Tvrdnja da se istorija ponavlja je relativna. Mi ne pratimo puteve ljudi iz prethodnih epoha, niti se bavimo iskušenjima koja su ih zadesila. Takođe je neutemeljeno, sedeti ispred laptopa ili piti šolju kafe, stigmatizovati cifre iz prošlog veka – jer nisu zadržali sopstvenu državu, ili likove dalekog XVII veka, koji su se umešali u pojavu moskovskog faktora na našoj teritoriji, možda po prvi put. Veza sa prošlošću je stalno očuvana – negde ona određuje nas i naš život, ponekad je određujemo (naše ideje o njemu). Paralele između prošlosti i sadašnjosti, suštinski ili dalekosežne, stalno se čuju u javnom prostoru. Međutim, to nije laka i ozbiljna stvar. Ponekad ovo inspiriše i afirmiše ubeđenja, češće samo zbunjuje, a vi ne možete da ga se rešite.
Najteže je sa temama koje se često koriste. Na primer, januar je mesec povezan sa Perejaslav savetom (1654). Kozaci i region Khmelnytsky često su postali osnovni motivi različitih, čak i različitih, narativa. Stoga se njihova tumačenja razlikuju. Hetman Bohdan Khmelnytsky smatran je gotovo glavnom figurom u procesu izgradnje države u Ukrajini u prvim godinama nezavisnosti. Umesto toga, sada čujemo opreznu, čak i negativnu, procenu njegovog nasleđa. Ruska agresija na Ukrajinu posebno je pogoršala ovo pitanje. Perejaslavski savet, čak i tokom godina nezavisnosti Ukrajine, takođe je imao drugačiju „štampu“. Kao eho sovjetskog mita o „ponovnom ujedinjenju“, to je pozitivno protumačeno na početku nezavisnosti. Danas, što je i logično, ovaj događaj, njegov značaj i posledice se ocenjuju kritičnije.
Nismo srećni
8. januara 1654, Hetman Bohdan Khmelnytsky i kozacki oficiri zakleli su se na vernost moskovskom caru Alekseju Mihailoviиu u Perejaslavu. Naravno, „ponovno ujedinjenje“ Ukrajine i Rusije, koje su kasnije promovisali carski i sovjetski ideolozi, nije bilo u pitanju. Ni Ukrajina ni Rusija, u modernom smislu, još uvek nisu postojale! Hetman i oficiri su predstavljali Zaporožijsku vojsku, a car, koji je odbio da pregovara, a još više da položi zakletvu, bio je na čelu države Muskovite. Niko još nije čuo za ukrajinski ili ruski narod.
Bajke o zajedničkosti istorije, kulture i jezika takođe su neprikladne. Tokom pregovora strane koriste usluge tumača. Događaji koji su usledili pokazali su da postoji opšti ambis između autora sporazuma. Oni su čak i sam sporazum protumačili na različite načine, što ukazuje na značajne razlike u političkoj kulturi, pogledu na svet i vrednostima. Sve je prirodno. Većina ličnosti sa „ukrajinske“ strane je odrasla i odrasla u realnosti poljsko-litvanske Komonvelta, bili su podređeni kralju, i studirali su u zemljama koje danas zovemo „Zapad“. Figure sa „ruske“ strane u to vreme su spaljivale knjige, smatrale se štampačima mađioničarima i izrasle iz Horde korena. Pre Perejaslava, stranke nisu imale mnogo toga zajedničkog. Perejaslavski savet takođe nije postao ujedinjujući faktor, iako je pokrenuo mehanizam zbližavanja, ili bolje rečeno apsorpcije.
Ne bez udaraca (Perejaslav „četvrtina“?). Posebno, ovo je govor Bohdana Khmelnyckyja kozaиkim oficirima, zabeleћenih u dokumentima Muscovyja. U savetu, hetman se navodno obratio „narodu“ (očigledno, njegov „narod“ se nije previše razlikovao od „naroda“ poljsko-litvanskog Komonvelta i sastojao se uglavnom od kozačkih oficira i elita) i ponudio da izabere pokrovitelja. Izbor između „turskog cara“, „Krimskog kana“, „poljskog kralja“ i „pravoslavnog suverena (…) Car i Veliki vojvoda (…) Autokrata cele Rusije“ donekle podseća na legendu o izboru vere princa Vladimira. To je, igra demokratije, kada je sve već poznato, i kada su donete odluke. Protivnici sindikata, sveštenstvo, posebno mitropolita Silvestera (Kosov) , bili su „dobrovoljno uzdržani“ od glasanja.
Zaplet sa izborom pokrovitelja donekle podseća na određene prakse moderne politike. Tada su navodno manipulisali mogućnošću izbora seniora. Sada se ljudima, čiju poziciju i inicijativu vlasti ne shvataju ozbiljno, manipuliše pribegavanje infantilnim predlozima za referendume.
Upražnjena mesta u moskovskoj politici
Zaštita cara pružila je Bohdanu Khmelnytskyju priliku da po drugi put stane uz trupe ispod zidina Lviva. Ostale muskovite trupe u to vreme su tražile „braću“ u modernoj beloruskoj i litvanskoj zemlji. Kao i obično, bili su toliko drski da su čak i pogledali Vilnu, glavni grad Velike Duchyja u Litvaniji. Ovi događaji treba da podsećaju na modernu Poljsku. Ukrajina koja zavisi od Rusije ili koju rusija apsorbuje nije korisna za njih.
Po povratku u Bohdan Khmelnytsky, uprkos podršci moskovskih trupa, njegov nastup nije bio pobednički. Jučerašnji saveznici brzo su se razišli u svojim stavovima i prioritetima. Shvatili su da govore različitim „jezicima“ i da imaju drugačiju viziju sveta. Za poljsko-litvanski Komonvelt, izumiranje Khmelnytskyi takođe nije bila pobeda, ali je preraslo u još veće probleme. U poljskoj istoriografiji, ovo je označeno metaforičkim izrazom „Poplava.“ Ne samo da su kozačke i muskovite trupe napredovale na poljsko-litvanskom Komonveltu sredinom 17. „Povoljnu“ situaciju iskoristili su Šveđani, koji su zauzeli Varšavu i Krakov.
Negde u to vreme, car Aleksej Mihajlovič je zaboravio na saveznike. Iznenadni zaokret u pravcu poljsko-litvanskog Komonvelta i odbacivanje prethodne politike nisu bili u koordinaciji sa kozačkim liderima. Khmelnytsky je igrao ulogu „peršuna“ i „ivaški“ – piona cara, koji nisu ni slušani kada su donosili važne odluke. Hetman se pobrinuo da pogreљno skrene.
Swing Visions of the Past and Something Useful
Rat koji je vodio Bohdan Khmelnytsky i njegove namere za izgradnju države činio je osnovu ukrajinske nacionalne ideje. Kroz Perejaslavsko veće i mitsko „ponovno ujedinjenje“, ovi događaji su postali prihvatljivi i za sovjetske ideologe. Naročito posle 1954. godine, kada je, povodom godišnjice „ponovnog ujedinjenja“, Krim prebačen u ukrajinski SSR. Region Khmelnytskyi i Perejaslavski savet postali su ključni faktor u sovjetskoj propagandi. Štaviše, u tumačenju agitatora, bili su usmereni i protiv „gospode“ – niko nije gledao kakvi su ljudi u Khmelnytskyjevoj pratnji (zdravo Vyhovsky, Nemyrych). Sada je pristup razumevanju ove ere, događaja i ličnosti kritičniji. Iako ima dosta njegovih mitova, Khmelnytsky-jev iskreni Ukrajinac nije inferioran u odnosu na Khmelnytskyja, koji se borio za jednakost, socijalnu i istorijsku pravdu i želeo da se bori sa Ukrajinom od gospodnjeg jama kako bi se „ujedinio“ sa moskovskim baskaksima, izvinite, carem.
Još jedna godišnjica Perejaslavskog saveta se bliži kraju. Ukrajinci bi radije izbrisali ovaj događaj iz svoje istorije, ali to nije moguće. „Zajedničkost“ i „bliskost“ Ukrajine i Rusije rezultirali su ratom izazvanim predatorskim imperijalizmom ovog drugog. Bohdan Khmelnytsky je okrivljen i optužen za zbližavanje sa Muscovyjem. Istovremeno, baš kao i pre sto godina, ukrajinske vojne formacije dobile su ime po njemu. Ima li smisla ići u krug i kriviti nekoga ko ne može da se brani? Khmelnytsky je živeo i delovao u drugo vreme, na kraju od realnosti koju je video pred sobom. Bio je strateg, ali ne i prorok. Stoga nije mogao da predvidi budućnost. Na kraju svega, ozbiljno, ne postoji direktna veza između Perejaslavskog saveta i Putinove razbacane glave. Može se videti, ali takva izjava je relativna i nije proverljiva.
Ako istorija može da nauči bilo šta, onda to nije dovoljno da se stigmatizuju ličnosti iz prošlosti koje nisu ispunile očekivanja. Ovo je samo obrnuta strana razgovora o tome koja od ličnosti iz prošlosti ima više patriotskih obrazaca na vezu. Ako zaostavština neke ličnosti, po nečijem mišljenju, zaslužuje negativnu ocenu, vredi reći. Međutim, brendiranje je besmisleno. Veća korist od suštinskih zaključaka izvučenih iz ljudskog iskustva. U slučaju Bohdana Khmelnytskyja, to je shvatanje da je izbor saveznika važna odluka koja mora biti dokumentovana. Ne sumnjivim dogovorima ili garancijama zasnovanim na nejasnoj formulacijama (to se dešavalo i u našoj istoriji). Na kraju, u teškoj realnosti, Khmelnytsky je uspeo da izgradi prilično efektivnu državu. Vojska, diplomatija, unutrašnja politika… Predstavnici ukrajinskog pokreta nisu imali takvu samoodludu početkom dvadesetog veka. Danas postoje praznine u svakoj od ovih oblasti.
