U ukrajinskoj vojsci je 2014. bilo skoro 50.000 vojnika. žene, 16,5 hiljada njih bilo je vojno osoblje. Međutim, tek 2018. godine, posle trogodišnje zagovorničke kampanje „Nevidljivi bataljon“, došlo je do promena u ukrajinskom zakonodavstvu koje je omogućilo ženama da zvanično budu na borbenim položajima. Odnosno, jurišnici i snajperisti, koji su ranije bili šavovi ili operateri kupatila prema dokumentima, dobili su jednaka prava sa muškarcima u vojsci.
Već 2023. oružane snage Ukrajine imale su više od 62 hiljade. žene, od kojih 43 thous. – serviserkinje. Žene dolaze i ući će u vojsku, tako da ih je nemoguće ne primetiti.
razgovarao sa veteranima Ženskog pokreta veterana Veteranka o problemima sa kojima se žene u Oružanim snagama suočavaju i kako mogu da ugoje vojni sistem za sve.
„Pogrešno je kada žena mora da moli za posao u oružanim snagama“
Tokom 2014. i 2022. mnoge žene su se pridružile vojsci kao dobrovoljci. Oni su, kao građani, doneli odluku. Međutim, do sada mnogim ženama koje imaju želju da se bore sistem nije dozvolio da naprave ovakav izbor, kaže Katerina Prajmak, suosnivačica i šefica Pokreta ženskih veterana. To se manifestuje na različitim nivoima – od percepcije žene koja je došla u TCC kao majka koja mora da ostane kod kuće i podiže decu, do uznemiravanja.
Problem je, kaže Katerina Prajmak, što Ukrajina i dalje ima postsovjetsku vojsku, a društvo podržava zastarele stereotipe o ulozi žena u njemu.
„Pisala sam istraživački rad o barijerama za rast karijere žena u vojsci i došla do zaključka da problem nije pol, već odbacivanje ljudskih prava u sistemu uopšte“, kaže Katerina Prajmak.
Suosnivač WVR Kateryna Pryimak
Bivša snajperistkinja Valentyna Tsymbarovych, koja sada radi u radionici šivenja Veteranke ŽVR, priseća se kako je, na početku svoje službe u leto 2022. godine, morala da dokaže svojim saborcima da može da obavlja borbene misije ravnopravno sa njima.
„Smejali su mi se, nisu mi verovali. Tako da sam, pored koncentracije na borbeni rad, takođe morala da izdržim psihološki pritisak i stalno dokazujem muškarcima da sam isti vojnik“, kaže Valentyna Tsymbarovych.
Često je, lišavanje žena po izboru, kaže Katerina Prajmak, prerušena u sos za brižne stvari: „Ti si žena, žao mi te je, imaš decu“ Itd.
„Ali to je stvar ličnog izbora – kako umreti. Ako žena želi to da uradi sa oružjem u rukama, ne bi trebalo da bude manipulacije. Žene u koje su verovale i kojima je pružena prilika najbolje služe“, objašnjava šef WVR-a.
Ona daje sledeći primer nelogičnosti sistema: nekada davno, ženama je bilo zabranjeno da rade kao daktilografkinje u metrou, jer je to, kažu, opasan posao pod zemljom. Istovremeno, žene bi mogle da rade u metrou kao kasirke – takođe u opasnim uslovima pod zemljom.
„Naravno, sve žene ne mogu da se pridruže Oružanim snagama Ukrajine – nećemo napustiti zemlju zbog dece. Međutim, onima koji su napravili takav izbor treba dati priliku da ga dostojanstveno sprovedu“, dodaje Katerina Prajmak.
Kateryna Pryimak sa svojim sestrama
Zatvoreni sistem strujnog kola
Svi sagovornici su za Hjuman rajts voč rekli da je glavni problem ukrajinske vojske njen „sovjetski“ zatvoreni sistem umesto principa meritokratije, prema kojem rukovodeće pozicije treba da imaju profesionalci, bez obzira na dužinu službe, socijalnu pozadinu i ekonomski status.
„Naša vojska i dalje ima glup sistem rasta karijere – po starešinstvu. Odnosno, osoba bi mogla da sedi u kancelariji skoro iz sovjetskih vremena, da ne štrči glavom i da dobije visoku titulu, kupi ili prođe kroz poznanike poziciju koja mu odgovara, što mu omogućava da nepromišljeno upravlja drugima“, kaže Katerina Prajmak.
Kako to utiče na žene u vojsci? U Oružanim snagama Ukrajine ima mnogo slučajeva uznemiravanja i uznemiravanja žena, kaže šef SVR. Sistem je izgrađen na takav način da u slučaju komandantovog uznemiravanja podređenog, on ne može biti smenjen ili prebačen na nižu poziciju, jer nije članNa primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država i Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjenih Država Dakle, umesto da bude kažnjen, on bude unapređen i pređe u drugu jedinicu.
Pored toga, ako postoji činjenica uznemiravanja, ali silovanja nije bilo, policija neće prihvatiti vojno saopštenje. U najboljem slučaju, prebaciće slučaj na komandu jedinice, to je slučaj sa komandantom koji je to uradio.
„Ako govorimo o muškarcima i ženama jednakog ranga, onda da, postoji protokol, počinioci mogu da budu kažnjeni. Iako nisam čula za to, kao i za kažnjavanje najmanje jednog komandanta“, kaže Katerina Prajmak.
Drugi problem ukrajinske vojske je gašenje požara umesto sveobuhvatne strategije sa fokusom na ljudska prava.
„Umesto razvoja logistike za evakuaciju, visokokvalitetne obuke borbenih medicinara na terenu, odobravanja međunarodnih protokola, kao što je MART, sistem izmišlja TOČAK. Dok se algoritmi razvijaju lokalno i obuka se odvija u dobrom dobru volji i slobodnom vremenu same vojske, sistem se fokusira na spoljašnjost. To je kao da ste zadovoljni novim gaćama i ne primetite da vam noga truli“, objašnjava Katerina Prajmak.
„Tražim drugi posao jer ne želim da služim pod komandom tiranina“
Irina „komandant“ Golosna rođena je i živela je u istočnoj Ukrajini, posle studija preselila se na Krim, koji je bila primorana da napusti posle okupacije od strane Rusije 2014. godine. Žena je došla u Lviv, odakle dolazi njena majka, i dobrovoljno se prijavila za Oružane snage Ukrajine. Tada je imala 40 godina.
„Bio sam doktor. Nisam imao problema sa muškarcima u službi. Prvo, bilo je teških bitaka i nije bilo vremena za to, a drugo, ja sam bio stariji, a momci su uglavnom imali 25-35 godina. I, treće, ja sam bio jedini koji je mogao da im pruži medicinsku negu“, kaže vojnik.
Žena se 2022. vratila u redove kao volonterka. Bila je spremna da potpiše ugovor, ali se onda njen komandant, kome je verovala i poštovala, preselio u drugu jedinicu, poveo sa sobom nekoliko dobrih drugova.
„Onda sam odlučio da napustim vojsku jer nisam želeo da služim pod nekim tiraninom. Pored maltretiranja, može vam se dati zadatak koji ne može biti dovršen, ili jednostavno poslat na minirano polje jer komandant nije želeo da pogleda podatke izviđača. U leto 2023. sam se vratila i sada intervjuišem za drugu jedinicu“, kaže Irina Holosna.
Iryna „Komandor“ je služila u obaveštajnoj službi
Prva stvar koju bi želela da promeni u sistemu ukrajinske vojske je da je liši nasleđa „sovjetskog“, kada staroškolski komandanti ne samo da uništavaju psihu mladih vojnika, već pokušavaju i da ih se reše tako što će ih poslati na „nulu“ zbog neslaganja.
„Smejemo se kacapsu, ali mi sami smo po mnogo čemu isti. Moj sin diplomira na vojnom lyceumu, a on i polovina njegovih drugova iz razreda odbijaju da idu dalje na vojni univerzitet.“ Ne zato što je rat strašan, već zato što nema poštovanja prema njima, oni su maltretirani, poniženi, slomljeni, ismevani. Zato postoje slučajevi samoubistva u vojno-obrazovnim institucijama. A oni koji izdrže, često postanu isti i slome druge“, kaže Irina Holosna.
„Ženama trebaju ulošci“
Oružane snage Ukrajine i dalje imaju problema sa materijalnom podrškom, iako, prema rečima šefice Uprave za stambene poslove Katerina Prajmak, to je ono što se najbrže može rešiti. Tek nedavno su žene dobile anatomski oblik (doduše ne baš kvalitetnog i samo starijeg), na koji su čekale dve godine.
„Naš komandant nam je dozvolio da sami kupimo odeću i obuću. Uradio sam to u prodavnici polovnjaka blizu Sievierodoneca, jer je uniforma bila muška i velika, čak i muške gaće, i iako su čizme bile visokog kvaliteta, morao sam da savijem prste u njima. Pešačili smo tamo kao Francuzi 1812, oblačili smo se samo po standardima za oblačenje“, priseća se veteranka Irina „Komandant“ Holosna.
Sada već ima anatomske tablice za oklop, ali većina žena u oružanim snagama mora sama da brine o tome. Valentina Tsymbarovich, koja radi u radionici za šivenje ženskih uniformi, kaže da Veteranka šije letnje i zimske uniforme, pantalone sa visokim strukom, kapute od graška sa izduženim leđima, sa podešavanjem rukava, struka i haube. Veličina mesh – od 42 do 60 veličina za visinu od 153 do 180 cm.
Valentyna Tsymbarovych u šivaću radionicu Veteranke ŽVR
Zamenica ministra odbrane Natalija Kalmykova u uniformi iz radionice Veteranka (fotografija sa Fejsbuka zvaničnika)
Ne samo da vojni sistem ne zna da žene imaju grudi, struk i široke kukove, već i da su ženama potrebni sanitarni ulošci jer ih ne dobijaju. Ako je nekoliko kilometara do prodavnice, to nije problem, kaže Katerina Prajmak. Љta ako je 45 km? Slično tome, u sistemu medicinske vojske, dodaje ona, postoje problemi sa ginekolozima. Da bi vojni lekar dobio specijalizaciju ginekologa, na njemu mora da provede do tri godine.
„Ako ga nije briga za žene, onda, naravno, neće gubiti vreme na to. Ja sam za to da se terapeutska medicina zarazi u vojsci. Imamo puno belih mantila sa epoletama, nakon čega moramo da završimo lečenje vojske“, kaže Katerina Prajmak.
„Da bi se svi osećali dobro u vojsci, moraju se uzeti u obzir ljudska prava“
Pojava većeg broj žena u vojsci, kaže šef SVR, počinje da menja utvrđene pristupe uopšte – Oružane snage Ukrajine konačno počinju da govore o dostojanstvu i ljudskim pravima. Primena principa meritokratije u vojsci može da neutrališe sve rodne manipulacije, smatra Katerina Prajmak. I žene i muškarci pate od nerazumnih naređenja.
Sada šef borbenih medicinara može da bude prebačen u raketnu jedinicu po naređenju komande, a to ne bi trebalo da bude slučaj, kaže Katerina Prajmak. Ako ste signalista, morate da se krećete u ovom pravcu, ako ste lekar, morate da se krećete od dna nagore.
„Ne razumeju svi da nije reč o ženama, da je rodna ravnopravnost lakmus test za sistem da određuje svoj odnos prema ljudskim pravima, počev od sistema regrutacije, integracije novih ljudi, njihovog rasta u skladu sa talentima i mogućnostima. Ne morate da gledate na osobu kao na komad mesa“, kaže Katerina Prajmak.
Volonteri pokreta tokom jedne od akcija
Trenutno Ženski pokret veterana radi u više pravaca sa Ministarstvom odbrane, Ministarstvom za socijalnu politiku i Ministarstvom veterana. Ne radi se samo o „ženskim pitanjima“, već i o promeni politike veterana, što je ukrštena tema.
„Imamo potpuno različite stavove o tom pitanju i nadam se da ćemo uspeti da uspostavimo dijalog sa vladom. Moramo da pričamo ne o beneficijama – ko će ih plaćati?, već o integraciji ljudi u društvo, pružajući im mogućnosti u obrazovanju i zapošljavanju, kako ne bi čekali mesečnu ratu, već mogu sami da izgrade svoje živote“, kaže Katerina Prajmak.
Pored zalaganja, konsultacija i rada na izmenama zakona zajedno sa advokatima, Pokret ženskih veterana nastavlja da pruža volontersku pomoć sestrama i, naravno, bori se protiv ruskih okupatora sa oružjem u rukama.
Za samo 2 godine potpune invazije, organizacija je sama prikupila i prebacila UAH 85 miliona pomoći na front, što je više od UAH 5 hiljada. zatvorene kolektivne i pojedinačne prijave branilaca i njihovih jedinica (107 vojnih jedinica Nacionalne garde Ukrajine i Oružanih snaga Ukrajine sa nivoa brigade i ispod).
*fotografija dobijena ljubaznošću Veteranke
