U jesen 2023. godine, nezadovoljavajući rezultati ofanzive u Zaporizhia poklopili su se sa problemima u prijemu daljih paketa pomoći od Sjedinjenih Država i Evropske unije. Pored toga, političke tenzije postajale su sve očiglednije u Ukrajini, za šta su odgovorne kijevske vlasti. Ključni izvor ovih tenzija je mobilizacija trupa za odbranu Ukrajine od ruske agresije.
Obavezni vojni obveznici su potrebni odmah
Od septembra 2023. godine, Odbrambene snage Ukrajine, koje uključuju ne samo Oružane snage Ukrajine, već i Nacionalnu gardu, Službu državne granične garde i dobrovoljne formacije, suočile su se sa nestašicom regruta. Međutim, to nije posledica velikih gubitaka koje je do sada pretrpela ukrajinska vojska. U avgustu 2023. predsednik Zelenski naredio je smenu svih vojnih komesara regionalnih teritorijalnih regrutacionih centara. Neki od njih optuženi su za korupciju, uključujući organizovanu praksu primanja mita od građana koji su želeli da izbegnu obavezni vojni rok. Međutim, upotreba kolektivne odgovornosti poremetila je obavezni vojni rok, što je potkopalo proces dopunjavanja zaliha, rotaciju umornih vojnika, gomilanje rezervi i obuku novih jedinica.
General Zalužnji nije krio svoje nezadovoljstvo odlukama civilne centralne vlade. U razgovoru sa novinarima Ukrajinske Pravde, jedan od učesnika sastanka Štaba, kojem su prisustvovali predsednik i general, opisao je sledeću situaciju:
„Tokom leta, šef Državnog istražnog biroa Sukhačov došao je na sastanak osoblja i izvestio o tome koliko su efikasno smenjeni šefovi regrutnog centra. A onda je sprat dobio Zalužnji, koji je briljantno rekao: „Želim da se zahvalim pripadnicima kriminalističkih službi, tema korupcije, to jest borba protiv nje, je važna. Ali takođe želim da pružim sveže podatke o posledicama mobilizacije.“ I došlo je do naglog pada obaveznog vojnog roka u svim regionima.“
Istovremeno, ukrajinska ofanziva na Zaporizhia je izgubila zamah. To je omogućilo Rusima da prigrabi operativnu inicijativu, što je rezultiralo ofanzivom osvajača na Avdiivku. Rusija je takođe uspela da stabilizuje situaciju dopunjavanjem gubitaka i stvaranjem novih jedinica, koje se, međutim, često šalju na front nespremne i nedovoljno opremljene. Dolaskom jeseni, rat je počeo da menja svoj karakter iz manevarskog u pozicioni, kako ga je opisao general Zalužni u svom čuvenom oktobarskom članku za Ekonomista. Pored toga, republikanska grupa je postala aktivnija u američkom Kongresu MAGA (pod sloganom Donalda Trampa Učini Ameriku ponovo velikom), koja se protivi pomoći Ukrajini. Istovremeno, Mađarska je počela da blokira četvorogodišnji paket podrške za objekat Ukrajine u iznosu od 50 milijardi evra. Na kraju su Mađari popustili, a 1. februara 2024. odobrena je finansijska podrška Ukrajini, ali će Viktor Orbán verovatno sabotirati druge evropske inicijative za Ukrajinu. Takođe u oktobru, Hamas je napao Izrael, prebacujući pažnju javnosti sa Ukrajine na Bliski istok. Sve to zajedno je doprinelo utisku da „Ukrajina gubi/gubi rat“.
Nepovratni gubici Oružanih snaga Ukrajine u poginulim i nestalim (verovatno mrtvima), krajem januara 2024. godine, prema mojim procenama, dostigli su oko 70 hiljada ljudi. Oslanjam se na podatke koje su prikupili Jaroslav Tynchenko i Herman Šapovalanko, autori Knjige sećanja na pale za Ukrajinu, dodajući broj nestalih osoba koje smatram mrtvim, kao i uzimajući u obzir dinamiku neprijateljstava na frontu. Slične procene mrtvih Ukrajinaca, ali 13. novembra 2023. objavljene su Ekonomista, a još ranije, u avgustu 2023, takođe The New York Times. Verujem da je isti broj, to jest 70 hiljada, trajno onemogućen. U tu kategoriju stiћu oni koji su izgubili udove, postali slepi ili se nikada neжe vratiti na odsuћaje vojnog roka iz zdravstvenih razloga, kao i vojno osoblje koje je izuzeto iz vojnog roka viљe od godinu dana zbog teљkih povreda. Pored toga, nekoliko desetina hiljada vojnika zadobilo je lakše povrede, ali će se oni vratiti u akciju tek nakon nekoliko meseci provedenih u bolnicama. Pored toga, u jesen i zimu povećan je broj hospitalizovanih zbog bolesti. U Oružanim snagama Ukrajine takođe ima oko 30.000 vojnika koji služe više od dve godine. Vreme službe stotina hiljada drugih Ukrajinaca neizbežno se približava ovom nivou.
Svi su umorni i žele da provedu više od dve nedelje na koje imaju pravo na odmor. Ovo vreme nije dovoljno za potpuni fizički i mentalni oporavak, ali posle neorganizovanosti sistema mobilizacije, jednostavno nije bilo dovoljno boraca koji bi mogli da ih zamene na frontu. Komanda pokušava da izbegne slanje neobučenih i nekoordinisanih regruta tamo, iako je pre godinu dana bilo tako izolovanih slučajeva, javljaju ukrajinski mediji.
Trebalo je nekoliko mjeseci da se normalizuje(a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije, generalni sekretar će obezbediti Neke jedinice Oružanih snaga Ukrajine (na primer, Treće odvojene vazdušno-desantne jurišne brigade) sprovode efikasnu kampanju obaveznog vojnog roka, a vojska je potpisala sporazume o saradnji sa nekoliko profesionalnih kompanija za zapošljavanje. To je delimično popravilo situaciju prilivom novih ljudi u službu, ali to i dalje nije dovoljno da bi se zadovoljile sve potrebe vojske. Pogotovo što mnogi nagoveštavaju da će se rat nastaviti još nekoliko godina, a Rusi žele da povećaju obim vojske koja napada, uprkos gubicima.
Varljivi šarm televizije
Uprkos činjenici da su Oružanim snagama Ukrajine potrebni regruti, političari, posebno vlasti, plaše se da pokrenu pitanje proširenja i „konsolidacije“ mobilizacije. Radi se o stvaranju mehanizama koji će značajno zakomplikuje život utajiocima nacrta, kao i o njegovom proširenju na muškarce starosti od 25 do 27 godina. Zašto se političari plaše realizacije ovog projekta? Postoji nekoliko razloga, ali se svi oni svode na jednu stvar: održavanje visokog rejtinga popularnosti.
Posle potpune ruske agresije, po instrukcijama Kabineta predsednika, takozvane. Jedini teleton u kojem učestvuju TV kanali povezani sa vladom ili oligarsima. Nezavisni kanali ili kanali povezani sa opozicijom, kao što je Direktan kanal, uklonjeni su iz bazena. Svrha telemafona bila je stvaranje jedinstvenog narativa o ratu i javnoj politici, kao i jačanje morala društva. U nekim slučajevima poslužila je i važna informativna funkcija, pomažući u organizovanju građana, posebno u teškoj 2022. godini. Međutim, vremenom se njena uloga promenila u propagandističkiju. Gledaocima „telemapfona“ nahranjen je previše dalekosežan optimizam u pokrivanju situacije na frontu, a vlasti na čelu sa predsednikom predstavljene su kao genijalci koje su slušali vladari zapadnih država.
Kao rezultat toga, informacije o potrebi proširenja mobilizacije postale su kofa „hladne vode“ izlivene bez upozorenja. Gledaoci su se osećali izgubljeno, frustrirano, prevareno ili čak besno. Međutim, ta osećanja nisu uticala na odnos prema vojsci. Ujedinjeni maraton je ipak pokazao vojsku kao heroje, a ukrajinsko društvo se i dalje seća uspešne odbrane Kijeva, Karkiva, i pobedničkih ukrajinskih ofanzivaca u drugoj polovini 2022. godine. Stoga je gnev javnosti izazvan planovima za povećanje mobilizacije usmeren protiv političara i medija koje kontrolišu. Neki građani Ukrajine otišli su još dalje i, u potrazi za dodatnim informacijama, našli se u svetu „alternativnih činjenica“, čime su naseli na kuku ruske propagande i unutrašnjih kapitulatora na društvenim mrežama.
Poslednji problem, ili potraga za alternativnim narativom o ružičastoj stvarnosti „ujedinjenog maratona“ po svaku cenu, dovela je do stvaranja u glavama dela društva potpuno suprotne slike rata – pakla, u kojem postoje nespremni Ukrajinci, koje bacaju krvoločne vojne vođe bez oružja i čak bez odeće do utvrđenih pozicija neprijatelja, fatalnih gubitaka od pola miliona ubijenih. I slika postsovjetskih budala koje im napovedaju, kao i ciničnog Zapada koji koristi siromašne Ukrajince da iskrvari svoju „slovensku braću“. Isti ljudi su i dalje verovali da je rat negde daleko, kao i 2014-2021. A sada postoji rizik da će i oni morati da uzmu oružje. Pošto su u međuvremenu razvili ubeđenje da će definitivno umreti na frontu, jedini način da prežive je da izbegnu obavezni vojni rok.
Mobilizacija političkom igrom u pozadini
Nažalost, mnogi ukrajinski političari se veoma plaše reakcije potencijalnih birača na širenje mobilizacije, što bi moglo negativno da utiče na odbrambenu sposobnost Ukrajine. Iako su političari bolje upoznati sa stanjem stvari na frontu, mali broj njih preuzima inicijativu da informiše javnost o tome. Opozicija se sa tom ulogom nosi bolje od vladajućeg tabora – uglavnom su to poslanici stranaka „Holos“ i „Evropska solidarnost“, kao i političari nacionalističkih stranaka koji ostaju van parlamenta, to treba pohvaliti.
Deo opozicije, sa svoje strane, ovu situaciju vidi kao priliku da se oslabi pozicija Zelenskog i njegovog sluge iz Stranke naroda. U tom kontekstu, predlog stranke „Batkivščina“ Julije Timoščenko nije iznenađujući. Njeni poslanici još uvek se pridržavaju strategije raspodele novca, jer je stranka bivšeg premijera bila poznata po brojnim društvenim projektima. Zato je sada odlučeno da je dovoljno jednostavno povećati platu kako bi se podstaklo služenje vojnog roka. Evropska solidarnost je zauzvrat podnela nacrte zakona, znajući da će ih vlasti tradicionalno ignorisati. Oni ne nameravaju da podrže vladine projekte, ali s pravom ukazuju na svoje slabosti. Čini se da je ovo najsigurniji način manevrisanja između potreba države i borbe za biračko telo.
Verkhovna Rada radi na zakonu koji reguliše mobilizaciju i uslove služenja vojnog roka. U početkuO njemu je trebalo da se glasa u decembru 2023. godine, a onda se nadalo da će ga poslanici usvojiti u januaru 2024. godine. Oba roka nisu ispunjena. Umesto toga, čini se da političari namerno odlažu proces. Prvog februara, Jehor Černev, poslanik stranke Sluga naroda, rekao je da bi kontroverzne tačke trebalo ukloniti ili promeniti u odnosu na novu verziju zakona. On je takođe priznao da su dodate nove odredbe koje su izazvale sumnju. Možda na taj način poslanici stvaraju političko pozorište kako bi birači stekli utisak da poslanici čine sve da mobilišu što manje građana.
General Zalužnji je 1. februara 2024. direktno prokomentarisao nedostatak političke volje centralne vlade za jačanje mobilizacije. On je naveo da su nemoćni i da nisu u stanju da oružanim snagama Ukrajine obezbede dopunjavanje neophodnog za nastavak odbrambenog rata. Ranije, 29. januara, Kabinet predsednika je bezuspešno pokušao da smeni Zalužnija. Jedna od spornih kostiju između Zelenskog i njegove pratnje i vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine bilo je pitanje mobilizacije. „Gvozdeni general“ se na kraju penzionisao 8. februara 2024. godine.
Netaktičnost poslanika Arakhamije
Jedan od najaktivnijih komentatora na mobilizaciji je poslanik Dejvid Arakhamija, šef frakcije Sluga naroda u Verkhovni Rada, koji je i član Komiteta za odbranu, bezbednost i obaveštajne poslove. Pored komentara sa kojima je teško raspravljati, postao je poznat i po nekoliko sumnjivih izjava – kao što je njegova izjava medijima, u kojoj je govorio o potrebi mobilizacije polovine ljudi u zemlji i optužio vojsku da nema dovoljno ideja.
Istovremeno, Kabinet predsednika je izvestio da je Generalštab zatražio dozvolu za mobilizaciju oko 500 hiljada ljudi. lica, ukazujući na brojne prepreke koje bi trebalo da spreče sprovođenje ove namere. Zanimljivo je da na svom prvom brifingu general Zalužnji nije potvrdio takve potrebe Oružanih snaga Ukrajine. Stoga bi ova ličnost mogla da bude element političke igre predsedničkog tabora, čiji je cilj obeshrabrivanja saosećanja građana prema vojnoj komandi.
26. januara 2024. godine na društvenim mrežama se pojavila Arakhamijina izjava o broju žrtava, koja je brzo ocenjena kao znak nedostatka osetljivosti zamenika: „Kada sam šetao ulicom i pitao ljude o (fatalnim) gubicima, nikada nisam čuo da ih je bilo manje od 100.000 (ubijenih). Međutim, naši gubici su mnogo manji.“
U ovom slučaju, namere zamenika nisu bile loše. Nažalost, društvo koje je sve umornije od rata podleže kapitulativnim narativima, a deo takođe ima tendenciju da pada iz jedne krajnosti u drugu, od euforije do depresije, što je Dmytro Kuleba prikladno primetio u svojoj knjizi „Rat za stvarnost“. Arakhamija je u pravu da su fatalni gubici mnogo manji od 100 hiljada. Stoga je predložio da vlasti prijave koliko su veliki gubici Oružanih snaga Ukrajine.
Međutim, izjava šefa frakcije Sluga naroda nije prihvaćena. On je optužen za bezosećajnost i umanjivanje gubitaka. Zaista, nekoliko desetina hiljada mrtvih teško da se može smatrati malom cifrom, posebno ako uzmemo u obzir porodice žrtava. Iako je Arakhamija imala dobre namere, svakako je povredio mnoge građane koji su izgubili svoje voljene.
Ideja o objavljivanju informacija o žrtvama takođe je izazvala nezadovoljstvo, mada bi dovela do kolapsa neprijateljske i kapitulatorne propagande. Činjenica je da bi priznavanje stvarne veličine gubitaka bilo dragocena informacija za Ruse o efikasnosti njihovih postupaka. Jedan od kritičara Arakhamijine izjave bio je Jurij Butušov, glavni i odgovorni urednik informativnog portala Censor.net Vesti.
Bilo kako bilo, Arakhamija takođe ima ispravne, dosledne ideje. Jedan od njih je predlog obavezne vojne obuke za poslanike i zvaničnike. Održavaće se „honorarno“, to je, bez prekidanja obavljanja stalnih dužnosti. To bi podrazumevalo učešće na kratkim treninzima na terenu za obuku i, pored obuke, takođe bi ohrabrilo obične građane da se mobilišu.
Sredinom februara 2024. izgleda da se situacija sa novim zakonom o mobilizaciji bliži kraju. Predsednik Verkhovne Rade Ruslan Stefančuk rekao je medijima da je glavni razlog odlaganja veliki broj amandmana koje su predložili poslanici prethodnog teksta. Dejvid Arakhamija se slaže sa komentarima govornika i skreće pažnju na apsurdnost i neustavnost nekih pasusa zakona, posebno: planove za mobilizaciju osoba sa invaliditetom i zamrzavanje bankovnih računa osoba koje izbegavaju služenje vojnog roka. Moguće je da će usvajanje nacrta zakona u Verkhovnu Radu takođe biti olakšano promenom vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine. General Oleksandr Syrskyi nije toliko popularan u društvu i harizmatičan kao njegov prethodnik. On takođe nema političke ambicije i nije navikao da ulazi u zvanične sporove sa političarima, tako da bi šteta od imidža uzrokovana mobilizacijom mogla da mu se prosledi. U ovom slučaju, i vlada i vojska pobeđuju.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru psaradnja između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: „Gorący kartofel“ ukraiskiej polityki
