Napad na poslovni i koncertni kompleks u blizini Moskve Gradska većnica Krokusa kada je reč o broju žrtava, to je najveći teroristički čin u Rusiji od napada na pozorište u Dubrovki 2002. Pucnjava se dogodila u petak uveče, 22. marta, a od tada su pronađena nova tela. Ukupno je broj žrtava već premašio 100 ljudi, a više od 100 je povređeno. Iste noći Istražni komitet Rusije otvorio je slučaj iz člana 205 Krivičnog zakonika „terorizam“. Sledećeg dana, šef FSB Aleksandar Bortnikov izvestio je Vladimira Putina da su bezbednosne službe privele 11 osoba osumnjičenih za umešanost u napad, uključujući četiri direktna napadača.
Ubrzo posle pucnjave u Gradska većnica Krokusa odgovornost za napad preuzela je teroristička organizacija „Islamska država“, zabranjena u Rusiji. Saopštenje je na svojim društvenim mrežama objavila agencija Amaq, koja je bliska ISIS-u. Njenu autentičnost potvrdio je jedan američki list The New York Times. Međutim, Rusi smatraju da su ovi izveštaji lažni, kao što je propagandista i šef TV kanala direktno izjavio RT Margarita Simonjan. Sugerisano je da je kominike ISIS-a koristio predložak koji grupa nije koristila godinama. Generalno gledano, poruka Kremlja je da se ISIS već duže vreme aktivno ne bori protiv Rusije, a izjave Amerikanaca su samo način da se ukrajinska operacija sakrije pod lažnom zastavom.
Ova verzija bi trebalo da bude potkrećena dokazima koje je navodno prikupio FSB. Služba je u subotu, 23. marta, saopštila da su četiri militanta uhapšena u regionu Brajansk u blizini granice sa Ukrajinom zbog sumnje da su umešani u napad u blizini Moskve. Prema istražnom komitetu, oni su planirali da pređu granicu sa Ukrajinom, gde su imali svoje veze. Mana je, međutim, što su beloruski partneri uspeli da prijave da navodni teroristi idu u malo drugačijem smeru, a beloruski KGB im nije dozvolio da uđu u Belorusiju.
Krivci su, kao što znate, na vrhu
Kremlj i ruska propaganda ignorišu svaku netačnost. Na kraju sve, s jedne strane, FSB tvrdi da je napad bio pažljivo pripremljen, oružje je unapred isporučeno u keš, a napadači su trebali da imaju obuku za puške i, verovatno, borbeno iskustvo kao deo male formacije. Tokom akcije, kretali su se profesionalno, nisu blokirali sektore vatre i kratko su pucali, kako saznajemo iz lista „Izvestia“. Pored toga, ubice su brzo izašle sa mesta ubistva pre nego što je ruska garda upala.
Margarita Simonjan je, s druge strane, objavila snimke ispitivanja dvojice pritvorenika. Jedan od njih je priznao da mu je za napad obećano oko pola miliona On je dodao da se za to pripremio slušajući propovedničke govore u Telegram. Zastrašen i drhtao kao aspen, čovek ni na koji način nije ličio na samouverene militante iz Gradska većnica Krokusa. Drugi čovek, za koga je Simonjan pretpostavljao da je vođa, izvučen je iz šume u regionu Brajansk sa okrvavljenim licem. Čovek nije govorio ruski, pa je morao da bude saslušan preko prevodioca iz Tadžikistana. Hapšenja su navodno izvršili pripadnici čečenske jedinice Akhmat, tiktokske vojske Ramzana Kadirova, poznate po svojim prevarama i postavili video snimke o fiktivnim osvajanjima na prvoj liniji fronta u Ukrajini.
Od samog početka, ukrajinski trag su stvorili propagandni mediji, komentatori i političari. Dmitrij Medvedev, sadašnji zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti i bivša nada Zapada za liberalni zaokret u Rusiji, reagovao je veoma brzo. „Teroristi razumeju samo teror kao odgovor. Nijedan sud i istraga neće pomoći ako se na nasilje ne reaguje silom, a na smrt se ne reaguje pucanjem na teroriste i odmazdom protiv njihovih porodica“, napisao je on na svojim društvenim mrežama u petak. Viktor Bondarev iz Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost, sa svoje strane, izrazio je uverenje da je „ono što se dogodilo u Gradska većnica Krokusa, bio čin terorizma i sabotaže od strane Ukrajine.“ A TV kanal u vlasništvu Gazprom-Medija holdinga prikazao je falsifikovani video u kojem je tadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine Oleksij Danilov navodno potvrdio da iza napada stoji ukrajinska strana. Kasnije je nezavisni portal Meduza ustanovio da su reči koje se pripisuju Danilovu: „Danas je zabavno u Moskvi, čini mi se, mnogo je zabavno. Želim da verujem da ćemo im češće organizovati takvu zabavu“, rekao je ne on, već šef vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov. I to ne na dan terorističkog napada, već u intervjuu nedelju dana ranije.
Međutim, što više ukrajinska strana to negira, to više – u očima Putinovog režima – potvrđuje svoju krivicu. Navodno, UkrajinaDTO je ubrzala da porekne svoju umešanost u teroristički napad u blizini Moskve. Mikhailo Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Zelenskog, čvrsto je izjavio da je Ukrajina u ratu sa Rusijom, ali – za razliku od Kremlja – ne pribegava terorističkim metodama. Izjave ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova i ukrajinske obaveštajne službe Glavne direkcije za obaveštajne poslove u Rusiji smatrane su idealnom manifestacijom sindroma „udarite u sto, a makaze će odskočiti“. Pored toga, Rusi veruju u ukrajinsko-anglosaksonu zaveru. Zbog toga je Upozorenje američke ambasade u Rusiji 8. marta o mogućim napadima u Moskvi ekstremista povezanih sa ISIS-om ignorisano od strane Kremlja. A 19. marta, Putin ih je prkosno očešao, nazivajući ih američkom „provokacijom“ i „ucenom“. Sada kada je više od stotinu ruskih državljana žrtva napada, on ne priznaje svoj nemar. Zbog toga je, noć posle napada, Kanal jedan ruske televizije sugerisao da su američki zvaničnici mogli da znaju detalje planiranog napada, ali ih nisu podelili sa Rusima.
Počinioci su imenovani
U subotu popodne, posle dugog višečasovne tišine, Putin je konačno zauzeo sprat. On je u petominutnom govoru priznao da su četiri pritvorenika i osumnjičeni učesnici terorističkog napada u blizini Moskve bežali ka Ukrajini, gde je za njih pripremljen granični prelaz. On je najavio da će službe raditi na celokupnoj šemi operacije, posebno sa strane podrške. Osobe koje su olakšale bekstvo napadača i isporučile oružje u unapred pripremljene zalihe biće identifikovane. „Već je očigledno da smo suočeni ne samo sa planiranim terorističkim napadom, već i sa pripremljenim masovnim ubistvom miroljubivih i bespomoćnih ljudi (…) Kriminalci su hladnokrvno i namerno krenuli da ubijaju, da pucaju iz blizine naљi graрani, naљa deca, kao nacisti koji su nekada poиinili masakre na okupiranim teritorijama. Planirali su da organizuju demonstrativno pogubljenje, krvav čin zastrašivanja“, rekao je Putin. Posle ovih reči nema sumnje u ishod istrage FSB-a.
Na kraju svega, u Rusiji postoji pravilo da se krivci tamo ne naрu, veж da budu imenovani. Baš kao što se desilo u više političkih atentata ili terorističkih napada. Boris Nemcov, tada lider ruske opozicije, ubijen je 2015. godine skoro izvan Kremlja. Bezbednosne službe nisu mogle da priznaju ubistvo Putinovog ličnog neprijatelja, pa je krivica svaljena na Čečene. Međutim, čini se da je važnija analogija 1999. Tada je Putinu, kao mladom i malo poznatom premijeru, bio potreban društveni legitimitet. Da bi osvojio srca Rusa, odlučio je da izazove drugi čečenski rat. Da bi to uradio, bio mu je potreban razlog, ali problem je bio u tome što Čečeni u tom trenutku jednostavno nisu dali takav razlog. Tako je Federalna služba bezbednosti (FSB) prerasla u posao, dižući u vazduh stambene zgrade u tri ruska grada, uključujući Moskvu. Čečenski militanti okrivljeni su za napade.
Ova šema privlači pažnju ruske opozicije i ukrajinskih specijalnih službi. „Ovo je namerna provokacija Putinovih specijalnih službi (…) Tiranin Kremlja počeo je karijeru takvim zločinima nad sopstvenim građanima, i želi da ga nastavi sa takvim (sredstvima)“, naveo je u saopštenju Andrij Jusov, portparol Glavne direkcije za obaveštajne poslove. Mikhailo Podoljak je to jasno stavio do znanja tokom rada ruskih specijalnih službi na terenu: „Nema sumnje da će događaji u moskovskom regionu doprineti porastu vojne propagande, ubrzanoj militarizaciji, rasprostranjenoj mobilizaciji i, na kraju, eskalaciji rata. A (oni) su takođe dizajnirani da opravdaju napade na civilne objekte u Ukrajini.“ Forum slobodne Rusije izdao je saopštenje u kojem se naglašava da vlasti Kremlja možda jednostavno pokušavaju da opravdaju veću mobilizaciju koje su se Rusi toliko plašili u septembru 2022. godine. „Ovo je jedina specijalna operacija režima za mobilizaciju ruskog društva za rat sa Ukrajinom“, zaključili su eksperti Foruma. Uprkos svemu, nije slučajno što je prvi put od potpune invazije na Ukrajinu šef pres službe predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov direktno nazvao specijalnu operaciju ratom na dan terorističkog napada.
Tragedija za upotrebu
Ključno pitanje danas nije ko je organizovao i izveo državni udar, jer se čini da Kremlj ima odgovore unapred. Pitanje je kako i u koje svrhe će Putinov režim iskoristiti ovu bezbednosnu krizu. Najverovatnije će biti nekoliko žrtava. Među njima su kritičari Kremlja, ruske javnosti, kao i Ukrajine ili bilo koje druge zemlje u kojoj Rusija namerava da sprovede još jednu eskalaciju. Do sada nezabeleženi rezultat predsedničkih izbora daje Putinu zeleno svetlo za neo-totalitarni zaokret političkog sistema. Teroristički napad, koji navodno imaju podršku neprijatelja države – Ukrajine, boraca ruskog korpusa koji se bore na strani Kijeva, kao i ruske opozicije, koja je uglavnom u egzilu – verovatno će biti pogodan izgovor za stezanje šrafova na političkoj represiji. A ako su Ukrajinci u pravu i Putin se sprema za dalju eskalaciju, to neće uspeti bez druge mobilizacije. Međutim, ova mobilizacija izaziva otpor u ruskom društvu. Ako je apsolutno neophodno, Putin bi mogao da odluči da preduzme takav korak, čak i uvođenjem vanrednog stanja širom zemlje ili u određenim regionima. Uzgred, teroristički napad ne samo da stvara ujedinjujući efekat oko zastave, već savršeno maskira i sve veće troškove agresivne politike ruske vlade. Kremlju postaje sve teže da prikrije svoju ekonomsku degradaciju, kolosalno povećanje potrošnje oružja na uštrb društvene komponente, kao i smanjenje Rusije na ulogu manjeg partnera Kine, klijenta Indije, pa čak i Irana.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Rosja nie ogląda się na fakty
