Taker Karlson je odleteo kod Putina zbog senzacija. Amerikanac je prešao hiljade kilometara kako bi se sastao sa ruskim diktatorom i pružio mu priliku da utiče na svest zapadne publike uz pomoć vešto izraženih ciničnih laži. Naravno, Karlson je takođe bio zainteresovan za sopstvenu samopromociju i popularnost. Nema svaki novinar priliku da lično razgovara sa krvavim vladarom koji povremeno zvecka nuklearnim oružjem. Međutim, jednoi po sat vremena zasedanja sa Putinom nije išlo po scenariju. Možda nesvesno, Taker Karlson je učinio štetu lideru Kremlja.
Poseta bivšeg voditelja Foks njuza Rusiji privukla je sve veću pažnju. Štaviše, ovu pažnju je Takeru Karlsonu pružio ruski informativni resurs. Bilo je zabavno videti kako je dolazak Amerikanca u Moskvu i njegov boravak tamo postao jedna od glavnih tema vodećih ruskih medija. Kao da je glavni grad agresor države posetio sam američki predsednik. To svedoči o unutrašnjim kompleksima ruskog društva. S jedne strane, mrzi Zapad i sve što je povezano sa njim. I veoma bih voleo da se era dominacije zapadne civilizacije zauvek završi. Ali istovremeno, verovatno svesna sopstvene beznačajnosti i inferiornosti, traži neku posebnu pažnju zapada, izuzetak od pravila i čak pohvale. Takođe je uvređen kada je Rusija poentereno ignorisana. Tako zanimljiv šizofreni model razmišljanja karakterističan je ne samo za obične Ruse, već i za Putina.
Putinov intervju sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, koji je objavljen 9. februara, trebalo je da igra ulogu informativne bombe i utiče na javni sentiment, posebno u Sjedinjenim Državama. Nema sumnje da je Putin putem poruka koje je izrazio želeo da pošalje signal dubokom američkom društvu. Ubedite ga da je snažan i nepobediv lider čije mišljenje mora da se uzme u obzir. Da zavara neke glasače, uspešno igrajući na konzervativne vrednosti i probleme koji postoje u američkom društvu. Prodajte ideju da podrška Ukrajini nije u interesu Zapada. Da je profitabilnije pregovarati sa Rusijom i davati našoj državi pod njenom sferom uticaja. I sve жe biti u redu, mir жe doжi. Ali ispostavilo se da je sasvim suprotno.
Intervju sa Putinom ne sadrži nikakve senzacionalne izjave i nova otkrića. Međutim, to veoma dobro pokazuje svetu fanatično morbidnu opsesiju vlasnika Kremlja svojim agresivnim idejama. Njegovo verovanje u alternativnu stvarnost i alternativnu verziju istorije koja je mogla da se formira samo u bolesnoj mašti. Ruski diktator je stvarno pokazao svoje lice planeti. Ispostavilo se da je to lice psihopatskog manijaka kome se ne moћe verovati. Što je bolje čuvati se i kloniti se.
Takođe se može napomenuti da Putinov šizofreni pogled na svet i njegova opsednutost Ukrajinom napreduju. Diktator nije odustao od svojih planova da uništi i osvoji našu zemlju. Naprotiv, on pokušava da pronađe sve apsurdnije i primitivnije izgovore da objasni svoju agresivnost. Da bi to uradio, Putin je odlučio da Karlsonu drži dugo predavanje o istoriji, koje nije ništa drugo do propagandna tvorevina. Putinove istorijske ekskurzije zbunile su Takera Karlsona. Možda mu je, u trenutku kada mu je Putin pokazao „pisma Bohdana Khmelnytskyja“, ispričala još jednu verziju ko je stvorio Ukrajinu ili se žalio na Poljsku, koja je zbog sopstvene tvrdoglavosti naterala Hitlera da započne rat, Amerikanac je shvatio ko sedi ispred njega.
Putin ne bi bio pri sebi da deo svog monologa ne posvećuje laganju o tome ko je započeo rat. On je takođe ponovio plan za denazifikaciju Ukrajine. U svom uobičajenom maniru okrivio je prokleti Zapad, što je doprinelo usponu na vlast „nacista“ u Ukrajini. Istovremeno, ruski diktator nije zaboravio da zaplače Karlsonu zbog „teške sudbine“ Rusije, koja je obmanuta i lišena svojih nekadašnjih sfera uticaja. Putin je otvoreno izjavio da je moguće pregovarati sa njim. On je pružio uveravanja da ne planira da napadne baltičke zemlje i Poljsku. I uopšte, on je za mir i uvek je želeo mir. Dovoljno je samo da prestanemo da pomažemo Ukrajini. Hitler je 1940. rekao nešto slično drugom američkom novinaru Karlu fon Viganu kada je predložio da se Evropa prepozna kao sfera uticaja Trećeg rajha i obećao da se ni pod kojim uslovima neće mešati u američke poslove.
Kako će ovaj intervju uticati na zapadnu publiku? Možda ne baš onako kako se Putin nadao. Za svu čudnu prirodu figure Takera Karlsona, čak mu se ni argumenti i istorijske ekskurzije ruskog diktatora, lišene logike, isisale iz prsta. To je bilo primetno u izrazu lica novinara i njegovim izrazima lica. Taker Karlson je s vremena na vreme pokušao da vrati Putina u stvarnost i sačuva intervju koji je već bio lišen oštrih pitanja. Ali nije uspeo. Putin je bio u svom paralelnom svetu.
Možda nesvesno, Karlson je učinio Putinu uslugu. I pomogao da se bolje otkrije kanibalističke cinične prirode ruskog predsednika i njegove morbidne manije. Nesumnjivo je da je ovaj intervju sposoban da radikalno utiče na zapadno javno mnjenje. Ali može da pomogne publici koja ne veruje velikim medijima da bolje razumeju ko je Putin. Potrebno je da imate veoma nizak nivo inteligencije ili da budete izuzetno pristrasni da biste priveli brbljanje ruskog lidera u lice.
Francuski pisac Astolphe de Custine posetio je 1839. Na selo ga je pozvao car Nikolaj I. Kustin, koji je bio ubeđeni monarhista. I divio se apsolutnoj monarhiji kao najboljem obliku vlade. Naime, ovo je državni sistem koji je prevladao u Rusiji. Zbog toga se ruski car iskreno nadao da će Francuz napisati nešto dobro o životu u carstvu i humanizovati svoj imidž „dželata Evrope“. Astolphe de Custine je živeo u Rusiji tri meseca. Posetio je Sankt Peterburg, Moskvu, Jaroslavl, Vladimir i Nizhny Novgorod. A kada se vratio kući, četiri godine kasnije objavio je knjigu u četiri toma „Rusija 1839“. Knjiga je postala pravi bestseler. Međutim, ruske vlasti je nisu mnogo volele. U radu, Ruska imperija je prikazana ne kao idealna samo država, već kao „zemlja despotizma“ gde vlada „ugnjetavanje“.
„Razmišljajući o naporima kojima pokušavaju da unište sećanje na prošlost, iznenađen sam da je nešto još uvek očuvano. Osnova ovoga je laћ, a sa njom i strah od istine. Do sada sam mislio da čoveku treba istina kao vazduh, kao sunce. Putovanje po Rusiji me je ubedilo u suprotno. Lagati ovde je čuvati presto, govoriti istinu je uništiti temelje. Cela Rusija je jedna neprekidna obmana. Sve je ovde, jedino što nedostaje je sloboda“, napisao je o Rusiji bivši poštovalac ruskog apsolutizma.
Ko zna, možda će Taker Karlson takođe promeniti mišljenje o Rusiji i njenom vladaru posle sastanka sa Putinom. Barem je američki propagandista i teoretičar zavere posle intervjua rekao da će mu možda trebati godinu dana da shvati o čemu se radi. On je rekao i da Putin ne zna kako da objasni i provodi mnogo vremena u svetu u kojem nema potrebu ništa da objašnjava. Karlson je odleteo. Međutim, on nije obećao da će se vratiti.
