U Rusiji već duže vreme nije bilo terorističkih napada, a naročito u Moskvi. Pa, da neozbiljimo, prateći propagandiste Kremlja, terorističke napade nazovimo apsolutno opravdanom likvidacijom huškača ili napadima na strateške objekte. Sabotaža – da, teroristički napadi – nikako.
Setimo se da je zapravo od prvih dana svoje vladavine Vladimir Putin 1999. ponudio Rusima novu formulu za društveni ugovor: mi ćemo se pobrinuti za vašu bezbednost, a vi ćete zaboraviti na neke svoje slobode, jer vam ionako zaista nisu potrebne. Mi „pokvasimo teroriste u toaletu“, vi radite i opuštate se bez straha za svoj život. Međutim, pre uvođenja ove formule, Rusi su morali da prežive eksplozije u visokim zgradama, uzimanje talaca u Nord-Ostu, beslanske tragedije, itd.
Međutim, mora se priznati da je zapravo iz Putinovog trećeg mandata, koji je počeo posle rekonstrukcije sa Dmitrijem Medvedevim, Rusija zaista počela da zaboravlja na terorističke napade. Policijska država je radila, kao što piše u knjizi. Barem u velikim gradovima, a još više u Moskvi, svaki kvadratni metar je kontrolisan, ako ne spoljnim i unutrašnjim nadzornim kamerama, zatim brutalnim snagama bezbednosti sa mitraljezima.
Od punog rata Kremlja sa Ukrajinom, krutost policijskog režima se samo intenzivirala, a sa njim su se navodno smanjile šanse za bilo kakav ozbiljan teroristički napad (da ne pominjemo takva odstupanja sistema kao što je Prigožina pobuna, jer je ovaj fenomen malo drugačijeg poretka). Podsetimo se kako su se u poslednje dve godine ruske snage bezbednosti uspešno borile protiv takvih „strašnih terorista“ kao što su antiratni demonstranti ili LGBT aktivisti. Zbog toga je takvo ogorčenje ruskog rukovodstva izazvalo upozorenja Sjedinjenih Država i Velike Britanije da se u Moskvi priprema teroristički napad velikih razmera.
„Ambasada SAD prati izveštaje da ekstremisti planiraju da napadnu veliku masu ljudi u Moskvi, uključujući koncerte, u bliskoj budućnosti. Građanima SAD se savetuje da izbegavaju velike gužve u narednih 48 sati“, upozorila je ambasada SAD u Rusiji u svom Saopštenje, objavljeno 7. marta Slično upozorenje objavila je i diplomatska misija Velike Britanije.
I bilo je neophodno razumeti da kada Vašington i London upozore na takve stvari, treba im verovati. Možda će biti potrebno samo da podesite datum. To sada dobro razumeju oni na vlasti u Kijevu, koji su za sada bili skeptični u pogledu upozorenja američkih i britanskih obaveštajnih službi o pripremama Rusije za potpunu invaziju. Štaviše, vladini političari, uključujući predsednika Volodimajra Zelenskog, nazvali su takva upozorenja „provokacijom“.
Tako su redovni gosti Kremlja takođe optužili „anglosaksonce“ za provokaciju. Podsetimo se šta je sam Putin rekao 19. marta na uvećanom sastanku upravnog odbora Federalne službe bezbednosti: „Da vas podsetim na nedavne, iskreno govoreći, provokativne izjave brojnih zvaničnih zapadnih struktura u vezi sa mogućnošću terorističkih napada u Rusiji. Sve ovo podseća na potpunu ucenu i nameru da se zaplaši i destabilizuje naše društvo.“
To je opet o provokacijama Zapada (kao u izjavama Kijeva). Ali Putin dodaje još jedan suštinski termin u svom govoru: „ucena“. I definitivno жemo mu se vratiti.
A sada, tri dana nakon Putinovog citiranja vatrenog govora u kojem se poriče bilo kakva mogućnost terorističkog napada u Moskvi, ovaj teroristički napad se dogodio. I ne samo da se to desilo, već je svojim razmerama i okrutnošću pokrivalo mnoge prethodne slične incidente poznate još od čečenskog rata. U petak uveče, 22. marta, grupa muškaraca naoružanih mitraljezima provalila je u Gradsku skupštinu Krokusa, koncertnu dvoranu u blizini Moskve, koja je izuzetno popularna za ruske stanovnike prestonice. Napadači su prvo ubili stražare, a potom otvorili vatru na civilne posetioce. Pored toga, sama zgrada je zapaljena.
Brojni video snimci pokazuju da je grupa terorista delovala izuzetno profesionalno. Obojica su uspeli da uđu u dvoranu nepovređeni i da se povuku iz nje posle implementacije svojih planova. Stoga se može pretpostaviti da su napadu prethodile višenedeljne pripreme, profesionalna organizacija i logistika. Činjenica da je samo bekstvo bilo prilično čudno, kao da je profesionalizam koji je upravo demonstriran iznenada negde ispario i surovi napadači, poput uplašenih zeča, dozvolili su sebi da budu uhvaćeni – ovo je druga stvar. Možda su organizatori terorističkog napada osmislili svoj događaj na ovaj način, ili ih jednostavno izvođači više uopšte ne zanimaju. Mur je obavio svoj posao – Mur može da ode.
A ko su bili organizatori? Više nema sumnje da iza napada stoji teroristička organizacija „Islamska država“. To je potvrđeno priznanjem samog ISIS-a, i brojnim fotografskim dokazima, i materijalima američke i britanske obaveštajne službe, na osnovu kojih je objavljeno gore navedeno upozorenje. A sada vraćamo se Putinovoj nesvesnoj reči „ucena“ u vezi sa ovim upozorenjem. Kada, u principu, moћemo da priиamo o uceni? U većini slučajeva, kada je neko zaposeo kompromitujuće materijale na osobi i primora ovu osobu da preduzme određene radnje u korist ucenjivača. Dakle, šef Kremlja se nevoljno pretvarao da „anglosaksonci“ poseduju neku vrstu kompromitujućeg materijala o ruskim vlastima u kontekstu terorističkog napada koji se pripremao u Moskvi. Odnosno, ili je sam Kremlj inspirisao ovaj teroristički napad, ili mu dao „zeleno svetlo“ da pretvori ISIS u korisne idiote, a onda iskoristi posledice.
Setimo se da je posle samog terorističkog napada Putin ostao ponosan na ćutanje 20 sati. Dogodio se veliki napad u ruskoj prestonici, jedna i po stotinu Rusa je brutalno ubijeno. U drugoj zemlji, pod takvim uslovima, državni lider bi odavno otišao na lice mesta i proglasio vatrenim Filipićem. A novoizabrani ruski diktator ne kaže ni reč. Očigledno je čekao da njegovi prijatelji pronađu bar minimalan ukrajinski trag, barem malu „Jaroševu vizit kartu“ za ovo vreme.
U međuvremenu, razni Solovjovci, Simonjani, Kisilevs i Zaharovi pene na usta, proklinju Ukrajince i traže najstrašniju osvetu za njih. Ali uzalud. Nije pronađen nijedan trag Ukrajine. Putin mora da govori praznih ruku, pa izmišlja neki neshvatljiv „ukrajinski prozor“ kroz koji su počinioci terorističkog napada trebalo da se provuku. Logično bi bilo da ga pitamo: ko je trebalo da otvori ovaj rat na ruskoj strani – možda ne FSB?
Zanimljivo je da ni zarobljeni i brutalno pretučeni, bilo pravi ili fiktivni počinioci napada na koncertnu dvoranu, još nisu pomenuli Ukrajinu ni reč ni po. Ali nema veze, ruski dželati imaju dovoljno metoda da ih nateraju da priznaju ili ubistvo Kenedija ili njihovu umešanost u Svetu inkviziciju. I čim jedan od tih nesrećnika kaže reč „Ukrajina“, odmah će biti upotrebljena i replicirana.
Zašto je Kremlju, koji već vodi brutalan rat sa Ukrajinom, ovo potrebno? Postoje dva aspekta za ovo. Pre svega, teroristički napad će imati posledice po unutrašnju politiku Rusije. Šrafovi će biti još više zategnuti, mada, čini se, mnogo dalje. Tela žrtava terorističkog napada još se nisu ohladila, a neki ruski političari su ponovo pokrenuli svoju omiljenu temu – ukidanje moratorijuma na smrtnu kaznu u Ruskoj Federaciji, što je trebalo dodatno da uplaši ionako preplašenog na smrt ruskog civilnog društva.
Iako je mnogo važnije u tom kontekstu sprovesti novu mobilizaciju u svetlu ogorčenja na teroristički napad. Navodne brutalne akcije napadača trebalo je da inspirišu Ruse na „sveti rat“, baš kao što su ih ruski aktivisti nekada palili u Odesi inspirisali na „rusko proleće“.
Na međunarodnoj sceni, ovaj teroristički napad je trebalo da bude iskorišćen pre svega za kompromis ukrajinskih vlasti. Niko ne može da opravda teror nad civilnim stanovništvom, čak ni uprkos ratu. Da je ova diskreditacija uspela, bilo bi moguće blokirati vojnu pomoć Ukrajini. Na kraju sve, kako možete da date oružje terorističkoj državi?
A onda bi bilo moguće sprečiti sprovođenje planova koje je najavio francuski predsednik Emanuel Makron da zapadne trupe pošalju direktno u Ukrajinu. I ove Makronove izjave su uopšte uplašile redovne predsednike Kremlja.
Da li je Kremlj uspeo u svojim planovima? Praktiиno ne. Jedino što je Rusija malo uradila je da se predstavi na kratko kao žrtva. Da, biće saučešća iz svetskih prestonica već neko vreme. Pa, nisu životinje te koje žive tamo, ali civilima je uvek žao.
Međutim, sa prelaskom u Ukrajinu, ispostavilo se da je to bio potpuni fijasko. Uprkos svemu, već je bio programiran nakon što su Amerikanci i Britanci bili upozoreni na predstojeći teroristički napad u Moskvi. Možda je zbog tog prekida planova Putin postao toliko nervozan da je nesmotreno upotrebio reč „ucena“.
