Vest o imenovanju Valerija Zalužnija za ambasadora u Velikoj Britaniji postala je prava senzacija. Ali to je takođe izazvalo mnogo priče i glasina. Takvo imenovanje kadrova je previše izvanredno i ne uklapa se u uobičajenu diplomatsku praksu. Paralele sa časnim izgnanstvom sugerišu same sebi. A atmosfera tajnosti u kojoj je doneta takva odluka predsednika izaziva duboke misli.
Ukrajinska diplomatija pod predsednikom Zelenskim je izuzetno neuravnotežen i haotičan sistem. Sa jedne strane, uloga Ministarstva spoljnih poslova i njenog šefa Ditra Kulebe je znatno ograničena. A sve zbog toga što je funkciju spoljne politike i pregovora sa vodećim partnerima i saveznicima preuzela Kancelarija predsednika. Zbog toga je ukrajinski ministar spoljnih poslova sve više primoran da se ograniči na funkciju „svadbenog generala“. S druge strane, kadrovska politika Ministarstva spoljnih poslova doživela je čudne transformacije. Diplomatske funkcije postale su mesto gde se s vremena na vreme ne postave profesionalci, već je razrađivao materijal. Setimo se bivšeg šefa Ministarstva odbrane Andrija Tarana ili glavnog tužioca Iryne Venediktove. Sada se čini da će puk diplomata bez diplomatskog iskustva dopuniti bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni.
Uprkos strateški važnom statusu Velike Britanije za Ukrajinu, naša ambasada u Londonu već duže vreme radi bez ambasadora. U leto posle samita NATO-a u Viljnusu, njen tadašnji šef Vadim Prajstaiko dozvolio je sebi da kritikuje predsednika Volodimjera Zelenskog. Ambasadoru se nije svidela činjenica da je šef države pribegao pomalo nepristojnim komentarima upućenim britanskom sekretaru za odbranu Benu Volasu o metodama zahvalnosti za pomoć pruženu Ukrajini. Ambasador je predsednikove reči nazvao „nezdravim sarkazmom“. Zelenski je иuo ambasadorovu izjavu. I odluиeno je da je diplomatskoj karijeri Vadyma Prystaikoa doљao kraj. Međutim, nisu žurili da ga zamene.
Bivši ministar odbrane Oleksij Reznikov prvobitno se udvarao funkciji ambasadora u Britaniji. U februaru su kružile glasine da bi ministar inostranih poslova Ditro Kuleba lično mogao da ode u Foggy Albion. Ali 7. marta, Zelenski je rekao zemlji u svom večernjem obraćanju da šalje Valerija Zalužnija u London.
„General Valerij Zalužnji mi je pričao o tom pravcu za sebe – diplomatski. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine uputilo je zahtev za agrément. Naš savez sa Britanijom treba samo ojačati“, kratko je objasnio svoju odluku predsednik.
Ministar inostranih poslova Ditro Kuleba takođe je govorio u prilog takvoj odluci. Što je, međutim, sasvim očekivano s obzirom na trenutnu monoverziju moći u Ukrajini. Bivši vrhovni komandant navodno ima obrazovanje na polju međunarodnih odnosa. Pa, osim što engleski treba malo zategnuti.
„Predsednik već duže vreme traži najjačeg mogućeg kandidata za tu funkciju u Londonu. Jedan od ključnih uslova bilo je razumevanje vojnog konteksta, jer Britanija nije samo naš specijalni strateški partner“, rekao je ministar inostranih poslova.
Prema Kulebinim rečima, imenovanje Zalužnija u London je veoma časna misija. I iz glavnog grada Britanije možete uspostaviti veze sa zemljama Globalnog Juga. „Uveren sam da će Valerij Zalužnji biti jedna od najcenjenijih ličnosti i da će doneti mnoge beneficije ne samo za bilateralne odnose sa Britanijom, nego i za diplomatiju iza kulisa sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike“, rekao je Ditro Kuleba u etru teletona 7.
Verbalno, sve izgleda presavrљeno da bi bilo apsolutno istinito. Problem nije samo u tome što je Zalužnji vojnik od karijere koji nema iskustva u diplomatiji. Imenovanje osobe bez odgovarajućih veština u ključnu zemlju u svetu usred rata je sumnjiva odluka sa stanovišta racionalnosti. Iako je Zelenski rekao da je Zalužni pristao na takvu ponudu i sam zatražio diplomatsku službu, od 8. marta nije bilo zvaničnih izjava po tom pitanju od bivšeg vrhovnog komandanta. Štaviše, usred sage sa smenom Zalužnija već je bilo informacija da je generalu ponuđeno mesto ambasadora. A onda je nekako odbio. Šta se promenilo za mesec i po dana?
Postoji još jedan aspekt Zelenskijevog diplomatskog rešenja. I nije iskren. Umesto toga, ima neobičnu zavidnu političku konotaciju. Nije tajna da sociolozi već nekoliko meseci u svoje ankete uključuju i Zalužnjino ime kako bi razumeli politička opredeljenja Ukrajinaca. I u tim anketama, bivši vrhovni komandant je samouvereno bio ispred aktuelnog predsednika. Štaviše, postojao je jasan trend pada rejtinga Zelenskog u odnosu na pozadinu održavanja poverenja u Zalužnja. Nedavne studije su pokazale da bi Zelenski izgubio izbore od vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine bez opcija da je pristao da učestvuje u njima.
Nije tajna da su mnogi videli Zalužnija kao pravu alternativu Zelenskom. Nema ničeg iznenađujućeg u ovomeMnogo pitanja se nagomilalo za vlasti. A društvo ne može biti u stalnoj stvarnosti bez alternative. Zalužnji je bio legendarna ličnost koja je ujedinila Ukrajince iz različitih regiona. Da je odlučio da uđe u politiku, verovatno bi imao dobru šansu da se bori za vlast. Problem je u tome što sam general ni na koji način nije pomenuo učešće u politici. Ovo učešće je još više sumnjivo.
Može se, naravno, tvrditi da će diplomatski rad otvoriti put Zalužniju za veliku politiku. General će steći iskustvo, uspostaviti blisku komunikaciju sa svetskim liderima i redovno će se pojavljivati u vodećim medijima. I sa mesta ambasadora u Velikoj Britaniji, posle određenog vremena, vratiće se u Ukrajinu da trijumfalno učestvuje u predizbornoj kampanji. Pa, ova verzija teoretski takođe ima pravo na život. Ali zar nije suviše težak zadatak za vojnog čoveka da postane i mudar i efikasan diplomata i političar?
Zelenskijeva odluka je ispravna kada se posmatra sa stanovišta borbe za vlast. On, naime, eliminiše mogućeg konkurenta na izborima i šalje ga u glavni grad strane zemlje. Uz dužno poštovanje Zalužnjinih zasluga, on nije genije da se istovremeno bavi složenim diplomatskim radom i gradi sopstvenu političku moć u Ukrajini. Nemoguće je napraviti političku karijeru u Ukrajini na daljinu. Stoga, Kabinet predsednika može da odahne neko vreme. Otarasio se opasnog političkog protivnika. I nema ličnosti na političkom horizontu koje mogu da se takmiče sa njim. Međutim, sa stanovišta prednosti takve odluke za Ukrajinu, pitanje ostaje otvoreno. Izgleda da bi Zalužnjino iskustvo moglo da bude korisno negde drugde.
Ali vredi razmotriti još jednu tačku. Da li je Zelenskijevu izjavu o imenovanju Zalužnija za ambasadora moglo da bude dato bez njenog dogovora sa samim Zalužnijem? Sumnjam. Ako je Zalužnji svesno pristao da zauzme takav stav, ovo je njegov izbor. Međutim, takvo imenovanje ozbiljno uništava mit o političkom potencijalu generala.
Zar Ukrajinci nisu žurili da stvore novog idola za sebe i stave ga u predsednikovu fotelju u odsustvu? Zar ga nisu obdarili nekim neobičnim karakteristikama? Vrlo malo vojnog osoblja može biti uspešan političar. Međutim, razočarenje vlastima nije nestalo. Naprotiv, postoji tendencija da se poveća nezadovoljstvo efektivnošću svog rada. Zelenski sada moћda misli da je izgubio opasnog konkurenta. Međutim, sudbina i dalje može da iznenadi vlastima neočekivana iznenađenja.
