U prošlom veku objavljen je niz knjiga britanskog istoričara Erika Hobsbawma: „Doba revolucija“, „Doba kapitala“, „Doba imperija“. To su duboke sinteze sa originalnim odrazima o događajima svetske istorije, zasnovanim na višegodišnjem istraživanju. Svaka od njih je revolucija u idejama o proљlosti. Nakon čitanja ovih knjiga, imate drugačije razumevanje čovečanstva i istorijskog procesa. Dela naučnika ne slazu se samo na političku istoriju, već i na promene u životima ljudi, reakciju društva na nove pojave. Hobsbawm je autor metafora „dugog devetnaestog veka“ i „kratkog dvadesetog veka“, bez kojih je teško zamisliti istraživanje moderne istorije. On je naučnik sa originalnim pristupom. Ceniš to već na nivou imena i definicija.
Istorija postsovjetska Rusija, poput Hobsbawmovih knjiga, mogla bi se nazvati „Vreme je bezvredno“. Laži i zamena koncepata, kojih ima svuda u Rusiji, daju uspon ovom imenu. Tokom decenija nezavisnosti, ova „supersila“ nije dala ni jedno svesno značenje – samo bolno. Istovremeno, koliko je ljudi poginulo u ratovima koje je izazvala Rusija. Vrhunac ruske beznačajnosti je Putin, koga više ne shvataju ozbiljno, iznenađen njegovom opsednutošću njegovim idejama o prošlosti. Intervju sa američkim TV prezenterom Takerom Karlsonom pokazao je da je potpuno odvojen od stvarnosti i da živi u svetu fikcije. To je sve ruska „velika“.
Parada „velikana“ „profesionalaca… (a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije
Ukrajina ne bi postojala unutar svojih trenutnih granica bez sovjetske ere. Smatramo sebe naslednicima Ukrajinske Narodne Republike, ali ne možemo pobeći od nasleđa ukrajinskog SSR-a. Uređenje sveta na posleratnim konferencijama imalo je veliki uticaj na našu istoriju. Gasifikacija naselja, opšteg obrazovanja i medicine takođe su iz tih vremena. Uprkos tome, osoba orijentisana ka univerzalnim vrednostima neće veličati doba Sovjeta. Ovo je vreme laži, osuda, nestašica i zločina protiv stanovništva. SSSR je bio „zlo carstvo“ i žarište nestabilnosti u svetu, ali sovjetska istorija nije o beznačajnosti!
Isto se može rekao i za Rusku Imperiju. Ogroman i arhaičan komad planete, zaostao i težak za modernizaciju prostora, kočnica za narode koji su bili deo ovog entiteta. Međutim, uz podršku „Generala Frosta“ i „Maršala vatre“, Ruska imperija je uspela da zaustavi Napoleona. Onda je ona bila „žandarm Evrope“, pridružujući se suzbijanju revolucija. Ova priča smrdi, ali nije o bezvrednosti. Poraz u Krimu (1853–1856) izazvao je reforme i delimičnu modernizaciju u Ruskoj imperiji. Međutim, Romanovi su se odlučili za promenu imitacije i pretrpeli smrt i pad 1917.
„Veliki“ pu…
Šta je sa Ruskom Federacijom? Decenije nezavisnosti pokazale su da bez znački „imperija“ i „SSSR“, Rusi malo vrede. Navikli su na iluziju da se neko kontroliše i pod uticajem njega. Ovo ih nije odvelo nikuda. Sada ne znaju ko su i kuda idu. Rusi nisu spremni da daju svoje živote za iluziju „veličine“, ali se slažu da sunarodnici i stanovnici zemalja u koje Rusija donosi smrt i pustoš umiru zbog toga.
Po Putinovom mišljenju, propast Sovjetskog Saveza je najveća geopolitička katastrofa u dvadesetom veku, jer je u to vreme Moskva uticala na nešto, računalo se. Sada postoji samo neslaganje između ambicija i želja sa jedne strane i pravog stanja sa druge strane. Napad na Ukrajinu ih je potpuno pretvorio u otpadnike. Vlasti Rusije doživljavaju se kao kriminalci. Rusi nemaju pojma kako da urade nešto i ne idu preko glava Ukrajinaca, Belorusa itd., ne razumeju da je uspeh sposobnost i rad. Ne pritisak na komšiju i njegovo ugnjetavanje, ekonomsku eksploataciju okupiranih teritorija… Bez imperijalizma, odgovori Rusa na pitanja identiteta su nerazumljivo mrmljanje. Čak i ruska opozicija priznaje da se Ruska Federacija kao država nije dogodila. U intervjuu za Ukrajinsku nedelju 2022. godine, Ilija Ponomarev je rekao da Rusija treba da bude ponovo osvanjena, dajući stvarne političke moći i pravo glasa narodima i regionima koji će biti deo te, uslovno rečeno, ruske republike. Dakle, ko ima propalu državu?
Poslednje godine Putinovog režima su vrhunac beznačajnosti! Ne ћele da komuniciraju sa Rusijom. Njihov ministar spoljnih poslova i predsednik su kao klovnovi: stalno lažu, izražavaju neke izmišljene pretnje i žale se na nepravdu. Sve da bi prikrili sopstvene zloиine. Izgleda beznačajno, ali ovi neuki ljudi imaju pristup ogromnom naoružanom i manipulisanom ljudskom resursu. Oni imaju za cilj destabilizaciju sveta, umnoћavanje razaranja i smrt. Pljačka Rusa od strane Putina i njegove pratnje dostiže visok nivo neba. Šojgu ima „visoko-precizne“ jahte za odmor, a ruski vojnici se, srećom, bore na tenkovima koji su pušteni u svet iste godine kada i Šojgu. Putin i Co. su postali toliko dobri u silovanju državnih institucija i društva da u Rusiji više ni ne govore o ograničavanju prava. Bezakonje je njihova norma. Rusi takođe odobravaju mučno propadanje njihovog nedovoljnog carstva. Obećano im je da će moćiŠima na svetu će izaći iz pećina.
Blažena zemlja pijanaca
Putinova narodna fraza ima smisla, ali samo za Ruse, Beloruse, i svakoga ko ne može normalno da živi. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Moskva je izgubila na značaju, a bez Ukrajine i Belorusije se udaljila od obale potpisane sa „Evropa“. Mnogi nehrišćani i nesloveni među Rusima su samo vrh ledenog brega. Međutim, čak ni ovi izazovi nemaju odgovor. Postoje ambicije i tvrdnje, ali postoji nedostatak kadrova i veština. Otuda blef i ucena. Rečima, Rusija je napredni region. Zapravo, to je nedostatak Evrope i nedostatak civilizacije. Napadom na Ukrajinu Rusi su želeli da reše svoje probleme, ali su ih samo pogoršali. Rusija je napustila tržišta Zapada. Njeno prisustvo u sportu i kulturi je ograničeno.
Ruska Federacija proglasila je sebe naslednikom SSSR-a. Izjava je sumnjiva, iako su od svih republika one zaista najsličnije Sovjetskom Savezu, pošto su nasledile mnoge prakse tog vremena. Posebno, sklonost totalitarizmu. Pa, alkoholizam. Alkohol je korišćen kao sredstvo protiv neruskih naroda u imperijalna vremena. To je bila injekcija ravnodušnosti i gubitka identiteta. Danas je alkohol sredstvo Moskve za kontrolu hinterlenda. Kljuи za „rusku duљu“. Ovo je možda jedini način da se Rusima može na raspolaganju da zaborave u kakvoj ružnoj stvarnosti žive. On ima viљe moжi u njima od samoproglaљenog ROC-a. Ovo poslednje je u službi države, daleko od ljudi, a alkohol je veran saputnik Rusa. Svi tamo piju. Burjati, koji su bili pripitomljeni alkoholom. „Ruska Vanka“, čiji život bez pijanstva nema smisla. Politiиki, „deиko, donesi nam vodu“, elite. Pijani Jeljcin pod tenkom na paradi bio bi savršena personifikacija Rusije, „veličine“ koju su sebi pripisali.
Medved sa mitraljezom i golim kraljem
Ruska Federacija je jedna od najvećih vojnih sila na svetu sa ogromnim izdacima za vojsku. Zajedno sa pećinskim imperijalizmom i ravnodušnošću prema životima ljudi, ovo rezultira stalnim ratovima: Čečenijom, Gruzijom, Sirijom, Ukrajinom itd. Ruska propaganda predstavlja svakog od njih kao pobedu, ali sramota je svuda. Rusi su izgubili prvi čečenski rat. Njihovo uništavanje gradova i sela, masakri civila i laži postali su lice Drugog čečenskog rata. Ovo je obeležje Ruske Federacije u celini: smrt, pustošenje i patnja. Dokazano događajima u Siriji i Ukrajini. Rusi vole da kažu: „Dobro je tamo gde nismo.“ Ova istina je neosporna!
Postojalo je vreme kada su tiranin Kremlja i njegov beloruski sledbenik proglašeni Ukrajincima najauto autoritativniji vladari stranih država. To je rezultat propagande i nedostatka kritika u proceni stvarnosti. Ukrajinci su se otreznili, a Rusi i dalje veruju u izmišljotine Putinovih televizijskih robova. I ne vide koliko beznačajni oni, njihova država, društvo i vlada gledaju u svojoj nesposobnosti da se izdignu iznad imperijalističkih bajki. Stoga to nije Putinov rat protiv Ukrajine, već Putinov rat „vreme je bezvredno“ protiv Ukrajine. Vlada koja ima resurse i nije u stanju da izgradi sadašnjost. Populacija koja podržava „vreme kao bezvredno“ deo je nje i deli njene svojstvene mizantropske osobine. Većina Rusa podržava senile opskurantizma starca koji ih vodi. Dosadan, koji nema harizmu i nije u stanju da stvori ništa vredno. On je, kao i oni, smrt, haos i ništa.
Stalni ratovi Rusa, bedni i uglavnom gube, takođe su znak morbidnosti i nemogućnosti da se izgradi država i zdravo društvo. Stoga se Rusija meša u poslove drugih, truje njihovo postojanje i ugrožava njihovo postojanje. Putinovo „vreme je bezvredno“ je decenija nemilosrdnog povlačenja kornjače na planeti, neprekidnih potoka bezvrednosti i apsurda. Ali Rusi su naučili da žive sa tim i prenose svoju beznačajnost kao veličinu. Dugo se veruje u Ukrajinu i još uvek se veruje na Zapadu. To je umesto da pruži odgovarajuću podršku Ukrajini i konačno rešava rusko pitanje, okončajući njihovo „vreme ni u čemu“ i stvarajući svet koji će uslediti.
