Protiv pozadine eskalacije rusko-ukrajinskog rata, sve je dublja pukotina u odnosima između Rusije i Evrope. Istovremeno, „rusko-kinesko strateško partnerstvo“ se produbljuje. Ali, da li je to zaista „partnerstvo“, jer ovaj termin podrazumeva paritet strana?
Tako sankcije koje su uveli Vašington i Brisel vrlo često rade neefikasno, bilo zbog njihove nepotpune promišljenosti, ili nepažnje sprovođenja, ili zbog nevoljnosti Zapada da kazni prekršioce kaznenih mera. Međutim, istovremeno, nemoguće je ne primetiti kako se Moskva kažnjava zbog svoje agresije po cenu brzorastuće zavisnosti od Pekinga. U stvari, veж moћemo da priиamo o podreрivanju vazala.
Sećate se posete ruskog predsednika Putina Kini na Olimpijadi u prvoj polovini februara 2022? Iz nadležnih izvora se tada postalo poznato da je šef Kremlja navodno dao čvrsto obećanje kineskom predsedniku Sji Đinpingu da neće pokrenuti potpunu invaziju na Ukrajinu do svečanog zatvaranja Olimpijskih igara u Pekingu, to jest do 20. februara. Zbog toga je bilo beskorisno očekivati da će ruski tenkovi preći granicu, na primer 16. februara, kako su navodno predviđali zapadni obaveštajci. Predsednik Volodymyr Zelensky takođe se uzalud radovao Ukrajincu da se napad nikada nije dogodio, ali se radovao uvođenju Dana jedinstva i pozvao sunarodnike na „majski roštilj“. Za one koji su bili svesni koliko je Moskva u to vreme bila zavisna od Pekinga, bilo je sasvim jasno da će, ako invazija bude počela, to biti tek posle dvadesetog.
Sada sa ljubavlju i poštovanjem razgovaramo o francuskom predsedniku Emanuelu Makronu kao prvom zapadnom lideru koji se izjasnio o mogućnosti slanja zapadnih vojnih kontingeta u Ukrajinu kako bi se „sprečila pobeda Putina“. I vredi podsetiti da je i tada, nekoliko dana pre potpune invazije, dajući intervju dnevnom listu Opinion, francuski lider takođe prvi rekao: „Rusija (…) u stvari, u nekom je obliku vazalage za Kinu.“
Kao rezultat toga, zavisnost Moskve od Pekinga je samo rasla. „Neuravnoteženo zbližavanje sa Kinom podrazumevano je izabrala Rusija, izolovana na međunarodnoj sceni posle oružane intervencije u Ukrajini, a sprovodi je po cenu povećanja zavisnosti od svog moćnog i surovog istočnog suseda“, napisao je Reno Dubien, direktor Franko-ruskog istraživačkog centra.
Ta zavisnost je počela da raste posle aneksije Krima u martu 2014. godine, kada je Rusija izbačena iz grupe G8 i kada su joj uvedene prve sankcije. Za razliku od Zapada, Peking nikada nije bio zabrinut zbog unutrašnje društveno-političke situacije u Rusiji, uopšte nije bio ogorčen rastom autoritarnih i totalitarnih tendencija u toj zemlji, sasvim suprotno. Niti je Peking bio zabrinut zbog agresivnih, revanšističkih planova Kremlja koji imaju za cilj da zadovolje njegove imperijalne ambicije, sve dok se sprovode bez preteranih geopolitičkih smetnji koje bi ometale ekonomski rast Nebeskog carstva.
Bilateralna rusko-kineska trgovina je značajno porasla tokom proteklih godina: sa 63,7 milijardi dolara 2016. na 190 milijardi dolara 2022. godine i dostigla rekordnih 240 milijardi dolara 2023. godine. Kina je sada postala trgovinski partner Rusije broj jedan, pretekavši Evropsku uniju, koja je bila u vođstvu do 2022. godine i sa kojom bi trgovina trebalo da padne ispod 100 milijardi dolara ove godine. I dok su zemlje G7 zvanično prestale da uvoze rusku naftu, Kina je udvostručila kupovinu, pa sada, zajedno sa Indijom, igra ključnu ulogu u održavanju finansijskih tokova u Kremlj.
Istovremeno, postoji „de-dolarizacija“ ruske spoljnotrgovinski razmene. Prema rečima ruskog premijera Mihaila Mišustina, 90 odsto bilateralne rusko-kineske trgovine već se plaća u valutama obe zemlje. Šef ruske vlade uspeo je da obavi dve posete Kini, što ukazuje na institucionalizaciju rusko-kineskog trgovinskog partnerstva.
Ekonomska integracija između dve zemlje takođe obuhvata bankarski sektor. Trideset ruskih preduzeća, od kojih je većina pod zapadnim sankcijama i isključena iz SWIFT sistema za prekogranične transfere, koriste kineske CIPS (prekogranični međubankarske platne sisteme). Samo u 2022. godini udeo kineskih operatera u finansijskom sektoru učetvorostručen (među njima Industrijska i komercijalna banka Kine, Kineska banka, Kineska građevinska banka I Poljoprivredna banka Kine). Kineski proizvođači automobila ubrzano izmeštaju zapadne brendove sa ruskog tržišta, kao što je Reno, Pežo, Mercedes I Folksvagen. Trenutno Kinezi već kontrolišu 46 odsto distributera automobila u Rusiji i proširuju lokalnu proizvodnju automobila. Ovu trgovinsku dinamiku podstiču vlade obe zemlje: Mišustija posetaKrajem aprila 2023. godine, Šangaj je potvrdio da sve velike grupe i oligarhijske zajednice u Rusiji traže partnere na Istoku.
Međutim, Kina glatko odbija da snabdeva Moskvu oružjem. Bar otvoreno i direktno. Međutim, kao što znamo iz mnogih svedočenja zapadnih obaveštajnih službi i istraga novinara Osintera, kineski proizvođači daju značajan doprinos povećanju borbene sposobnosti ruske vojske. Američke obaveštajne agencije kažu da je tokom prve godine sukoba Rusija uvozila brojne pošiljke poluprovodnika preko organizacija koje posluju u Hongkongu. Preko rusko-kineske granice prevezeno je oko 12 miliona kineskih bespilotnih letelica, kao i rezervnih delova za radare i antene elektronskog ratovanja. Preduzeće u Šangaju olakšalo je isporuku 100.000 pancirnih prsluka i isti broj šlemova za ruske vojnike (posredovanjem uzbekistanske kompanije). Pored toga, kineski izvoz u Rusiju keramike, koji se široko koristi za zaštitnu opremu, povećan je za 70 odsto u 2023. godini… i smanjio za 60% na Ukrajinu.
Dakle, da li Rusija ima koristi samo od zbližavanja sa Kinom? Nije sve tako jednostavno. Zato što postoje dve strane svakog novčića. Rusija je polagla velike nade u izgradnju gasovoda Snaga Sibira 2 kako bi značajno povećala izvoz gasa u Kinu i bar delimično nadoknadila gubitak evropskih kupaca. Vladimir Putin i potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izrazili su optimizam, nadajući se da će projekat uskoro biti sproveden, uzimajući u obzir potrebe Kine. To bi upotpunilo 38 milijardi kubnih metara godišnje koje isporučuje prvi gasovod „Snaga Sibira“ od severoistočne Jakutije do Kine. Međutim, pregovori o ovom projektu, koji su počeli sa izuzetno pozitivnom notom, na kraju su otišli psima.
Stoga je sudbonosni projekat za Gazprom, koji je izgubio najveći deo evropskog tržišta posle nepristupšene sabotaže gasovoda Nord Strim i Nord Strim-2 u septembru 2022. godine i preorijentacije velikog broja tradicionalnih kupaca na druge dobavljače, gajio velike nade u Kineze. Međutim, teški pregovori sa Pekingom potvrđuju da je Moskva jasno precenila značaj očigledno snažnog rusko-kineskog prijateljstva za pragmatične bilateralne odnose na polju trgovine ugljovodonicima.
A ovo je daleko od jedinog znaka iluziиne rusko-kineske idyll. Većina kineskih banaka ne želi da izgubi zapadna tržišta, pa veoma paze na poštovanje zapadnih sankcija, pa odbijaju da otvore račune za neke ruske kompanije. Pre svega, naravno, govorimo o sankcionisanim kompanijama. Ali ne samo. Kineski bankari bi radije izgubili nekoliko ruskih klijenata, čak i ako ne podležu bilo kakvim ograničenjima, nego da se suoče sa gnevom Zapada.
Kineski elektronski gigant Huawei nedavno je počeo da pravi sve čudnije poteze. Ili će investirati u svoju proizvodnju u Rusiji, ili će iznenada završiti svoj posao tamo i zaustaviti isporuke. Kao da se igra mačke i miša sa Rusijom.
Moskva ga je, kako bi dodatno umirila Peking, pozvala na bilateralnu saradnju na Arktiku, regionu u kojem je Rusija do sada isključila druge spoljne geopolitičke igrače. Eksperti predviđaju da će Kina, zbog svojih neuporedivo većih investicionih sposobnosti, gurnuti Rusiju u pozadinu u toj oblasti. I ne treba da zaboravimo na rastući demografski pritisak Kine na Sibir, koji redovno pominju ruski mediji, a počeo je gotovo odmah posle propasti SSSR-a.
U međuvremenu, Rusi su u sveto naivnom ubeđenju da im nikakvo potčinjavanje od Kine ne preti. A ako se to desi, to uopšte nije tako strašno kao, na primer, podređenost Zapadu. Sećate li se Putinove nedavne istorijske alazije na hordu?
„Uvek je bilo ovako. Setimo se šta se dešavalo za vreme, recimo, Aleksandra Nevskog. Uprkos svemu, otputovao je u Hordu, poklonio se Horde Kanovima, dobio etiketu da vlada, posebno i pre svega kako bi se efikasno odupreo invaziji Zapada. Zaљto? I zato što se Horda ponašao drski, surovo, ali oni nisu dirali glavnu stvar – naš jezik, tradiciju, kulturu, za koju su tvrdili zapadni osvajači. Jer, ako se kultura, tradicija i istorija naroda unište, onda narod postepeno počinje da nestaje kao etnička grupa, raspada se kao sneg u kasno proleće“, rekao je ruski lider.
U tom kontekstu, vredi pomenuti i ruskog imperijalnog politikologa Sergeja Karaganova, koji uverava da Rusija ni u kom slučaju ne rizikuje da postane predmet Pekinga, s obzirom da ima „drugačiji kulturni kodeks“. I to ga navodno čini „neranjivim za druge civilizacijske afinitete.“ Paradoksalno, ovaj ideolog ruskog fašizma vili-nili naglašava evropski karakter ruske kulture. Međutim, to ne sprečava njega i njegove pristalice da kao geopolitički prioritet izlože raskid sa Zapadom i maksimalno zbližavanje sa Istokom.
Ubeđen sam da je Peking prilično zadovoljanSituacija u Rusiji bi bila kao pod Nevskim. Neka razvijaju sopstveni jezik i kulturu, sve dok na vreme odaju počast, ne pobune se protiv suzeraina i s vremena na vreme ujedu Zapad. Ovo je, u stvari, ta vazalage.
