Prošlog leta psihodelična asistirana terapija zvanično je dozvoljena u lečenju teških mentalnih poremećaja, uključujući PTSP u ratnim veteranima. Ovo je kombinacija psihoterapije i upotrebe psihodeličnih lekova – MDMA (lek popularno poznat kao ekstazi) i psilocibina (supstance iz takozvanih „magičnih pečuraka“).
U proteklih nekoliko godina, istraživanje o upotrebi psihodelije za lečenje PTSP i teške depresije u vojsci sprovedeno je u Sjedinjenim Državama. Već 2024. može biti dozvoljeno na zvaničnom nivou, i to ne samo tokom kliničkih ispitivanja. Takođe, psihodelična asistirana terapija aktivno se istražuje u Kanadi, Izraelu i drugim zemljama, jer je jedna od njenih prednosti mnogo brže postizanje rezultata nego u slučaju upotrebe čak i antidepresiva. Često su jedna do tri doze leka u malim dozama dovoljne da osoba godinama zaboravi na PTSP.
U Ukrajini se psilocibini i MDMA smatraju narkotičkim supstancama i zabranjeni su za upotrebu čak i u naučne svrhe. Ipak, prošle godine je bilo nekoliko razgovora između psihoterapeuta, naučnika i predstavnika Ministarstva zdravlja o izgledima za lečenje PTSP uz njihovu pomoć. Ovu ideju podržava i poslanica Olha Stefanyshyna. Dva dokumenta su se 2022. godine pojavila na sajtu elektronskih peticija predsedniku Ukrajine sa zahtevom da se razmotri legalizacija MDMA i psilocibina za lečenje PTSP. Međutim, jedan od njih je dobio 28 glasova, drugi – 297 glasova.
Pošto nas rat primorava da konstantno reagujemo na nove izazove i rešavamo probleme za koje ranije nismo znali, razgovarali smo sa neurofiziologom Ditro Isaevim. Kandidat fizioloških nauka, istraživač na Institutu za fiziologiju Oleksandr Bogomolets govorio je o tome šta je PTSP i kako psihodelici mogu da pomognu u njegovom lečenju.
PTSP iznutra
Većina Ukrajinaca čula je za posttraumatski stresni poremećaj, mnogi su ovaj poremećaj doživeli kod članova porodice, pre svega u vojsci i veteranima. Često, teškoća lečenja ovog poremećaja dovodi do komorbidnosti, kao što je alkoholizam, i uništava porodice.
Generalno, već znamo koji su simptomi PTSP-a i zašto je ovom poremećaju potrebno lečenje. Ali kako PTSP izgleda iznutra? Šta se dešava u mozgu osobe sa ovom bolešću?
Snažan traumatičan događaj ne samo da doprinosi oslobađanju hormona stresa u organizmu, već se pamti i zbog snažnih emocija koje je ta osoba doživela. Vremenom te emocije blede, a osoba pamti svoje iskustvo bez srčanih palpitacija, visokog krvnog pritiska i drugih fizioloških reakcija organizma. Ako emocije ne postanu manje intenzivne u roku od mesec dana i osoba izgleda ponovo proživi traumatičan događaj, pojavljuje se PTSP.
„Postoji hipotalamus u ljudskom mozgu, koji je oblast koja povezuje nervni i humoristički sistem tela i reguliše oslobađanje hormona. Ako se oslobodi mnogo hormona stresa, onda počinju da utiču na hipotalamus, menjaju njegov rad. Tada se određeni aktivni obrasci pojavljuju u nervnom sistemu“, objašnjava Ditro Isaijev.
Kada bismo mogli da pogledamo kako izgledaju različiti delovi mozga u ovom trenutku, videli bismo da se oblasti odgovorne za pamćenje, učenje i razmišljanje smanjuju. Umesto toga, amigdala, oblast mozga odgovorna za emocije, se povećava. Amigdala ga čini tako da slika stresa ne izgubi svoju svetlinu, ljudsko telo se priprema za borbu ili let iznova i iznova. Veoma je teško to stalno doživeti.
Žene su sklonije PTSP-u od muškaraca, kaže Dmitrij Ajsav. Takođe, neke studije ukazuju na to da osobe sa prirodno niskim nivoom kortizola, hormona stresa, mogu imati predispoziciju za PTSP. To je tako da njihovo telo nije naviklo da se nosi sa mnogo kortizola i može da omane tokom traumatičnog događaja kada je prekriveno kortizolnim talasom. U Izraelu, kaže naučnik, svi koji se prijave u vojsku prolaze testove koji pomažu u utvrđivanju predispozicije osobe za razvoj PTSP. Ako je visoka, takva osoba neće biti poslata na liniju fronta, već će naći drugu korist za njega.
Važno je da se PTSP ne javlja odmah, ali može da se oseti za tri meseca, ili čak za šest meseci. Ali postoje tri dobre vesti. Prvo, PTSP se razvija samo u deliću ljudi koji su doživeli traumu. Drugo, rana intervencija – u prvih mesec dana nakon traumatičnog događaja – može pomoći da se izbegne razvoj poremećaja. Treće, dešava se da PTSP sam ode – ne znamo kako to funkcioniše, ali se dešava i.
Kako se postupa sa PTSP-om
U Ukrajini se u većini slučajeva psihoterapija koristi za lečenje PTSP- a. Ovo je dug proces i daje rezultate u oko 40 odsto slučajeva. Tada u igru dolaze antidepresivi – postoje dva leka koja se za ovo koriste u svetuMada, kaže Dmytro Isaev, njihova efikasnost je na placebo nivou.
„Kada PTSP ne ode sam, psihoterapija i farmakologija ne pomažu, onda ostaju samo eksperimentalni lekovi – to su psihodeliza: MDMA, psilocibin. Međutim, ni vlade ni društvo nisu spremni za to“, kaže naučnik.
Kanabis takođe može da pomogne u lečenju PTSP- a. Smanjuje anksioznost kod pacijenta, što utiče na tok depresije koji dolazi kod osobe zajedno sa PTSP- om, kao i poremećaje sna i druge probleme. Na kraju svega, PTSP, kaže Dmytro Isaev, nije prelom kostiju ili tuberkuloza, to je složeno preplitavanje. Ako u njemu olabavite jednu „nit“, to može uticati na ostalo. Kanabis se zvanično koristi za pomoć ratnim veteranima u Kanadi. Da li će se ova oblast proučavati u Ukrajini može se govoriti za šest meseci – kada zakon o medicinskom kanabisu dođe na snagu.
Kako MDMA i Psilocibin utiču na mozak
Naučnici još uvek nisu uspeli da kažu kako to tačno funkcioniše. Na kraju svega, PTSP nije bol, to je ono što osoba vidi u svom umu, ono što drugi ne vide, kako potiču električni impulsi i kreću se u njegovom mozgu.
„Znamo da je ljudska svest poremećena, ali još uvek ne znamo šta je svest, tako da ne možemo u potpunosti da opišemo mehanizam delovanja psihodelije na njemu. Ali poznato je da se psilocibin, na primer, vezuje za serotoninski receptore – i nešto se dešava, menjajući svest“, objašnjava Ditro Isaijev.
On dodaje da je psilocibin u stanju da blago izmeni funkcionalne veze u mozgu — „prodrmajte sve gore“. MDMA ima mnogo niži halucinogeni potencijal, ali ima i. Pored toga, MDMA značajno povećava količinu serotonina u organizmu. I sve to, zajedno i u kombinaciji sa psihoterapijom, pomaže da se „premota“ svest i reši PTSP.
„Znamo kako dolazi do PTSP- a. Ali nije neophodno popravljati auto onako kako je polomljen. Glavna stvar je da se obrazac menja“, dodaje naučnik.
Kako su kanabis i psihodelija postali zabranjeni
„Ima ih 10. Godinama ljudi uzgajaju konoplju i koriste je, jer nismo imali suncokret za ulje – kasnije je donet iz Amerike. Nismo imali ni pamuk – platno je napravljeno od konoplje. I nijedna epidemija, kao što je bio slučaj sa opijumom ili kokainom, nije se pojavila. Nema dokaza da su ljudi negde pušili čitava sela i postali zavisni“, kaže Ditro Isaijev.
On smatra da je zabrana konoplje u savremenom svetu bila ekonomski i politički opravdana i da bi od nje mogli da lobiraju proizvođači pamuka i tekstila. Vremenom su „razlozi“ mogli da se promene, ali su uvek imali političke prizvuke: na primer, u jednom trenutku u Sjedinjenim Državama, rečeno je da muškarci drugih rasa postaju agresivni prema belkinjama pod uticajem kanabisa.
Tako je bilo i sa psilocibinom i drugim psihodelicima – postali su gotovo gori od nuklearne eksplozije. Iako samo u ukrajinskim Karpatima postoji nekoliko vrsta psilocibina pečuraka, i ljudi ih koriste. Do sada je bila nekontrolisana.
U čemu je razlika
Ako govorimo o narkotičkim supstancama, onda u Ukrajini lekari koriste različite vrste opijata za ublažavanje bolova. Opasnost od ovih supstanci je u tome što je razlika između terapijskih i smrtonosnih doza pet puta. Kako se telo navikava na određenu dozu, mora da se poveća da bi se postigao efekat. Pod nekontrolisanim uslovima, to dovodi do smrti od predoziranja. Opijati takođe doprinose brzom uništavanju ličnosti. Telo se navikne na njih i postane zavisno.
„I nema smrtonosnih doza MDMA i psilocibina – oni ne izazivaju smrt. Ali kod nas je zabranjeno ne samo za eksperimente, već i za proučavanje – zvanično, ne možemo ni da pogledamo ćelije psilocibina“, kaže Dmytro Isaev.
Pored toga, upotreba MDMA u terapeutske svrhe nema neželjenih efekata. Ove supstance takođe ne izazivaju zavisnost.
Ljudi koji iskuse halucinogene efekte treba da znaju, kaže naučnik, da su naučnici dokazali da šest šoljica kafe garantovano izaziva zvučne halucinacije. Mada, generalno, kofein je dobra stvar.
„Sve zavisi od toga koliko i u koje svrhe koristite supstancu“, dodaje on.
Dok se psihodeličari u Ukrajini smatraju „užasnim lekom“, u Sjedinjenim Državama postoje centri za istraživanje i lečenje sa laboratorijama i bolnicama. Država za to izdvaja novac – nauka funkcioniše samo kada se finansira.
„Verujem da bi trebalo da imamo sopstveni državni program takvih istraživanja. Da, moguće je opremiti laboratoriju, kao u inostranstvu, poslati lekare tamo na obuku. Ali onda ćemo sve vreme zavisiti od tuđih tehnologija. Štaviše, u Ukrajini je studija o lečenju PTSP sada relevantna kao i bilo gde u svetu“, kaže Dmytro Isaev.
Brzo lečenje PTSP – u slučaju MDMA i psilocibina, jedna doza je ponekad dovoljna – takođe bi bila isplativa. LiuDina sa mentalnim poremećajem ne može kvalitativno da obavlja sve obaveze koje su joj dodeljene u društvu, ali se resursi troše na njeno dugoročno lečenje.
Ovo nije propaganda
Da čitaoci ne bi mislili da nas upotreba psihoaktivnih supstanci promoviše, recimo još nekoliko reči o tome kako izgleda psihodelična asistirana terapija.
Sastoji se iz nekoliko faza: u prvoj, psihoterapeut nekoliko puta konsultuje pacijenta, identifikuje problem, bira lek i dozu za sledeću fazu. Uzgred, terapeutska doza MDMA je nekoliko puta manja od te sadržane u ekstazi. U drugoj fazi pacijent konzumira propisanu supstancu pod nadzorom lekara, koji istovremeno može da sprovede psihoterapijsku sesiju. U trećoj fazi, stanje pacijenta prate specijalisti već neko vreme.
U Ukrajini postoji neprofitna organizacija, Ukrajinsko udruženje za psihodelična istraživanja (UPRA), koje se zalaže za promenu zakona kako bi se pomoglo ljudima kojima je dijagnostikovan PTSP. Udruženje su osnovali ukrajinski psihoterapeuti i naučnici. Na nju Lokacije Možete pronaći priče ljudi koji su prošli kroz psihodeličnu terapiju, kao i najnovija istraživanja na svetu na tu temu.
Treba dodati da u Sjedinjenim Državama istraživanje psihodelične asistiranih terapija postoji već decenijama, jer se zemlja suočila sa PTSP kod veterana posle svakog rata. U toku su naučne studije, jer još uvek nije jasno koliko je efekat takve terapije dugo trajan – biće potrebne godine da se to sazna.
