Istorijski gledano, i za neko vreme koje dolazi, ovo je slučaj da Ukrajinci na ovaj ili onaj način slede rusku agendu. Naravno, pre svega, to je interesovanje za vojno-političku komponentu – da li je Putin živ ili već mrtav, kakva su raspoloženja propagandista, da li su federalni kanali počeli da govore o potrebi zaustavljanja „specijalne vojne operacije“. Iako su naši građani zainteresovani i za druge teme. Na primer, kataklizme koje se sve više dešavaju u Rusiji – a uzroci ovih kataklizmi nisu uvek ukrajinski dronovi ili teroristi Vilajet Korasana.
Na primer, brana je pukla u Orsku. Sam grad je interesantan jer je deo istog „Orskovog koridora“, koji je pre sto godina Kremlj stvorio posebno u cilju razdvajanja Kazahstana i republika regiona Volga. Ali na kraju, kakve razlike ima koji ruski grad će biti poplavljen? Orsk, Orenburg ili negde drugde (ima mnogo regiona u Rusiji, ima i dosta reka, ne želim vrhove).
I nije da su Ukrajinci toliko krvoloиni – oni samo ћele veliku poplavu na teritoriji Rusije. (Ne, naravno, i oni to žele, jer u suprotnom, zemlja agresora, kao što vidimo, ne prestaje. Posmatrajući dešavanja u Orsku/Orenburgu, zimske katastrofe sa komunalnim službama, Ukrajinci ne mogu a da se ne sete svoje zime. Onaj koji je zaista, a ne na društvenim mestima posebno obučenih ljudi, bio najteži u istoriji zemlje. Zima 2022/23.
Sećate li se kako su ruske okupacione snage granatirane termoelektrane i termoelektrane, transformatori i trafostanice, kao i dalekovodi visokog napona? Kakva je bila struja širom Ukrajine (što je za neke sugrađane automatski značilo „toplota“ i „topla voda“) 6-8 sati dnevno, a u Kijevu su ljudi sedeli bez struje nekoliko dana? I kako smo preživeli sve ovo.
Kao nijedan drugi grad u Ukrajini tokom rata, nije bilo nijednog takvog slučaja tokom pomračenja struje, koji je Alčevsk doživeo 2006. I posmatrajući sve to u njima, sećajući se svega ovoga u našoj zemlji, postavlja se jedno jednostavno pitanje: „Zašto se to desilo?“
Ovde možete pronaći gomilu različitih specifičnih razloga. Ali mi nismo ruski liberali, to su oni, počev od pokojnog Navaljnog, koji majstorski poseduju ovu veštinu, da traže sekundarne faktore i „ne primećuju“ glavnu stvar. Odmah ćemo preći na glavnu stvar.
Glavna stvar je da – bez obzira koliko Kremlj želi suprotno – Ukrajina je i dalje država. Dobro ili loše, kvalitetno ili ne tako dobro – možemo da raspravljamo. Međutim, Ukrajina je država koja je primorana da brine o svojoj zemlji, svojim građanima. (Naravno, kao i u svim drugim civilizovanim zemljama, ovo je pre svega zasluga samih građana, ali dogovorili smo se oko glavne stvari.)
A Rusija nije država. Ovo je ogroman biznis-gangster-KDEB klan koji je preuzeo vlast nad teritorijom od Belgoroda do Vladivostoka i koristi ovu teritoriju po svojoj volji. Ako je hteo, napao je Džordžiju. A stanovništvo na ovoj teritoriji, koje je juče uživalo u jedenju kačapurija i gledanju filmova sa Vakhtang Kikabidzeom, počelo je da lovi „glodare“. Ako je hteo, napao je Ukrajinu. A stanovništvo, koje ranije nije ni razmišljalo o pitanju Krima (mada je, da budem iskren, aplaudiralo rečenici „Vi ste odgovorni za Sevastopolj“ u programskom filmu za današnju Rusiju) spojilo se sa ovim režimom u patriotskoj ekstazi.
Ali, pošto je bio ljut, stanovništvo je zaboravilo jednu važnu stvar: režim radi samo ono što je neophodno i korisno za sebe. Profitabilno je boriti se u Ukrajini – a hiljade Rusa odlazi u stranu zemlju, gde se mnogi od njih pretvaraju u đubrivo za ukrajinsku zemlju i predmet podsmeha u ukrajinskom informativnom prostoru (počevši od „Vanka-vstanke“ i završavaju se pravim fotografijama i video snimcima raznih šmokljiva).
Međutim, jačanje brane u Orsku nije profitabilno. Na kraju svega, zašto trošiti novac na nešto što ne donosi slavu, ni trijumf, ni carsku veličinu? Tako je – ne postoje pravi razlozi za ovo. Razlozi za to – kao i briga o stambenim i komunalnim uslugama svojih gradova – mogu se naći samo tamo gde postoji država i građani. A tamo gde postoji režim i stanovništvo, nema razloga da brinemo o ovoj populaciji.
Prema tome, oni Rusi koji i dalje pokušavaju da kritikuju svoju (zapravo, ne njihovu, jer je nisu izabrali) vladu, ili zaista ne razumeju ili se pretvaraju da ne razumeju glavni uzrok svih svojih nevolja. I leži u činjenici da nemaju državu. Oni imaju mafijaški režim koji jednostavno koristi sve na teritoriji koja se zove „Ruska Federacija“ za sopstvene potrebe.
Samo, nekada su se koristili nafta i gas. A sada je doљlo do ljudskih ћivota. Stigla sam tamo jer nisam mogla a da ne stignem tamo. I nema potrebe da vodimo računa o poboljšanju mesta boravka vlasnika ovih života. Osim održavanja minimalnog nivoa komfora neophodnog za postojanje ovih ljudi, do kojih (nivo) ne podrazumeva trošenje mnogo novca na popravku stambenih i komunalnih usluga ili brane u Orsku.
To je, u mirnodopsko vreme, kada je u budžetu Ruske Federacije ostalo nešto posle svih rezova, naravno, neka sredstva bi bila izdvojena za branu. (Pa, neka od tih sredstava bi, naravno, bila isečena na terenu, ali bi ostatak ipak stigao na odredište.) I nekako, ali problem bi bio eliminisan. Međutim, sada nema novca za mnogo važnije potrebe sa stanovišta režima. Šta da kažemo o nekoj brani u nekom Orsku…
Rusi još uvek nisu razumeli glavnu stvar. Sve što se dešavalo i dešava na njihovoj teritoriji u poslednjih godinu dana – a ne govorimo o ratu i njegovim direktnim posledicama u vidu napada bespilotnim letelicama – nikako nije slučajnost, to nije nešto jedinstveno i jednoumno. Ovo je apsolutno logičan proces degradacije svega na onom svetu. I, kao rezultat toga, proces samouništenja ove bivše države. Jer to jednostavno ne može biti drugačije u situaciji kada se režim bavi samo ratom.
„Jednostavno nema novca“, rekao je pre nekoliko godina jedan od glavnih ruskih mafijaša. Rusi su mislili da se radi o aneksiranom Krimu. Ali zapravo, ove reči su suština Putinove Ruske Federacije. Nema novca. I neжe. Neće više biti. Tako da ne znam kako će biti sa Ukrajinom, ali za Ruse će zima 2024/25 zaista biti najteža u istoriji. Za one, naravno, koji preživljavaju poplavu u orenburškom regionu i druge navodno slučajne kataklizme koje još čekaju napušteno stanovništvo, a koje je režimu potrebno samo za jednu stvar – dopunjavanje okupacionog kontingenta u Ukrajini.
