Da li Zapad treba da se pripremi za veliki rat sa Rusijom? Apsolutno, da. Da li жe stvarno doжi do toga? Verovatnije je ne nego da. Iako nedavni događaji i agresivne izjave ruskog rukovodstva sve više prevrću lestvicu ka pozitivnom odgovoru na drugo pitanje.
Jedan od lidera Severnoatlantske alijanse, tačnije predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a admiral Rob, rekao je u razgovoru sa novinarima posle sastanka Saveta NATO-a i Ukrajine da evropske zemlje treba da se pripreme za potpuni rat sa Rusijom, koji bi mogao da počne u narednih 20 godina.
„Moramo shvatiti da činjenica da živimo u stanju mira nije neka prirodna dama. I zato se pripremamo za sukob sa Rusijom. Ali diskusija je mnogo šira. To je i industrijska baza i ljudi koji treba da shvate da imaju svoju ulogu“, rekao je Bauer, a prenosi list Dejli Telegraf.
Mnoge evropske zemlje već su jasno shvatile tu opasnost i počele aktivne pripreme da se suoče sa tim potpuno naoružanim.
Ovonedeljne popularne nemačke novine Bild Uz pominjanje tajnog dokumenta nemačkog Ministarstva odbrane, Nemačka je objavila članak o tome kako se Bundeswehr posebno i NATO uopšte pripremaju za rusku invaziju. Autori, poznati vojni eksperti Julina Röpke i Georgijus Ksantopulos, nagoveštavaju da će Kremlj početi sa mogućim akcijama u tom pravcu već u februaru ove godine. Počeće, naravno, ne direktnim napadom na teritoriju zemalja članica NATO- a, već hibridnom konfrontacijom. Međutim, vremenom bi moglo doći do direktnih vojnih sukoba.
„Ovo je scenario obuke koji opisuje korak po korak, iz meseca u mesec, kako će se Putin ponašati i kako će se NATO braniti. Prema scenariju Bundeswehra, eskalacija će eskalirati za samo nekoliko nedelja. Borbe će početi uskoro, učestvovaće desetine hiljada nemačkih vojnika“, predviđaju autori članka. Po njihovom mišljenju, prvo prikriveno, a potom i sve češće, ruski napad na Zapad počeće u julu.
Jasno je da će, ako Putin ipak odluči da napadne zemlje NATO- a, prve žrtve agresije biti baltičke države – Litvanija, Letonija i Estonija. Tu ima dovoljno građana koji govore ruski, od kojih su mnogi pro-Kremlj. Oni mogu da postanu peta kolona iz koje će početi ruska hibridna agresija. Ovako se odvijala operacija FSB pod kodom „Donbas Spring“ 2014.
Jedan od scenarija koje su opisali zapadni eksperti izgleda ovako. Rusija, javno izražavajući ogorčenje što se Baltičko more pretvorilo u „unutrašnje NATO jezero“, čini potez viteza i otvara „vazdušni most“ kako bi „spasila stanovništvo kalinjingradske enklave od humanitarne katastrofe“. Ruski civilni avioni leteće kroz litvanski vazdušni prostor bez dobijanja dozvole od Viljnusa. Ako su litvanske vlasti obazrive u pogledu oštrih uzvratnih mera, onda će Rusija, videvši nekažnjivost svojih postupaka, postepeno povećavati stepen konfrontacije, sve do postepenog zaplene koridora Suvałki. Ako litvansko vazduhoplovstvo ometa ruske letove, ili čak obori prekršioce vazdušnog prostora, Moskva će odgovoriti pokretanjem „osvetničke akcije“, odnosno direktne invazije.
Šta je to u ovim scenarijima što me lično uzbunjuje? Pre svega, potpuno im nedostaje analiza iskustva rusko-ukrajinskog rata. Štaviše, uopšte ne postoji ukrajinski faktor. Kao da se činjenica o gubitku Ukrajine, potpuni poraz Oružanih snaga Ukrajine više ne dvoumi. Sada smo svedoci potpuno različitih događaja. Rusi, pokušavajući da napadnu ukrajinske položaje, stavljaju hiljade svojih vojnika, gube stotine oklopnih vozila, ali nisu uspeli da ostvare manje-više značajan napredak u ofanzivi. Umesto toga, ukrajinska vojska je u poslednje vreme postigla neverovatan napredak u uništavanju ruske pomorske i vazdušne flote, oborenju štabova i skladišta, uništavanju logističkih lanaca i tako dalje.
Teško je zamisliti da bi, sa tako teškim ukrajinskim frontom, Rusija dozvolila sebi da bude zaglibljena u novoj vojnoj avanturi. Iako nam isto iskustvo ukrajinske invazije govori da od Putina možemo očekivati najluđe antikvitete.
Međutim, kao što je već pomenuto, ukrajinski faktor neće nigde otići. Ali to neće biti jedini koji će biti odvraćanje. Na kraju svega, šta razlikuje uslovnu ukrajinsku situaciju od uslovne Baltičke? Naravno, baltičke države pripadaju NATO bloku. Tako bi pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima mogla da inspiriše ruskog diktatora na nove podvige. Onda bi Sjedinjene Države ušle u tranzicioni period na nekoliko meseci. I u ovom trenutku, Rusija bi mogla da iskoristi moguću paralizu američkog političkog sistema i izvrši invaziju na zemlje članice NATO-a, nadajući se da tada Severnoatlantska alijansa neće moći efikasno da se angažuje uČlan 5 njegovih Statuta.
Međutim, te nade bi bile uzaludne. Zato što članstvo baltičkih država u NATO-u nije samo status i relevantni sporazumi. Vredi podsetiti da su u Litvaniji, Estoniji i Letoniji (čak i u Poljskoj) kontingenti iz drugih zemalja NATO-a već raspoređeni – iz Sjedinjenih Država, Nemačke, Kanade, Velike Britanije itd. Iako su ti kontingenti mali, unutar bataljona, njihovo prisustvo garantuje vojnu pomoć zemljama koje učestvuju u tome. I to ne isto kao u Ukrajini – sa ograničenim spektrom oružja i novca, već svim mogućim sredstvima, uključujući i raspoređivanje novih vojnih kontingeta za direktno učešće u ratu. Ne samo da će rakete leteti na teritoriju Rusije SKALP I Olujna senka, ali i mnogo moćnije – BIK I ATACMS. Naravno, neće proći bez Tomahavk. Borci četvrte generacije višerola leteće u ruski vazdušni prostor F-18, Eurofighter Typhoon, Gripen, Borci pete generacije F-22 I F-35, B-2 Spirit stelt bombarderi, itd. Ukratko, „druga armija sveta“ bi bila isečena na komade. I, ubeđen sam, Kremlj je očigledno svestan toga.
Mada, opet, da je Putin donosio samo racionalne odluke, teško da bi se usudio da izvrši invaziju na Ukrajinu u velikom obimu. Međutim, sama činjenica da je ruska vojska zaglibljena u Ukrajini nedvosmisleno garantuje da se u ovom trenutku neće dogoditi invazija Kremlja na teritoriju NATO-a. I to će se nastaviti sve dok se Ukrajina bori i ima odgovarajuće resurse za to. Posao Zapada, koji svom svojom moći pokušava da izbegne direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, bezuslovna je pomoć Ukrajini sa svim vrstama oružja.
Kao zaključak, želeo bih još jednom da citiram admirala Roberta Bauera: „Ukrajina će imati našu podršku svakog dana, jer će ishod ovog rata odrediti sudbinu sveta… Ukrajinski narod i ukrajinska vojska brane demokratiju na način koji svet do sada nije video. U tami rata, oni su svetionik svetlosti koji pokazuje celom svetu šta znači boriti se za ono u šta verujete.“
