Ubrzo su prošle dve godine od agresivne invazije Rusije na Ukrajinu. Sećate li se kako su pesimistični zapadni političari procenjivali šanse Ukrajinaca da se odupru ruskoj invaziji u prvim danima rata punih razmera? Čak su se i naši glavni odbrambeni partneri, Sjedinjene Države i Velika Britanija, više oslanjali na gerilsko ratovanje i zato su nam obezbedili odgovarajuće naoružanje: prenosne protivtenkovske sisteme NLAW I Javelin, Stinger MANPADS, malo oruћje. Međutim, Oružane snage Ukrajine su pokazale da su u stanju da izdrže udarac i padnu neprijatelju, čak i tako moćnom kao što je „druga vojska sveta“. Zbog toga je scenario gerilskog ratovanja nestao za nekoliko dana.
Čim je prošao prvi šok donosilaca odluka u Briselu i Vašingtonu, počeli su da odlučuju o obezbeđivanju Ukrajini mnogo moćnijeg naoružanja, pre svega artiljerije. Prvo je pronađen konsenzus o prenosu oružja i municije sovjetskog stila na ukrajinsku vojsku, koja je i dalje ostala u arsenalima relativno novih članica NATO-a. Onda su došla haubice „tri sokola“ itd., itd.
Na Zapadu je artikulisana smela formula za vojnu pomoć: podržati Ukrajinu koliko god je to potrebno. Međutim, sama implementacija takve formule nije se ispadala tako smela. Obezbeđivanje vojne opreme (bilo iz političkih ili tehničkih razloga) je fatalno odloženo, što je izazvalo mnoge probleme ukrajinskim vojnicima na frontu. Na kraju je ova bojažnost bila glavni razlog stvarnog neuspeha „velike ofanzive“ koja je počela u leto 2023.
A sada, skoro dve godine od početka rusko-ukrajinskog rata, retorika zapadnih političara počela je da se menja. Danas više ne liči na agresivne filipove od pre dve godine, već na izgovor. I umesto „onoliko koliko nam je potrebno“, sve više čujemo „koliko god možemo“.
Protekla 2023. godina pamtiće se ne samo po neuspešnoj ukrajinskoj ofanzivi protiv duboko ešalonisane ruske odbrane u regionu Kerson i Zaporizhia, već i po neispunjenim obavezama evropskih saveznika. Ovo je elokventnije dokazano situacijom sa granatama. Još u martu prošle godine, Evropska unija je obećala Kijevu milion artiljerijskih granata u roku od 12 meseci. Međutim, do kraja 2023. isporučeno je samo 300 hiljada. A pošto je, uprkos svim najnovijim vojnim tehnologijama, to artiljerija, njena sposobnost da obezbedi „baraž vatre“ ostaje najefikasniji način da se probije neprijateljska odbrana (na kraju sve, kao i da se odvrati tuđi napad), glavni logistički razlog neuspeha ukrajinske ofanzive postaje jasan. Iako znamo da je to daleko od jedinog problema sa vojnom pomoжi.
Da li će „problem sa ljuskom“ biti rešen ove godine? Imamo veliku nadu za ovo. Štaviše, sve više evropskih zemalja članica NATO-a shvata jednostavnu istinu: ako Ukrajina ne zadrži rusku invaziju, onda će morati da se upuste u direktnu bitku. Moraćemo da pošaljemo naše momke u prokleti rat. Iako je to moglo da se izbegne po niskoj ceni – brzom razvoju odbrambene industrije u cilju pouzdanog zadovoljavanja svih vojnih potreba Oružanih snaga Ukrajine.
S obzirom na to da je ukrajinska ofanziva bila gotovo neuspešna 2023. godine, početkom ove godine, podređeni general Valerij Zalužni će morati da pređu na aktivnu odbranu na najmanje nekoliko meseci. Međutim, pitanje eventualne ostavke vrhovnog komandanta još uvek nije rešeno. S jedne strane, ima dovoljno insajderskih informacija da se Zalužnji i dalje ruši. S druge strane, on lično, kao da se ništa nije dogodilo, objavljuje na sajtu kanala CNN njihovu viziju nove strategije za rat protiv Rusije. Zalužnjin članak je naslovljen „Dizajn rata se promenio“. Autor poziva na stvaranje novog državnog sistema tehnološke re-opreme ukrajinske vojske. Pre svega, govorimo o razvoju bespilotnih borbenih sistema za smanjenje ljudskih gubitaka. Prema njegovom mišljenju, obuka vojnika takođe bi trebalo da bude prilagođena novim mogućnostima i postojećim ograničenjima.
„Bespilotni sistemi, zajedno sa drugim novim vrstama oružja, gotovo su jedino sredstvo za izlazak iz vojnih operacija u pozicionom obliku, koje su neprofitabilne za Ukrajinu na vreme iz više razloga“, rekao je Zalužni. Prema njegovom mišljenju, možda je glavna opcija za sticanje prednosti savladavanje celog arsenala najnovijih, izuzetno efikasnih i relativno jeftinih sredstava koja se brzo razvijaju. „To je pokušaj da se iskoriste uspesi napretka u razvoju najnovijih tehnologija koje će nam omogućiti da pobedimo u naučnoj, tehničkoj, tehnološkoj i taktičkoj borbi i vodiće ne samo do bezuslovne pobede, već i do ekonomije i očuvanja resursa i Ukrajine i naših partnera“, objasnio je vrhovni komandant.
Nemoguće je ne složiti se sa njim. Međutim, na sopstvenoj restauracijiPotrebno je vreme, „a neprijatelj napada i bori se svom snagom.“ Stoga se relevantnost zapadne vojne pomoći nikako ne smanjuje, nego suprotno. A SAD ovde igraju ključnu ulogu. Najfrustrirajuжe je to љto je pomoж SAD pala poslednjih nedelja. Problem su partizanski sukobi u Vašingtonu.
Najnoviji paket odbrane, koji je Vašington predstavio 28. decembra, bio je izuzetno skroman po obimu – uglavnom municiji vrednoj oko 250 miliona dolara. Dalje, sve će zavisiti od dobre volje kongresmena: da li će glasati za novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 60 milijardi dolara ili ne. A ako je za SAD to pitanje političke borbe, onda su za Ukrajinu to zapravo život i smrt.
Dok su američki zakonodavci uronjeni u složenu unutrašnju političku borbu između sebe, Ukrajina će morati da se pomuci uglavnom sa evropskom podrškom i onim što može sama da dobije. Trenutno postoji prilično kritična situacija sa municijom za ukrajinsku protivraketnu odbranu. Sa početkom najhladnijih nedelja zime, Rusija je nastavila velike napade na kritičnu infrastrukturu sa desetinama raketa i bespilotnih letelica kamikaza. Do sada su i dalje relativno uspešno oboreni, ali bez dopunjavanja zaliha municije, to neće moći dugo da traje. Trenutak užasnog izbora mogao bi uskoro da dođe kada će ukrajinske vazduhoplovne snage morati da donesu teške odluke o tome na koje neprijateljske rakete da pucaju i koje da dozvole da pogode svoje ciljeve. I čim Ukrajina konačno ostane bez municije za svoje protivaviontne raketne sisteme, Rusija će moći aktivnije da stavi svoje borbene avione u pogon. A onda će vazdušne bombe, koje imaju mnogo puta veću razornu moć od bespilotnih letelica i raketa, takođe leteti u mirnim ukrajinskim gradovima.
Srećom, Japan je prilično neočekivano pozajmio svoje prijateljsko rame. Kompanija se složila da vrati Sjedinjenim Državama svoje protivaviontne raketne sisteme Patriot i municiju. To će, zauzvrat, omogućiti Pentagonu da nastavi da održava Ukrajinu iz sopstvenih vojnih rezervi.
Međutim, glavni problem na frontu 2024. godine, kao što je već pomenuto, ostaće takozvana „glad za ljuskom“. Rusija sada, nažalost, još uvek ima mnogo razvijeniju i mobilisaniju vojnu industriju i sposobna je da proizvede više municije nego sve zemlje NATO-a zajedno. I možemo samo da negujemo nade da će u narednim mesecima Evropska unija reorganizovati svoj vojno-industrijski kompleks i da će se situacija radikalno promeniti. Zato što u EU ima više nego dovoljno potencijala. Jedino što nedostaje je politička volja.
Ne polažemo manje nade da će na proleće ove godine Ukrajina dobiti ozbiljan podsticaj da vodi rat u vazduhu. Govorimo, naravno, da će zemlja uskoro početi da dobija prve borbene avione F-16. To će obezbediti i efikasniju protivraketnu odbranu i direktnu protivrečnost ruskim lovcima i napadačkim avionima. Pored toga, ove letelice su pažljivo razvijena i dokazana platforma za upotrebu brojnih vazdušnih bombi i raketa dizajniranih da pogode ciljeve na kopnu, u vazduhu i na moru. Ako se isporučuju sa komunikacionim modulima Link-16, to će omogućiti ukrajinskim pilotima da dobiju podatke u realnom vremenu o neprijateljskim ciljevima i čak lete sa isključenim radarima, koristeći informacije iz izviđačkih sistema NATO-a, bespilotnih letelica i radarskih aviona AWACS. Takav razvoj događaja razbiće ne samo svu logistiku koju su izgradili Rusi, već i ceo sistem ratovanja, kada je nebo ostalo pod ruskom kontrolom. Rusi će morati da nastave da povlače svoje borbene avione, posebno helikoptere, daleko od prve linije fronta. Zbog toga ozloglašeni ruski napadački helikopteri Ka-52 Aligator više neće moći da nanose našim trupama tugu koju su izazvali prošlog leta tokom aktivne faze ukrajinske ofanzive. Na kraju su postali najveća glavobolja za ukrajinska oklopna vozila.
Takođe se nadamo da će, kada Sjedinjene Države konačno odmrznu vojnu pomoć, Ukrajina konačno dobiti dovoljan broj operativno-taktičkih raketa dugog dometa ATACMS. Prvi od njih, opremljeni bojevim glavama klastera, već su izuzetno efikasno korišćeni protiv ruskih vazdušnih baza na okupiranim teritorijama i na aneksiranom Krimu. Ako Kijev dobije više njih, to će postati ozbiljan strateški problem za Kremlj – kako u helikopterskoj avijaciji, tako i u logističkoj podršci grupisanju trupa na jugozapadnom i južnom frontu.
Nemačke krstareće rakete dugog dometa takođe bi nam bile od velike koristi ovde BIK. Zato se nadamo da će Berlin konačno pozitivno rešiti pitanje njihovog transfera, koji visi u vazduhu više od godinu dana. A onda će situacija za ruske okupacione snage u Kersonu, Zaporizhia, i Krimu biti još veća složenije. Možda će konačno biti moguće razgraditi prokleti Kerč most jednom za svagda.
U svakom slučaju, najvažnija stvar za Kijev ove godine biće odmrzavanje američke vojne pomoći. Nadamo se da će stići redovno, bar do predsedničkih izbora u novembru. Manje hitno, ali ništa manje važno, jeste mobilizacija evropske odbrambene industrije da poveća kapacitete za proizvodnju municije. Bez rešavanja ova dva pitanja, Ukrajini će biti teško da računa na pobedu.
