Ukrajina će 24. februara 2024. doživeti drugu godišnjicu potpunog rata protiv Rusije. Pre tačno dve godine, probudili smo se u drugačijoj stvarnosti. Od tada, Ukrajinci su bili svedoci mnogih tragedija i trijumfa, poraza i dobitaka, poraza i pobeda. Svako od nas ima trenutke koji su najnezaboravniji tokom invazije punih razmera.
Pokušao sam da sakupim najvažnije epizode rata na fotografijama i video snimcima.
Godina 2022
Za većinu nas, ovaj rat je počeo gledanjem šokantnih snimaka ruskih snaga kako pokreću neselektivne napade na civilne i vojne ciljeve širom Ukrajine. Na primer, napad na aerodrom Ivano-Frankivsk.
Već u 06:42, Volodymyr Zelensky je snimio svoje prvo obraćanje Ukrajincima. Predsednik Ukrajine najavio je stvarni početak rata i najavio uvođenje vanrednog stanja širom zemlje. Predsednik je takođe pozvao građane da ne paniče i ne veruju Oružanim snagama Ukrajine.
Kasnije su se pojavili snimci dugih kolona ruske opreme koja prelazi rusko-ukrajinsku granicu sa severa, istoka i juga.
Istog dana, ruski padobranci su prvi put pokušali da zauzmu strateški važan grad Hostomel, u blizini Kijeva.
Takođe 24. februara, čula se jedna od najsloћenijih fraza ovog rata. Ruska krstarica Moskva i patrolni brod Vasilij Bajkov doplovili su do ukrajinskog ostrva Snejk i dva puta zahtevali da se predaju garnizoni graničara. Na šta je jedan od ukrajinskih branitelja odgovorio: „Ruski ratni brod, idite f**k sami!“ Posle višečasovne borbe, ruski okupatori su zarobili ostrvo, neki od graničara su ubijeni, a neki su zarobljeni.
Gotovo odmah, posle početka invazije, pojavile su se fotografije prvih ruskih zatvorenika. Vojnici 93. mehanizovane brigade zarobili su dvojicu ruskih okupatora iz vojne jedinice 91701 puka motorizovane puške Jampil. I oni i njihovi naslednici kasnije su rekli da navodno nisu znali za početak rata, i da su se „izgubili kada su otišli da studiraju“.
Prvi ruski vojnici koji su zarobljeni
Komandant Azova Denis Prokopenko se 26. februara, koji je predvodio odbranu Marijupolja, prvi put obratio braniocima grada, pozivajući ih da se bore do poslednjeg. Ukupno je odbrana grada heroja trajala 86 dana, od kojih su 82 bila potpuno opkoljena.
Rusi su 27. februara granatirala aerodrom u Hostomelu i uništila Magnetnu rezonancu An-225, ukrajinski superteški transportni avion, koji je bio najveći i najmoćniji na svetu.
Uništen An-225 „Mriya“ u Hostomelu
9. marta okupatori su bacili bombe na porodilište u Marijupolju. Onda je troje ljudi umrlo, ukljuиujuжi i dete. Povređeno je 17 osoba.
Posle ruskog granatiranja porodilišta u Marijupolju (Foto: Jevhen Maloletka, AP)
Rusi su 10. marta 2022. pokrenuli veliki napad na grad Brovari, ali su poraženi. Borbe su se odvijale na autoputu M01 u blizini sela Skajbin. Konvoj sa ruskim oklopnim vozilima je uništen, a komandant 6. tenkovskog puka je eliminisan.
U roku od nekoliko dana postalo je jasno da je ruska ofanziva na severu propala. Krajem marta Rusi su napravili prvi „gest dobre volje“ i povukli se iz severnih regiona Ukrajine, ostavljajući desetine jedinica uništene i napuštene opreme u tom mestu.
Uništena ruska oprema u Irpinu (foto Serhiy Nuzhnenko, Radio Liberty)
Međutim, radost pobede brzo je prošla kada se saznalo za zločine koje je ruska vojska počinila na okupiranim teritorijama. Samo u regionu Kijeva Oni su pronašli 15 mesta masovne sahrane civila i tri komore za mučenje u kojima su okupatori zlostavljali Ukrajince. Najveća masovna grobnica otkrivena je u blizini Crkve Svetog Endrua prvoosovinenog u Buhi. Tamo su pripadnici kriminalističkih službi ekshumlisali 116 tela civila.
Rusija je 8. aprila počinila još jedan ratni zločin ispaljivanjem projektila Točka-U na železničku stanicu u Kramatorsku. Kao rezultat napada poginula je 61 osoba, uključujući sedmoro dece.
Krvava dečija poteča sa napadnute železničke stanice Kramatorsk (foto: ArmyInform)
13. aprila, zastava Crnomorejske flote Ruske Federacije, raketne krstarice Moskva (ukrajinska vojska ju je poslala sa ostrva Zmiinyi 24 februara u dobro poznatom pravcu, – ed.) potonuo nakon što su ga pogodile dve protiv-brodske krstareće rakete R-360 Neptun.
Krstarica Moskva potonula nakon što su je pogodile protiv-brodske rakete Neptun
Takođe u aprilu, više od mesec dana od početka invazije, ruske snage su uspele da potpuno opsade ukrajinsku vojsku koja je ostala na teritoriji elektrane Azovstal. Više od mesec dana Rusi nisu mogli da slome otpor ukrajinskih branitelja. Deo borbi na Azovstalu snimio je vojnik Azov Mikola Kušč, sa pozivnim natpisom „Mraz“, koji je kasnije uređivao i Objavio video sa proživelim iskustvom neprijateljstava.
Od 16. maja metalurška elektrana je, prema raznim izvorima, bila od 1,7 hiljada tona. do 2,4 hiljade tona Ukrajinski vojnici, od kojih je 600 ranjeno.
17. maja se znalo da su branioci Azovstala dobili signal od visoke komande o pravu da napuste teritoriju metalurške elektrane kako bi spasili svoje živote. Od 20. maja Rusi su za zarobljeni stotine branilaca.
Ukrajina je 23. Međutim, istog dana odigrao se jednako važan događaj – prvi američki HIMARS stigao je u Ukrajinu.
Vojska Oružanih snaga Ukrajine je 7. jula podigla ukrajinsku zastavu iznad prethodno dekupaže zmijskog ostrva sa natpisom: „Setite se ruskog ratnog broda, Zmijsko ostrvo je Ukrajina!“
U noći 29. jula, u koloniji u Olenivki, regionu Donetsk, Rusi su digli u vazduh baraku u kojoj su držani ukrajinski zatvorenici. Tada je poginulo više od 50 ukrajinskih vojnika, uključujući borce Azova.
Ruševine kasarne u Olenivki
Šestog septembra počela je kontraofanziva Karkiv, operacija koju mnogi eksperti smatraju najuspešnijom tokom celog rata. Posle neočekivanog proboja duboko u ruske trupe, Ukrajina je oslobodila skoro ceo region Karkiva, uključujući Balakliya, Izyum i Kupyansk.
Ukrajina je 21. septembra vratila neke od branilaca Marijupolja, uključujući i vojsku Azova, iz ruskog zatočeništva. U zamenu za 200 ukrajinskih odbrambenih igrača, Ukrajina je predala Viktora Medvedčuka. U zamenu za pet komandanata branilaca Mariupola, koji su otišli u Tursku pod Erdoganom protektoratima, Ukrajina je predala Rusiji 55 zatvorenika.
Paralelno sa kontraofanzivu Karkiv, takođe je održana kontraofanziva Kerson, koja je trajala do 11. novembra 2022. godine. Kao rezultat operacije, cela desna banka Kersonov region, uključujući Kersona, oslobođena je od ruske okupacije.
U međuvremenu, 8. oktobra, na Krimski most odjeknula je prva ozbiljna eksplozija. Kamion pun eksploziva srušio se na dve polu deonice drumskog dela mosta.
Delimično uništen krimski most
Od novembra 2022. ruske rakete pogađaju energetsku infrastrukturu Ukrajine. Neki gradovi su utonuli u mrak, u zemlji su uvedeni rasporedi zatamnjenja, a Ukrajinci su počeli masovno da kupuju generatore.
Godina 2023
Godinu po godinuZa Ukrajinu je to bio nastavak ruskog terora – Rusi su nas ponovo napali dronovima kamikaza. Snage protivraketne odbrane oborile su 45 Šahed-131/136 u novogodišnjoj noći.
Olupina ruskog drona sa ciničnom željom Rusa (foto: Andriy Nebytov)
Početkom 2023. ruska ofanziva na Bakhmut dostigla je svoj vrhunac. Ukupno je ukrajinska vojska branila grad devet meseci, ali se na kraju povukla iz tada potpuno uništenog Bakhmuta. Gubici Rusa procenjeni su na 60 hiljada. ubijen i ranjen – to jest oko jedan vojnik na svakih pola metra okupirane teritorije.
Takođe u januaru, dve strašne tragedije čekale su Ukrajince. Prvo je 14. januara ruska raketa pogodila stambenu zgradu u Dniprou, usmrtivši 46 ljudi.
18. januara srušio se helikopter Državne službe za vanredne situacije u blizini obdaništa u Brovariju, u regionu Kijeva. U avionu su bili šefovi Ministarstva unutrašnjih poslova: ministar Demantuje Monastirskyi, prvog zamenika ministra Jevhena Jenina i državnog sekretara ministarstva Jurija Lubkoviča, njihove pomoćnike, kao i tri člana posade Državne službe za vanredne situacije. Niko od njih nije preživeo. Poginulo je ukupno 14 osoba, uključujući jedno dete.
Posledice avionske nesreće u Brovariji
Šestog marta na društvenim mrežama pojavio se šokantan snimak na kojem se vidi pogubljenje ukrajinskog ratnog zarobljenika kojeg su Rusi pogubili zbog slogana „Slava Ukrajini“. Ubijeni je vojnik 163. bataljona Teritorijalne odbrane Oleksandr Matsijevski. Pucanje na nenaoružanog zatvorenika od strane Rusa izazvalo je talas osuda ne samo u Ukrajini već i u drugim zemljama sveta.
Negde početkom leta počela je dugo očekivana kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine. Prema prvim planovima, ukrajinske trupe je trebalo da probiju rusku odbranu i stignu do obale Azovskog mora u roku od nekoliko meseci i prekinu kopnenu vezu Rusije sa okupiranim Krimom. Nije bilo moguće u potpunosti sprovesti te planove. Međutim, zahvaljujući neverovatnim naporima Oružanih snaga Ukrajine uspeli su da probiju rusku odbrambenu liniju u Zaporizhiji i steknu uporište na dekupažnim teritorijama. Ukrajinska vojska je takođe uspela da de-okupira deo teritorija u blizini Bakhmuta i napravi mostogradnju na levoj obali regiona Kerson.
Već 6. juna Rusi su digli u vazduh Hidroelektranu Kahovka, u suštini počinivši čin ekocida. Voda je poplavila oko 80 naselja, a nemoguće je izračunati tačan broj žrtava, s obzirom da su i okupirane teritorije poplavljene.
23. juna sukob između Ministarstva odbrane Ruske Federacije i Vagner PMC-a dostigao je svoj vrhunac i rezultirao neredima za koje se ispostavilo da su „besmisleni i nemilosrdni“: Vagnerićani su umalo stigli do Moskve, nakon čega su održali razgovore sa ruskim vlastima i preselili se u Belorusiju. Nakon toga, njihov vođa Jevgenij Prigožin eliminisan je od strane ruske protivmoćne odbrane, oborio je njegov avion, a možda je i najspremnija ruska jedinica Vagner PMC zapravo prestala da postoji.
Uništen avion Jevgenija Prigožina
Komandanti Azovstalovih branitelja koji su bili u Turskoj posle ruskog zarobljeništva vratili su se u Ukrajinu: Denis Prokopenko, Sviatoslav Palamar, Serhii Vojnski, Oleh Homenko i Denis Šlega.
17. jula, eksplozije su ponovo odjeknule na Krimskom mostu. Ovog puta su ga napali ukrajinski površinski dronovi. U eksplozijama su oštećena dva dela mosta i značajno usporila logistiku ruske vojske.
Oružane snage Ukrajine su 22. septembra pogodile sedište Crnomorodske flote u Sevastopolju, koju su privremeno zauzeli Rusi, zgrada je pretrpela značajnu štetu, a izbio je požar. Tokom napada na štab poginula su 34 ruska oficira.
Rusi su 5. oktobra izveli raketni napad na selo Groza u regionu Karkiva. Projektil „Iskander“ pogodio je prodavnicu-kafić gde se održavala memorijalna večera kojoj je prisustvovalo oko 60 od 330 stanovnika Groze. Kao rezultat napada poginulo je 59 osoba. Ispostavilo se da su raketni nišandžije dvojica bivših lokalnih stanovnika, 30-godišnji Volodimyr Mamon i njegov brat, 23-godišnji Ditro Mamon, koji su pobegli u Rusiju tokom dezavuisanja regiona Karkiv.
9 OktRusi su pokrenuli novi talas ofanzive velikih razmera na Avdiivku. Nakon toga, gubici okupatora su se značajno povećali. Mesec dana kasnije, polja u blizini grada bila su bukvalno prekrivena telima likvidiranih ruskih vojnika.
Rusija je 29. decembra izvela jedan od najmasoćnijih napada na ukrajinsku teritoriju, ispaljujući 158 bespilotnih letelica i raketa. Eksplozije su zabeležene u regionima Lviv, Kijev, Karkiv, Dnipro i Čerkasi, Sumi i Odesa. Više od 40 ljudi je poginulo, a više od 150 ljudi je povređeno.
2024. i šta je sledeće
U noći 2. januara Rusija je pokrenula još jedan veliki kombinovani napad na Ukrajinu raketama i bespilotnim letelicama. Glavne mete bili su Kijev i Karkiv. Rusi su ukupno ispalili 99 raketa raznih vrsta i kamikaza bespilotnih letelica na Ukrajinu. Taras Chmut, šef Fondacije „Vrati se živ“, nazvao je napad „najvećim kombinovanim raketnim napadom na svetu“.
24. januara srušio se ruski vojni transportni avion Il-76. Prema preliminarnim podacima, prevozio je rakete za sistem protivraketne odbrane S-300. Ruski propagandisti su odmah počeli da ubeđuju da se u avionu navodno ukrcavaju ukrajinski zatvorenici. Međutim, nisu pruženi pouzdani dokazi o tome.
Volodymyr Zelensky je 8. februara smenio Valerija Zalužnija, koji je bio vrhovni komandant Oružanih snaga više od dve godine i postao jedan od simbola ukrajinskih pobeda. Umesto Zalužnja, Oleksandr Syrskyi je postao novi vrhovni komandant.
Volodymyr Zelenskyy i Valerii Zaluzhnyi na sastanku na dan smene vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine
Oružane snage Ukrajine su 17. februara, posle produženih borbi, napustile Avdiivku u regionu Donetsk i krenule u defanzivu na povoljnijim linijama. Za samo četiri meseca ofanzive na Avdiivku, ruski okupatori pretrpeli su gubitke 47 hiljada ubijenih i ranjenih. Ljudi. Na brifingu u Minhenu, Volodymyr Zelenskyy je rekao da je odnos gubitaka ukrajinskih vojnika prema Rusiji u oblasti Avdiivka jedan do sedam.
Ukrajina ulazi u treću godinu punog rata sa potpuno drugačijim raspoloženjem. Bez američke vojne pomoći, bez čekanja kontraofanzivne, i bez stalne priče o pobedi. Linija fronta se malo promenila tokom godine. Umesto toga, imamo novu vojnu komandu, nova pravila mobilizacije i brojne unutrašnje političke probleme i korupcionaške skandale.
U isto vreme, bilo bi pogrešno reći da je rat u Ukrajini dostigao zastoj, jer bi 2024. mogla da bude godina konsolidacije za Evropu, koja je izgleda konačno počela trezveno da procenjuje punu pretnju od ruske agresije. Uz pomoć saveznika i unutrašnjeg jedinstva, verovatno ćemo moći da izdržimo, prihvatimo da će se ovaj rat nastaviti još dugo, i, pre ili kasnije, ipak pobediti.
