Ideja o odlasku u politiku vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnija aktivno kruži u društvu najmanje nekoliko meseci. Zalužnji se stavlja u istraživanja javnog mnjenja i meri se njegov potencijalni rejting kao predsedničkog kandidata i lidera hipotetičke političke stranke. Visok nivo podrške generalu samo pojačava glasine da Zalužnji ima veliku političku budućnost. Međutim, zar nije prerano da se vrhovni komandant pretvori u vodećeg ukrajinskog političara?
Uprkos visokom rejtingu i značajnom potencijalu, sada je malo prerano izvlačiti zaključke o političkim perspektivama Zalužnija. Glavni razlog je taj što sam Zalužnji nije rekao ništa o tome. Tako se neki od njegovih tekstova u stranim medijima i ne baš česti javni nastupi i objave na društvenim mrežama mogu protumačiti kao pokušaj odvojenog pozicioniranja sa okom na predstojeću kampanju u politici. Međutim, za sada više liči na želju društva da Vidi Zalužnija ne samo kao vojnog čoveka, već i kao političara. Razloge za ovaj fenomen treba tražiti kako u mentalnim stavovima, tako i u raspoloženjima Ukrajinaca, i u postepenom gomilanju nezadovoljstva aktuelnom ukrajinskom vladom.
Uprkos svojoj tendenciji da donose emotivne odluke i prave greške na izborima, Ukrajinci imaju značajan nivo imuniteta na autoritarizam i totalnu monopolizaciju vlasti. Kada su građani 2019. glasali za Zelenskog i podržali njegovog slugu narodnu stranku na parlamentarnim izborima, bili su vođeni iskrenim, ali naivnim verovanjem u sistemske promene u državi. Međutim, nije bilo promena. Tako su Ukrajinci počeli da se razočaraju u vladu. Možda su mnogi zaboravili, ali uoči ruske potpune invazije, sociološki rejting je pokazao značajan pad podrške aktuelnoj vladi. Vladajućoj stranci je garantovano da će izgubiti izbore od Verkhovne Rade. A Zelenski je rizikovao da izgubi od svog bivšeg protivnika Petro Porošenka u drugom krugu izbora.
Veliki rat je privremeno stavio aktivne političke aktivnosti na čekanje. Podrška vladi naglo je porasla. Ali nije moglo dugo da traje. Korupcionaški skandali, neefikasna javna administracija, loše obezbeđivanje vojske učinili su da se osećaju. I Ukrajinci su počeli da brinu o tendenciji aktuelne vlade ka prekomernoj monopolizaciji. Želja da se sve kontroliše, odbacivanje javne kritike, strah od političke konkurencije, čudna i ponekad propala kadrovska politika.
Koncentracija svih kontrola u rukama Kabineta predsednika, pretvaranje vlade i Verkhovne Rade u obične alate za izvršavanje volje Kabineta predsednika izazvala je sve veću zabrinutost. A tu je i jedini teleton sa svojom preterano optimističnom i polu fantastičnom realnošću i medijskom cenzurom. Društvu je počela da treba alternativa. Problem je bio u tome što je na horizontu bilo ili starih i ne baš interesantnih političara, ili nasumičnih ljudi čija je nezavisnost bila veliko pitanje. I tako su se oиi okrenule ka generalu Zaluћniju.
Glavna potencijalna politička prednost Zalužnija je to što on ima imidž nezavisne ličnosti sa sopstvenim mišljenjem. General je personifikacija svoje vrste arhetipa oca-koљova. Smiren, uravnotežen u javnosti. Nije sklon preteranom PR-u i narcizmu. Onaj ko kaže ne baš dobre stvari, ne daje optimistične prognoze o tome kada će Oružane snage Ukrajine ući na Krim, i ne ulepšava stvarnost. I upravo to je ono što nedostaje društvu, koje više ne veruje u slatka obećanja. Zalužnija mnogi doživljavaju kao istinski odraslu ličnost i profesionalca u njegovoj oblasti protiv dvosmislene slike i izjava većine političke elite.
Ali postoji drugi problem. Uprkos svojoj neospornoj harizmi i popularnosti, Zalužnji je trenutno potpuno nepoznat Ukrajincima kao političar, pa čak i kao vrhovni komandant. Nije sa sigurnoљжu poznato kakve politiиke stavove ima Zaluћni. Ko je on? Desničar, centrista, liberal, socijaldemokrata, nacionalista, konzervativac? U ovom trenutku, može se samo nagađati o njegovom političkom programu. Kakvi su njegovi stavovi o ekonomiji i prioritetima ekonomskog razvoja? Šta misli o borbi protiv korupcije? Da li je svestan koji sektori treba da se reformišu da bi se očuvala ukrajinska državnost? Da li razume važnost obezbeđivanja samostalnog rada raznih institucija i ravnotežu provera i ravnoteže u strukturi moći? Kako on vidi geopolitičko mesto Ukrajine u svetu? Na kraju, da li je Zalužnji efikasan kao menadžer, organizator i vođa koji okuplja istoumne ljude oko sebe i vodi ih ka cilju, van vojske? Nažalost, trenutno nemamo odgovore na ova i druga pitanja.
Takođe ne znamo mnogo o detaljima komande ukrajinske vojske, o osobama odgovornim za izbor strategije i taktike. O uspešnim i neuspešnim odlukama. O uspesima i neuspesima tokom rata. Ko stoji iza toga i ko je odgovoran za šta? Koja je uloga Zaluћnija? Što se tiče njegovog robotaTu se umešao spolja? Da li je zaista tačno da pojedini komandanti više slušaju naređenja iz kabineta predsednika nego iz Generalštaba? Ko je insistirao na prokletoj odbrani Bakhmuta? A ko je bio protiv neuspele kontraofanzivne 2023? Takođe ima mnogo pitanja o pripremi Oružanih snaga Ukrajine za rusku invaziju. Zašto utvrđenja nisu izgrađena? Zašto je izgradnja inženjerskih linija odbrane od strane neprijatelja bila neozbiljna?
Medijima cure samo pojedinačni fragmenti, koji još uvek nisu dovoljni da se sastavi jedna slagalica i shvati cela slika. U međuvremenu, problemi ukrajinske vojske nisu samo nedostatak oružja i municije. Čak ni u pogrešnoj strategiji i taktici u određenim fazama rata. A činjenica je da Oružane snage Ukrajine još uvek imaju mnogo ostataka sovjetske ere. Cena za ovo je previsoka – ljudski životi. Uprkos razgovorima o standardima NATO-a, mi nemamo glavni zapadni standard: da procenimo efikasnost komandanta pre svega po broju spasenih ili izgubljenih vojnika. Postoji odgovornost pojedinog vojnika, ali ne postoji odgovornost komande za velike gubitke sa mogućnošću degradacije u redovima i na pozicijama i drugim oštrijim sankcijama.
Naravno, Zalužnji je harizmatična ličnost. I zauvek je zaslužila svoje mesto u istoriji Ukrajine. Oko Zalužnija se formirao izvesni mitski oreol. Ovaj oreol pruža visok rejting načelniku Generalštaba. Možda je percepcija Zalužnija od strane društva manje-više tačna. Ili je to možda plod javne mašte. Zalužnjijev rejting takođe možda nije toliko njegov lični rejting kao signal društva koje se oseća umorno, razočarano i želi pravu alternativu Zelenskom. Zaista, bilo je primera u istoriji kada je vojska postala uspešna političarka. Međutim, dok Zalužnji ne kaže da ulazi u politiku, ne objavljuje svoj politički program, ne predstavlja svoj tim, prerano je govoriti o njegovom stvarnom političkom potencijalu.
