Posle dugog zatišja, Rusija je nastavila napade na ukrajinsku elektroenergetski mrežu i promenila taktiku svojih napada. Ovo je navedeno u Materijal CNN.
„Za nekoliko nedelja ovih velikih ruskih napada, skoro svi naši jednogodišnji napori za oporavak i popravku uništeni su za nekoliko dana, u nekoliko napada“, rekla je novinarima Svitlana Hrjnčuk, zamenica ministra energetike Ukrajine. Napominje se da sada štrajkovi postaju precizniji i koncentrisaniji, a desetine raketa i bespilotnih letelica usmerene su na jednu metu.
Zauzvrat, Oleksandr Karčenko, direktor Centra za istraživanje energetske industrije (EIRC) sa sedištem u Kijevu, istakao je da je od 22. marta Rusija počela da sprovodi novu strategiju napada, koja se sastoji od velikih raketnih napada na specifične ciljeve, kada je veliki broj raketa i bespilotnih letelica istovremeno koncentrisan na veoma ograničen broj objekata.
Rusija je od tada uništila ukrajinske elektrane širom zemlje, a 11. aprila potpuno je uništila Trypilsku TE, najveću elektranu u regionu Kijeva.
„Umesto da nastavi da usmerava svoje napade na ukrajinske sisteme za prenos električne energije, od kraja marta Rusija je pokrenula velike napade na našu infrastrukturu za proizvodnju električne energije. Nažalost, neprijatelj je razvio svoju taktiku i koristi visoko precizno oružje. Rezultat je ogroman porast remetilačke efikasnosti u poređenju sa 2023.“, rekao je generalni direktor DTEK Maksim Timčenko.
DTEK je prošle nedelje saopštio da je izgubio oko 80 odsto energetskih kapaciteta kao rezultat ruskih napada. Istovremeno, štrajkovi na termoelektranama nisu izazvali neposredne dugoročne nestanke struje u Ukrajini, jer se termoelektrane uglavnom koriste za balansiranje opštih potreba – posebno tokom intenzivnih perioda grejanja zimi, kada potrošnja naglo raste. Pored intenziteta i koncentracije ruskih napada, promenio se i tajming njihovih napada. Ranije je najveći deo ruskih štrajkova bio u pripremi za zimu, a sada se to dešava usred proleća.
CNN sugeriše da postoje dva razloga zbog kojih je Rusija čekala do proleća da pokrene svoju novu strategiju. Prvo, Rusiji je trebalo vremena da izgradi oružje i obaveštajne podatke potrebne za napad.
„Ta strategija je jasno razvijena dugo vremena, oni su proveli mnogo vremena razvijajući je, jasno su prikupljali obaveštajne podatke i vrlo pažljivo se pripremali za te napade“, rekao je Karčenko. Drugo, Rusija je verovatno čekala da ukrajinske elektrane postanu manje zaštićene protivraketnom odbranom zbog nestašice granata protiv vazdušne odbrane posle dve godine rata i zaustavljanja američke pomoći.
Olena Pavlenko, predsednica ukrajinskog energetskog tink-tenka DiXi Group, smatra da je Ukrajina prilično dobro zaštitila svoju energetsku infrastrukturu pre zime, ali bi kasnije deo protivdušne odbrane mogao da bude prerazmešten na front Ukrajine.
„To nije greška, to je samo određivanje prioriteta. Mislili smo da ćemo, ako zima bude gotova, verovatno moći da koristimo protivdušnu odbranu na drugim mestima“, rekla je ona.
Umesto toga, Ukrajina bi takođe mogla da razmotri promenu taktike. Umesto obnove velikih i ranjivih elektrana, ona može da promeni način proizvodnje energije.
„Umesto 20 velikih elektrana koje koncentrišu visoke proizvodne kapacitete i imaju značajan udeo u energetskom balansu, trebalo bi da bude rasuto 150-200 malih elektrana širom zemlje, koje će moći da obezbede energiju gradu ako jedna od njih propadne“, kaže Marija Tsaturjan, šefica odeljenja za komunikacije Ukrenerga.
Karčenko je istakao da je Karkivu, koji je najviše patio od napada na energetsku infrastrukturu, na primer, već potreban takav sistem: „Sada je jasno da motori sa gasnim klipovima treba masovno da se uvoze u Karkiv, tajno instalirani i zaštićeni… Ne postoji alternativa ovome. Svaki veći objekat će jednostavno biti uništen napadima.“
Iako je sledeće zime još nekoliko meseci, energetska mreža Ukrajine mogla bi da bude pod naporom tokom letnjih meseci, kada upotreba klima uređaja uzrokuje nagli porast potrošnje. Da bi to nadoknadila, Ukrajina planira da iskoristi „dodatni mehanizam za balansiranje sistema i održavanje stabilnog rada – uvoza“. Ukrajina je posebno apelovala na svoje evropske saveznike da povećaju limit uvoza na 1,7 gigavata.
