Izbori održani prošlog vikenda u Rusiji nisu bili parodija ili degeneracija. Ono što se desilo u Rusiji bio je veoma organizovan, temeljan i disciplinovan sistem totalizacije vlasti.
Na jednom od moskovskih mostova, povodom Dana Rusije 2023. godine, delo uličnog umetnika Filipa Kozlova, poznato pod pseudonimom Filipezno. Na njemu je prikazan ruski grb – dvoglavi orao, pod kojim je umetnik u crno plasiran natpis: „ИЗворвић“. Ovaj neologizam igra na asocijaciju reči „Rusija“ sa rečju za silovanje („Rusija“ i „silovanje“ na ruskom), što bi na poljskom moglo da zvuči kao zrosjenie. I upravo to se desilo u Rusiji prošlog vikenda umesto na izborima.
„Nasilje“ izbornog procesa traje već godinama i za to vreme je razvijena određena šema. Prvi element je vreme – silovanje mora dugo da traje. Centralna izborna komisija Ruske Federacije je krajem prošle godine saopštila da će predsednički izbori biti održani u roku od tri dana – od 15. do 17. marta 2024. godine. Ovo je takozvano višednevno glasanje, koje se koristi za Rusiju od 2020. godine. Razvučeno glasanje je izborni trik koji služi za konsolidaciju Putinovog autoritarnog režima, koji je iskoristio pandemiju da precizno podesi mašinu za nameštanje. Prema Podacima Centralne izborne komisije Rusije, pandemija još uvek traje u zemlji COVID-19, pa se zato koristi ovaj režim. Zbog produženja vremena, sistem administracije sa malim povratkom režima ne mora da falsifikuje izbore, da tako kažem, blooper. To je posebno važno u regionima gde je kontrola nad državnim aparatom teška, na primer, u okupiranim delovima Donjecka, Luhanska, Zaporizhia i Kherson regiona Ukrajine, ili u prvim delovima Ruske Federacije. Zbog toga je tamo primenjena još produženija procedura prevremenog glasanja, koja je počela nedelju dana ranije. Zapravo, svodi se na činjenicu da članovi izbornih komisija pevaju pesme sa glasačkim kutijama, u pratnji vojne pratnje do kuća i stanova u napuštenim gradovima i selima. Na taj način sistem opravdava apsurdne rezultate koji su u suprotnosti sa logikom da što više neko područje utiče na neprijateljstva, to je više ljudi spremno da glasa za Putina. Na primer, u okrugu Šebekinski u regionu Belgorod, koji je konstantno granatiran, izlaznost je u subotu premašila 80 odsto. Što je duže vreme, to je veća samokontrola sistema silovanja.
Elektronsko glasanje
Drugi element u šemi degenerija je devijantna procedura. Najbolji primer je širenje prakse daljinskog elektronskog glasanja. Putinov sistem polagao je velike nade u budućnost, otuda i velika investicija u njeno unapređenje. Odmah po početku izbora, Kremlj je objavio kratak video u kojem sam Putin glasa na daljinu. Vidimo Putina kako ulazi u sobu, sedi za sto sa kompjuterskim ekranom, poseže za mišem, klikne jednom, okrene se ka kameri i mehanički maše šapom gledaocu. Glasanje je dato! Ruski internet je odmah bio ispunjen ismevajućim mimovima i komentarima da procedura daljinskog glasanja podrazumeva nekoliko faza provere podataka i da je nemoguće glasati jednim klikom. Komentatori su očigledno zaboravili da DEG nije u davanju ili ne glasanju. Ovaj postupak služi kao libreto u izgradnji čitavih izbora. Drugim rečima, objavljivanjem rezultata daljinskog glasanja, koje, zahvaljujući mehanizaciji brojanja, navodno prvo hrli, moguće je sumirati budući konačni rezultat za građane, da tako kažem, mentalno se pripreme za razmere Putinovog trijumfa. Ove godine, sistemu je došao kraj. Crna kutija moskovskog daljinskog glasanja odmah je ispljunula sledeći rezultat: rekordnih 94 odsto registrovanih birača učestvovalo je na elektronskim izborima, od kojih je 89 odsto dalo svoj glas Putinu. Čitajući ovu statistiku, odmah dobijamo ideju o zapanjujućim razmerama ovogodišnjih izbora.
U uslovima potpune kontrole nad izborima, to je posebno teško za političku opoziciju. Podeljene grupe prognanih političara raspravljale su o najboljoj strategiji na duže staze. Kremlj je pritekao u pomoć opoziciji, nominujući Borisa Nadeždina za opozicionog kandidata koji je navodno kritikovao rat i tok aktuelnog predsednika u celini. Iznenađujuće, Nadeždin, koji je pod kontrolom Kremlja, privukao je pažnju Putinovih protivnika, koji su u jednom trenutku počeli masovno da potpisuju njegovu kandidaturu. Bila je to apsurdna situacija u kojoj su političari emigrana pozvali ljude da glasaju za kandidata pod kontrolom Kremlja, jer bi u suprotnom i sami bili ostavljeni na marginama politike u Rusiji. Međutim, oni nisu na vreme primetili da na taj način Kremlj ne samo da je preuzeo kontrolu nad političkim prostorom unutar zemlje, već je i utvrdio i da emigrira polje delovanja, dok ga iskrivljuje. U tim uvrnutim realnostima, opozicioni političar Maksim Kac, koga traže ruski tužioci, žestoko je pozvao ljude da glasaju za Nadeždina, znajući da je on marioneta Kremlja koja ga želi, Kac, iza rešetaka. Uprkos činjenici da je Nadeždin bio jedini kandidat koji je uspeo da demonstrira snimke višečasovnih redova ljudi koji su odlučili da stave svoje potpise za njega, CIK nije registrovala njegovu kandidaturu. Opozicija je i dalje očajnički mogla da tvrdi da su se bar birači videli i da nisu bili sami u svom protivljenju Putinu, ali je zapravo ceo par krenuo na trubu, opozicija nije dobila podršku, a represivni aparat dobio je pisma iz Nadeždinovog štaba sa imenima, prezimenima i adresama Putinovih protivnika. A onda je režim ubio Alekseja Navaljnog, a stav opozicije je postao beznadežan.
„Podne protiv Putina“
Posle sahrane Alekseja Navaljnog, koja je postala povod za demonstracije, opozicija je odlučila da ovu strategiju nastavi u vidu akcije „Podne protiv Putina“. Ideja je bila da birači masovno izađu na birališta u podne, demonstrirajući svoje protivljenje jedni drugima, kao i svetu putem medija. Opet, radi se o vidljivosti, zauzimanja prostora u fizičkom prostoru gradova i sela. Možemo reći da je bio uspešan, jer su se u nedelju posle 12 sati snimci dugih protestnih redova ispred biračkih mesta u Moskvi, Sankt Peterburgu i mnogim evropskim i azijskim prestonicama proširili svetom. U Berlinu je, na primer, Julija Navalnaja, Aleksejaova udovica, stajala u redu ispred ruske ambasade. Mihail Khodorkovsky je stajao sa njom, i ljudi su se nestrpljivo slikali sa njima.
Slika na opozicionim društvenim medijima je optimistična. Ljudi stoje u lancu, blok po blok, demonstriraju svoje protivljenje Putinu. Međutim, sećamo se da političko polje u Rusiji određuje Kremlj, a Kremlj već nekoliko nedelja igra na povećanje izlaznosti na ovim izborima. Oglašavanje na televiziji i na internetu, poznate ličnosti pozivaju ljude da glasaju, pretnje od svojih nadređenih protiv ljudi koji rade u javnom sektoru, rafovi kostima, koncerti i nagrade na biračkim mestima u izbornim danima – sve je to trebalo da se oglašava biračima pred TV kamerama. Ispostavilo se da su Kremlj i opozicija igrali za iste kadrove, ali opozicija nije razumela važnu stvar. Odavno znamo da nije bitno za koga glasate, bitno je ko broji glasove. Na isti način, nije važno ko stoji u kadru i zašto, već je važno ko potpisuje ovaj kadar, ko je taj koji upregne. Posle skupa „Podne protiv Putina“, propagandne službe objavile su isti snimak kao na opozicionim kanalima, ali biber sa suvim informacijama da je, na primer, u Berlinu dugačak red građana koji žele da daju svoj glas na izborima u Rusiji poređani ispred konzulata. Ela Panfilova, šefica CIK- a, rekla je: „Želim da se zahvalim Zapadu što nas je spojio. U većoj meri, shvatili smo koliko je važno da sada budemo zajedno, znate, što više pritiska imamo, više se zalažemo za sebe.“ Na ekranu običnog ruskog TV-a ili pametnog telefona ,,Podne protiv Putina“ pretvorio se u tri dana u Putinovu korist u Berlinu, Rimu i Viljnusu, u pratnji Rusa koji satima stoje u redovima kako bi pokazali noseve Americi i Evropskoj uniji.
Sve će ostati kao što je i bilo
Ako se uzme u obzir ko je bolji u kontroli poruka ovogodišnjih izbora – opozicija ili Kremlj – rasprava o njima u smislu političke efektivnosti može delovati suštinski. Ali ovo je samo iluzija. Zato što nije bilo izbora prošlog vikenda. I ne govorim samo o njihovom falsifikovanju, već o činjenici da za njih nije postojala prava konkurencija, glavni kandidat je ubijen u zatvoru, a rezultati su namešteni. Dakle, tokom vikenda nije bilo izborne procedure, čak ni u vidu parodije ili degeneracije, jer nije bilo dileme o izbornom legitimitetu. Umesto toga, izvršeni su najozbiljniji, visoko organizovani, skrupulozni i disciplinski postupci totalitarnog sistema vlasti. Trodnevna procedura je stres test upravljačke piramide totalitarnog sistema, koji identifikuje slabe karike, ukazuje na nedostatke procedure i omogućava procenu efikasnosti antikvarne reakcije njenih pojedinačnih komponenti. Važno je da je ovo holistička procedura i istovremeno samo-dijagnoza, sve do najmanjih kapilara vlasti na nivou gostujuće izborne komisije u Baškiriji, koja juri kroz snežne nanose sa glasačkom kutijom do pustinjaka koji živi sam 50 godina, ali je glasao za Putina na ovim izborima.
Nekoliko trenutaka posle ponoći po poljskom vremenu, novinske agencije su sumirale trodnevni događaj u sedištu njegove kampanje: „Mislim da će u našem normalnom unutrašnjem političkom životu sve ostati manje-više kao što je bilo.“ Disciplinski profesionalacProcedura je održana bez većih propusta, sistem je prošao test stresa, a izgradnja totalitarizma je završena.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Originalni naslov članka: Putin zmierza w niebezpiecznym kierunku
