Posle više od mesec dana pauze, ruski okupatori su ponovo počeli da izrađuju velike raketne udare na teritoriju Ukrajine, na zadnje gradove i sela. Poslednja dva napada dogodila su se 21. i 24. marta, nisu bili rekord u pogledu broja korišćenih raketa, ali sama činjenica takvih napada čini Ukrajince napetim. A u isto vreme, razmisli o tome. Evo o čemu da razmišljate.
Razni kanali za praćenje Telegrama sasvim jasno i sasvim realno (Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine obično potvrđuje ove podatke) beleže broj strateških bombardera Tu-95MS, koji igraju glavnu ulogu u ruskim raketnim napadima. Glavna, jer su oni ti koji lansiraju rakete Kh-101, koje su najmasobičnija vrsta raketa koje se koriste. Štaviše, Rusi mogu da proizvedu ove rakete čak i sada (za razliku od drugih, koje se mnogo ređe koriste zbog toga), tako da je ovaj vojni resurs našeg neprijatelja i dalje obnovljiv.
Sam broj ruskih raketa koje se koriste u određenim napadima takođe je jasno zabeležen od strane Ukrajine. I pre ili kasnije postavlja se pitanje – kako Rusi koriste ove rakete, koliko su efikasne, posebno, u smislu uslužnog života same letelice?
Odgovor na ovo pitanje se izračunava vrlo jednostavno, koristeći uobičajenu matematičku formulu – broj lansiranih raketa podeljen je brojem aviona koji su korišćeni tokom napada, sa kojih su ove rakete lansirane. Na primer, tokom granatiranja 24. marta Rusi su lansirali 29 raketa Kh-101, a korišćeno je 14 aviona. Problem sa jednom akcijom koji nam daje odgovor je da je ovaj uslovni koeficijent „Efikasnost Tu-95MS tokom masivnih raketnih napada“ u poslednjem napadu u trenutku pisanja ovog članka bio 2.07.
Da li je mnogo ili malo? Prvo da pogledamo efikasnost Tu-95MS u ovogodišnjim napadima. Izgleda ovako:
– 21. mart – 2.67 (29:11);
– 7. februar – 2.9 (29:10);
– 23. januar – 2.5 (15:6).
Kao što vidite, ovi koeficijenti su u plusu ili minus istom intervalu. Podsetimo se sada perioda od oktobra do decembra 2022. godine, kada su okupatori počeli masovno da napadaju objekte energetske infrastrukture Ukrajine kako bi primorali Ukrajince u situaciji hipotetičkog totalnog zatamnjenja da zahtevaju pregovore o uslovima Kremlja od svojih vlasti.
To su bili pokazatelji efikasnosti Tu-95MS u pojedinačnim napadima tog perioda:
– 15. novembar – 5 (70:14);
– 23. novembar – 7 (70:10);
– 5. decembar – 7.6 (38:5).
Kao što vidite, pre godinu i po dana, 2-3 puta više krstarećih raketa visilo je pod krilima ruskih strateških bombardera nego sada. I postoji još jedan broj. Govorimo o maksimalnom broju raketa Kh-101 koje jedan Tu-95MS može da koristi tokom jednog napada. Taj broj je 16.
Šta sve ovo treba da znači i zašto smo vas mučili ovim brojevima? Ali, da bi se pokazala jedna jednostavna stvar, koju, možda, čak ni u samoj Rusiji, ne realizuju svi, osim komande samih strateških vazduhoplovnih jedinica, naravno: da ne shvataju, ne bi vozili desetak i po aviona sa 2-3 rakete u avionu umesto da kače 6-7 raketa na 5-6 aviona.
Ova jednostavna stvar je (uprkos svim argumentima da ovi bombarderi koji nose rakete sada lete čak sa poluostrva Kola, što takođe utiče na količinu goriva i broj raketa na brodu) koje ruska vojna oprema išira. Oprema koju je nemoguće ili skoro nemoguće oporaviti.
I vojska koja direktno radi sa ovom opremom je svesna toga. I oni se brinu o Tu-95MS. I oni spasavaju rakete, posebno Kh-22, koje se više ne proizvode. Jer vojska, za razliku od oficira FSB- a, koji vladaju Rusijom više od četvrt veka, razume cenu rata za svoju državu.
A ova cena жe samo rasti. Sećate li se legendarne fraze o nekretninama srednjih godina, u periodu pre globalne finansijske krize, kada su cene stanova rasle skokovima i granicama – „biće samo skuplje“? Ova fraza je stvarna budućnost Rusije, njene ekonomije i njenog vojno-industrijskog kompleksa.
Rat жe postati skuplji samo za zemlju agresora. Ovo povećanje cene biće drugačije. Na primer, možete da učitate Tu-95MS raketama do maksimuma – i posle nekog, prilično kratkog vremena, ove letelice će se jednostavno pretvoriti u đubre, jer nikada nisu dizajnirane za 2, 3, 4 godine stalne upotrebe. Ili ih možete koristiti umereno, umereno – a onda ti retki raketni udari koji se sada odvijaju, doduše u seriji (ali trenutna jedna serija od tri napada je kao jedan napad u jesen 2022) neće imati željeni efekat.
Rusija – to se može sa samopouzdanjem i jasnoćom – nije bila spremna za rat koji je počeo posle poraza u borbi za Kijev. Ali umesto povlačenja trupa bar na ivicu „23 februara 2022y“, odlučio je da nastavi da se bori. A sada, svakog meseca, on plaжa sve viљe i viљe za ovaj rat. I tako dalje – do trenutka (i verujte mi, doći će mnogo brže nego što mislite) kada cena poraste do nepodnošljive granice.
I ovde vredi pomenuti jednu, već drevnu, ali veoma interesantnu frazu. To je 2014. godine na Valdai forumu međunarodnih eksperata rekao tadašnji zamenik šefa predsedničke administracije Ruske Federacije Vjačeslav Volodin. Ova fraza zvuči ovako: „Ako postoji Putin, tu je Rusija, ako nema Putina, nema Ni Rusije“.
Fraza je spektakularna, estetski lepa i propagandistički moćna. Ima samo jednu manu. Ona je prevarant. A nije čak ni lažno – to je sušta suprotnost istini. Jer, zapravo, ono što se dešava u Rusiji od 2014. godine (a naročito od 24.02.2022. godine, kada su sve viljuške na putu pređene i ostao je samo jedan put) zvuči drugačije. „Postoji Putin, ali nema Rusije“. Jer, ono što diktator Kremlja radi posle okupacije Krima, posle početka rata punih razmera, nije uništenje Ukrajine. Ukrajinu jednostavno ne može potpuno da uništi. Ovo je uniљtenje Rusije. A vladavina Vladimira Putina, ako se odugovlači iz prirodnih razloga (i to samo iz prirodnih razloga u vidu smrti, ovaj diktator će napustiti predsedništvo), definitivno će se završiti uništavanjem ne Ukrajine, već Rusije.
Kakva ironija sudbine, istina je da će čovek koji je u jednom trenutku odlučio da uđu u istoriju kao „sakupljač ruskih zemlju“ proći kao razarač čak i onoga što je nasledio posle svog prethodnika. Međutim, ovo je potpuno druga priča. I to nije naљ problem.
