Ako Volodymyr Zelensky nastoji da konačno pretvori Valerija Zalužnija u moćnu ličnost na političkom polju i potencijalno glavnu pretnju sopstvenoj budućnosti kao političara, onda sve radi kako treba. To je ono do čega bi sve verovatnija smena vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine mogla da dovede do toga. Nasuprot kontradiktornim (takav pun prenosi suštinu dobro) izjavama sopstvenog Kabineta, predsednik u intervjuu za italijanski TV kanal Rai1 Zapravo Potvrdio nameru da se general zameni, kao i još neki među vojnim i političkim rukovodstvom zemlje.
Sa potencijalnom (za sada) smenom Zalužnija, predsednik možda zapravo čini veliku uslugu generalu, ali ne i zemlji. Иak ni sebe, iako jedva da zna za to. Zamena Zalužnija – i nije važno u tom kontekstu ko će ga zameniti – konačno će konsolidovati njegov status kultnog heroja rusko-ukrajinskog rata. Šta god da se desi sledeće, jer to više neće uticati na njegovu reputaciju i neće biti njegova odgovornost.
Čak i danas, Valerij Zalužnji je osoba sa najvećim procentom poverenja među Ukrajincima. Varijabilnost simpatija ukrajinskog društva je dobro poznata. Međutim, predsednik se priprema da eliminiše jedini razlog koji bi trenutno mogao da uzdrma popularnost Zalužnija – poteškoće na frontu 2024. godine. Iako to nije činjenica, jer mnogi probleme prošlogodišnje kontraofanzive povezuju ne sa vojnom komandom, već sa političkim rukovodstvom i njenim nerealnim obećanjima, ili nedovoljnom spoljnom podrškom.
Na skali Ukrajine, Valerij Zalužnji donekle podseća na ono što Volodimyr Zelensky nije bio tako davno za civilizovani svet – simbol herojske borbe protiv nemilosrdnog i mnogo jačeg neprijatelja. Možemo se setiti brojnih proizvoda sa likom predsednika Ukrajine (do posebnih ekskluzivnih figurica LEGO), koja je bila divlje popularna među stanovništvom zapadnih zemalja. Činjenica da je ovaj talas popularnosti prošao može biti jedan od razloga banalne zavisti da je neko drugi, doduše na skali jedne zemlje, sada na istom talasu obožavanja.
Simbolika u percepciji Zalužnija je sveprisutna. Brojni pokloni za donaciju bilo čega sa njegovim autogramom ili fotografijom ključni su za brojne donacije. Najnoviji primer: 4. februara, tokom Lviv koncerta benda „Zadan i psi“, održana je dobrotvorna aukcija za potrebe Oružanih snaga Ukrajine. I uprkos prisustvu tako vrednih predmeta kao što je, na primer, ikona Levka Skopa, to nikako nije bio najskuplji plac. I veliki foto portret vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine koji je dao autogram njemu i Serhiju Zadanu, koji je kupljen za 105 hiljada hryvniasa. Već podseća na određeni kult. Šta nije nešto novo za naše društvo – o ovome se nedavno aptly diskutuje Napisao Nazar Kis.
Sada Volodymyr Zelensky planira da smeni osobu koja je, u očima većine, prvenstveno odgovorna za sve uspehe u aktuelnom ratu i postaje nešto mnogo veće pred našim očima, verovatno protiv sopstvene volje. U svakom slučaju, ova promena će naići na neprijateljstvo. Nedavna „proba“ sa navodnom smenom Zalužnija pokazala je kakva će biti reakcija kada postane stvarnost, a ne samo bacanje informacija iz kabineta predsednika. Da li iko još uvek veruje da je to bio dim bez vatre.
Bar jasno objašnjenje razloga za takve kadrovske promene moglo bi da ublaži reakciju zajednice. Promena vrhovnog komandanta tokom rata, posebno dugog rata, nije nešto što je retko u istoriji ratova. Kada situacija dostigne ćorsokokke, često su potrebni novi stavovi, ideje i strategije. Nisu uvek bolji od starih. Ali bar možeš da razumeš zašto su pribegli. Da li je predsednik ili neko iz njegove pouzdane pratnje opravdao potrebu da se zameni vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine? Apsolutno ne. Opšte fraze Zelenskog o potrebi da se svi „guraju u istom smeru“ ili „imaju pravu pozitivnu energiju“ ne bi trebalo tako razmatrati. Pa čak i one koje je rekao ne ukrajinskim novinarima, već italijanskim. Što se tiče Ukrajinaca, ima dovoljno sumnjivih Telegram kanala.
Sve ovo izgleda još smešnije, s obzirom na činjenicu da je Valerij Zalužni lično pre neki dan u Članak Za CNN izrazio je sopstvenu dobro rezonovanu viziju daljeg vođenja rata protiv Rusije. On je jasno naglasio potrebu pronalaženja novih načina vođenja neprijateljstava, ukazao na sve veću ulogu bespilotnih letelica, potrebu da se tehnička ponovna oprema prilagodi zahtevima savremenog ratovanja, poteškoćama u obezbeđivanju i još mnogo toga. Uprkos izvesnoj opštosti ovih, ovaj tekst pokazuje da njegov autor jasno razume nemogućnost pobede u današnjem ratu po jučerašnjim metodama.
Jedan od fragmenata ovog članka mogao bi da bude posebno „dosadan“ predsedniku. Zalužnji je otvoreno pisao o „nemogućnosti državnih institucija u Ukrajini da povećaju obim naših oružanih snagao korišćenju nepopularnih mera“, kao i o problemima naše odbrambene industrije, posebno onih koje su odavno mogle i trebalo da budu rešene – birokratske. S obzirom na to kako Volodymyr Zelensky mrzi svaku kritiku, lako bi takve reči generala (makar to bila samo izjava činjenica) mogao doživeti kao izazov.
Značajan kontrast je i odnos predsednika i vrhovnog komandanta prema osetljivim i nepopularnim temama. Na primer, mobilizacije. Dok Volodymyr Zelensky i njegova pratnja dali sve od sebe da prebace odgovornost za novi nacrt zakona na bilo koga (poslanici, vlada, a posebno vojska), Valerij Zalužni direktno naglašava da bez privlačenja stotina hiljada novih ljudi u Oružane snage Ukrajine, budući izgledi za rat su neizvesni zbog stalne mobilizacije u državi neprijatelja.
Razlog za ovu razliku je jednostavan: vojni čovek razmišlja o tome kako da pobedi u ratu, dok političar razmišlja o tome kako da ne izgubi sledeće izbore. Ali ako profesionalni komandanti budu smenjeni samo zato što zahtevaju nepopularne, ali neophodne mere tokom rata, onda sledeći izbori možda neće biti oni o kojima Volodymyr Zelensky sanja. Jer, ovo neće biti njegov reizbor, već još jedna doživotna kazna za Vladimira Putina – ovog puta na novoisprojektovanim ukrajinskim teritorijama.
Ako se ovaj rat uspešno završi za nas i dođe izborni dan, onda se može ispostaviti da je aktuelni predsednik stvorio svog glavnog konkurenta za sebe. Valerij Zalužnji još uvek nije nagovestio političke ambicije rečju ili delima. To je tačno, jer je njegova misija da vodi rat, a ne da se politikuje. Međutim, ako jednog dana, pod boljim okolnostima, bude želeo da uđe u politiku, imaće sve šanse za uspeh. Posebno protiv pozadine trenutne verovatne smene i „trke pacova“ na koju su tradicionalno bili ukrajinski politički obračuni.
