Istanbulu? Savršeno dobro znate da su jednu zemlju predstavljale tako cenjene ličnosti kao što je narodni poslanik, šef parlamentarne frakcije (savršeno dobro znate kakvu je ulogu parlament imao u sadašnjem sistemu ukrajinske vlade tada i sada igra), i politički strateg, savetnik šefa Kabineta predsednika. A drugi je bio bivši ministar kulture, u to vreme pomoćnik predsednika.
Blago rečeno, čudan set za ozbiljne pregovore. Mada, naravno, nikada nije bilo ozbiljnosti iza ovih pregovora. Zato što Rusija nikada ne bi napravila bilo kakve ustupke Ukrajini, a jedini rezultat pregovora koji je očekivala bila je kapitulacija naše države. Što je, iz očiglednih razloga, bilo nemoguće.
Stoga, tačka preseka na kojoj bi pozicije Kremlja i Bankove mogle da se konvergiraju i dogovore jednostavno nije postojala. Zapravo, ovo je bilo izvanredno – i ponižavajuće za Putina – demonstrirano na sastanku u Normandiji u Parizu u decembru 2019. Gde je ruski diktator došao da pobedi, i nije dobio praktično ništa.
Belorusko-turski pregovori 2022. završeni su ni na jedan isti način. Ta epizoda rusko-ukrajinskog rata dugo je bila stvar prošlosti, štaviše, u jesen iste godine, predsednik Ukrajine je svojim dekretom stupio na snagu odlukom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, koji je direktno zabranio pregovore sa Vladimirom Putinom.
Rat je krenuo svojim putem, putem koji je u određenim trenucima pobedio Ukrajinu (pre pojave ove uredbe odigrao se Slobožanski kontraofanzivni, ubrzo nakon čega su Oružane snage Ukrajine oslobodile Kersona), u drugim epizodama – ne toliko. Međutim, nije bilo pokušaja da se započnu bilo kakvi pregovori ni sa jedne strane. Da ne treba tako razmatrati optužbe saučesnika ruske agresije, „predsednika“ Belorusije Aleksandra Lukašenka, koji s vremena na vreme izjavljuje da Ukrajina i Rusija treba da sednu za pregovarački sto.
Ali – na sajtu je bio članak Die Welt. Ne znamo kako je, iz kojih razloga se to tamo pojavilo, doprinelo objavljivanju ove „senzacionalne“ informacije pre dve godine. Jednostavno rečeno, da li iza ovog koraka stoji FSB Ruske Federacije ili ne. Samo iznosimo иinjenicu da se takav иlanak pojavio.
I odmah posle nje, Ukrajinci, koji su pre dve godine već razgovarali o svim tim pregovorima, razgovarali su o svojoj mogućoj izdaji i pobedi, i, pošto su razgovarali, zaboravili na aktuelne afere – na primer, kupovinu generatora i stanica za punjenje u jesen 2022. Izgleda da ovde uopšte nema o čemu da se priča…
Ali samo je tako izgledalo. Jer, kao da je isključivanje dugoročnog sećanja, ukrajinsko društvo ponovo uletelo u raspravu o tim pregovorima, u potragu za krivcima (krivim za šta?), u izjave o izdaji. Kao da će se to desiti – i nekako utiče na rat.
Ne, ovo nije љala. Ukrajinci su zaboravili da se Oružane snage Ukrajine, čiji je vrhovni vrhovni komandant predsednik, hrabro brane od ruske agresije već dve godine i čak su oslobodile deo teritorije – i iznova i iznova doživljavaju taj stres, taj strah da će se „Ukrajina predati“.
Tu je i stari sovjetski film, jedan od najpopularnijih u svoje vreme – Office Romance. U ovom filmu scenarista je koristio sličnu tehniku. Glavni junak je, na predlog glavnog antagoniste, pokrenuo „specijalnu operaciju“ protiv glavnog junaka – drugim rečima, pokušao je da je izvrne kako bi ostvario određenu zaradu, jer mu je ona bila šef. Kasnije se ispostavilo da je situacija deo „specijalne operacije“, glavni junak se zaljubio u glavnog junaka, dobila reciprocitet od nje. Međutim, glavni antagonista uopšte nije bio zadovoljan ovom situacijom.
I tako je izvukao već zaboravljeni plan „specijalne operacije“, predstavljajući ga, zapravo, kao hitan program. Na šta je glavni junak, objekat ove „specijalne operacije“, reagovao upravo onako kako Ukrajinci sada reaguju – kao da se svi naredni događaji nisu dogodili.
Naravno, u filmu, kako dolikuje kinematografiji, sve se završilo na pozitivan način – barem poslednji snimci filma otvoreno su nagovestili ovo. Ali mi ne živimo na filmskom platnu. A naše finale možda i nije tako optimistično. Barem zato što će „glavni antagonista“ naše priče koristiti takve trikove više puta. (Uzgred, u sovjetskoj i postsovjetskoj kinematografiji, ova šema zapleta se ukorenila i s vremena na vreme su je koristili razni reditelji. A publika, kao da ta „Kancelarijska romansa“ nije postojala, svaki put naivno je preuzela ovaj „senzacionalni“ preokret događaja na veru. Možda je ovde aktuelna reakcija Ukrajinaca na „senzaciju“ iz Die Welt-a?)
Rusija nije vojna diktatura, već diktatura FSB-a. A FSB ne zna kako da vodi ratove, štaviše, nikada ih nije vodila. I nije htela da se bori protiv Ukrajine. Priča o „specijalnoj operaciji“ je istina, jer su zaista želeli da uzmu Kijev za tri dana (zašto, ko ih je ubedio da je to moguće je stvar za neki drugi članak). A kada nije sve išlo po planu, ispostavilo se da, osim banalnih raketnih i bombaških napada i „napada mesom“, današnja Rusija ne može ništa da uradi.
Ali ona je dobra u organizovanju i sprovođenju brojnih informativnih i psiholoških specijalnih operacija. Ako Ukrajina moћe da izgubi ovaj rat, to je samo na ovom frontu. Na frontu, gde je još jedan pokušaj proboja bio – slučajno ili namerno – članak u Umri Welt. I biće još takvih članaka. Možda ćemo doživeti i tako očajnički pokušaj FSB-a da prenese Zelenskijevu frazu od pre pet godina kao hitan program. Da, da, onaj koji „samo treba da prestaneš da pucaš.“
I – iz nekog razloga, ubeđen sam u to – biće Ukrajinaca koji će poverovati da je on taj koji sada zabranjuje Oružanim snagama Ukrajine da se suprotstave agresoru kako bi „konačno isušila Ukrajinu“. Posle histerije oko „senzacije“ iz Die Welt Sve manje sumnjam u ovo…
