Protiv pozadine hroničnih poteškoća sa mobilizacijom i produženom prirodom neprijateljstava, razni egzotični predlozi počeli su da se čuju od predstavnika ukrajinskih vlasti. Jedna od njih je mogućnost izuzeća od služenja vojnog roka za lica koja imaju visok zvanični nivo prihoda.
Razgovori o rezervama od mobilizacije solventnih Ukrajinaca traju od kraja prošle godine. Istovremeno, niko od javnih ličnosti ne želi da bude glavni inicijator takve opcije „otkupa“ od služenja vojnog roka. Zbog toga su informacije predstavljene u medijima bez određenih imena. Navodno, postoji određena misteriozna grupa ljudi iz Kabineta predsednika, vlade i poslanika koji aktivno razgovaraju o ovom pitanju. Nije poznato ko su tačno ti ljudi. U ovom trenutku nije doneta nikakva odluka u tom pogledu. Mada je premijer Denis Šmajl rekao da vlada razvija novi sistem odlaganja služenja vojnog roka, koji će posebno uzeti u obzir plaćanje poreza i visinu plate.
Ako rezimiramo glasine, one se svode na sledeće. Muškarci koji imaju zvanične prihode od najmanje 35 hiljada hrivnija i plaćaju porez na njih moći će da izbegnu mobilizaciju: porez na lični dohodak od najmanje 6,3 hiljade hrivnija i jedinstveni socijalni porez od najmanje 7,7 hiljada hrivnija. Kao i one za koje je poslodavac spreman da plaća 20 hiljada hryvnia mesečno u budžet. S obzirom na prosečne plate i stanje ukrajinske ekonomije, mali deo muške populacije moći će da spada u ovu kategoriju. Uglavnom će to biti specijalisti iz oblasti IT, finansija, visokih zvaničnika i najvišeg rukovodstva.
U Federaciji poslodavaca najavljene cifre su brzo ispunjene. Zato što veruju da su takve sume nedostižne za većinu preduzeća. Možda bi posao i dalje razmišljao da je oko 6.000 hrivnija mesečno za rezervaciju jednog radnika. Istovremeno, Kabinet ministara bi zaista mogao da ima svoje mišljenje o ovom pitanju, koje preferira da se ne oglašava. Njena suština je prilično cinična i svodi se na ekonomska i budžetska razmatranja.
Sa finansijske tačke gledišta, zaista može biti isplativo popuniti budžet na ovaj način. Rat zahteva ogromne rashode. Naš budžet zavisi od spoljne pomoći. I nije sve tako glatko sa njom. Vojska mora da se odrћi. Nemoguжe je to uraditi bez novca. Međutim, postoje sumnje da će legalizacija prilike da se izbegne mobilizacija za bogate kategorije Ukrajinaca tako ozbiljno popuniti budžet. Iz prostog razloga što je broj građana koji će moći da se izjasne o značajnim zaradama izuzetno ograničen. U Ukrajini ima jedva 10 odsto sposobnih osoba čija primanja premašuju 35 hiljada hrivnija. Neki od ovih ljudi жe veж biti oklopljeni. Stoga trezor neće biti dopunjen milijardama hrivnija od isključivih vlasnika ili programera, kako neki u Kabinetu ministara misle. Jedini garantovani efekat zakonodavnog „mita od mobilizacije“ je naglo povećanje socijalne podele i nepoverenja u društvo.
Podrivanje ukrajinske nacije iznutra, naravno, jedan je od strateških ciljeva Kremlja. Kada je Putin započeo svoj rat punih razmera, očekivao je da u Ukrajini ima mnogo pristalica „ruskog sveta“ koji su čekali svoje „oslobođenje“. To je ruskom predsedniku pružila uveravanja u velikoj petoj koloni koja deluje u Ukrajini. Ispostavilo se da je ova računica diktatora Kremlja pogrešna. Međutim, to ne znači da su ruske specijalne službe odustale od svojih pokušaja da interno destabilizuju Ukrajinu. Neprijatelj koristi i koristiće svaku priliku da podeli i oslabi jedinstvo Ukrajinaca. Moskva će svakako iskoristiti neuspešne i loše osmišljene akcije ukrajinskih vlasti. Igranje na društvene protivrečnosti je omiljeni trik Kremlja. I radila je više puta u agresivnim kampanjama Moskve.
Klasičan primer je ukrajinska narodnooslobodilačka borba 1917-1921. Početkom 20. veka Ukrajinci su imali priliku da ožive sopstvenu državnost. Međutim, mnogi faktori su se našli na putu. Jedna od njih je đavolska sposobnost ruskih boljševica da igraju na društvene protivrečnosti. Ruski osvajači pod vođstvom Lenjina uspešno su iskoristili nezrelo ukrajinske nacije i političke elite. Oni su nametnuli Ukrajincima, koji su bili previše podložni socijalnim pitanjima, diskurs da ne treba da brane sopstvenu državu, koja brani interese „buržoaskih i stanodavaca elemenata“.
Otrovnom veštom propagandom boljševici su zaista uspeli da opoje svest značajnog broja stanovnika. Bilo je veoma primamljivo za naivne mase naroda da čuju slatka obećanja „zemlja seljacima“, „fabrike radnicima“, „sva moć sovjetima“. Ciničnim manipulisanjem populističkim sloganima, Rusija je uspela da pokrene klin između ukrajinske vlade i društva. Boljševici su posejali nepoverenje između bogatog i siromašnog strata ukrajinske nacije. Postigli smo njegovu fragmentaciju u smislu materijalnog bogatstva i društvenog porekla. Ukrajinci nisu bili ujedinjeni kada su imali priliku da ožive svoju nezavisnost početkom dvadesetog veka. I naravno, izgubili su oslobodilaиku borbu.
Predsednik Verkhovne Rada Ruslan Stefančuk je 13. marta odlučio da potraži istorijske analogije, komentarišući glasine o mogućnosti izuzeća od mobilizacije na osnovu nivoa plaćenih poreza. „U jednom trenutku, ako se ne varam, u dvanaestom ili trinaestom veku, u Engleskoj je postojao ‘porez na kukavičluk’. Kada su dali novac da ne bi bili vitezovi. I taj porez je tada postojao u mnogim zemljama“, rekao je on. Međutim, dodao je on, on ne poznaje zemlju u kojoj radi.
Nije dobra ideja dati primer istorijskih normi koje su postojale u dalekoj prošlosti da bi se organizovao proces mobilizacije. Kada govornik Verkhovne Rade iz Ukrajine, Ruslan Stefančuk, apeluje na srednjovekovnu istoriju, gde bi vitez mogao da otkupi svoju službu, propušta važan detalj. Takozvani porez na kukavičluk je postojao u srednjovekovnoj Engleskoj. To je bio poseban porez na ljude koji nisu želeli da se bore u korist kralja (što se smatralo kukavičlukom). Uveden je za vreme vladavine kralja Henrija I (1100–1135) i prvobitno je bio relativno nizak. Međutim, sto godina kasnije ta suma se povećala za 300 odsto. Međutim, to nisu platili obični ljudi, već predstavnici plemstva koji nisu želeli da idu u vojsku. Iz prostog razloga što su u to vreme vojni poslovi uglavnom bili angažovani u predstavnicima elita i bogatog strata. Stoga, ako uzmemo primer iz doba feudalizma, onda bi, prema pravilima, to bile bogatije, visoko statusne i najuticajnije osobe koje bi trebalo mobilisati u redove oružanih snaga. Kao i oni koji su bliski vlastima. I to ne obrnuto, siromašni i relativno niski prihodi strata, kao što neki državnici predlažu.
Ne znamo da li će se ukrajinske vlasti usuditi da uvedu „mito od mobilizacije“. Izgleda da su još uvek svesni ekstremne nepopularnosti takvih akcija u društvu. Najmanje 11. marta, član Odbora Verkhovne Rada za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove Fedir Venislavski rekao je da je verovatnoća sprovođenja takve inicijative izuzetno mala, s obzirom da je u suprotnosti sa principom jednakosti i da se može posmatrati negativno od strane društva, s obzirom na njenu direktnu zavisnost od finansijske situacije ljudi.
Ukrajinske vlasti ne moraju da stvaraju nove linije društvene podele. I definitivno će doći ako inicijativa o „otkupu plata i poreza“ od služenja vojnog roka bude odobrena. Socijalno nezadovoljstvo se već nagomilalo u društvu oko metoda, principa i pristupa mobilizaciji. Ako vlada dozvoli bogatima da ne uрu u vojsku, stvoriжe prejak utisak da smo u ratu samo zbog odreрene socijalne strate. I to жe biti pravi propagandni poklon za neprijatelja. Ne možeš mu dati tako opasne adute.
