Navijači aktuelnog ukrajinskog predsednika Volodimyra Zelenskog trebalo bi 25. Međutim, svako slavlje, i zvanično i nezvanično, otkazano je zbog vesti o padu aviona uoči ruskog vojnog transportnog aviona Il-76. Ranije bi takve vesti samo dodatno ulile naše svečano raspoloženje. Ali ne ovog puta. Jer ruska strana tvrdi da je u vreme pada bilo 65 ukrajinskih ratnih zarobljenika u njegovom napadu. Da li je to stvarno sluиaj?
Jasno je da je verovati liderima Kremlja da uopšte ne poštuju sebe. Njihove laži se mogu lako identifikovati činjenicom da pomeraju usta. Oиigledno je da i ovog puta laћu. Međutim, nevolja je u tome što pod ovom laži Rusi lako mogu da ubili istih 65 Ukrajinaca, ili da prikriju svoj zločin masovnog ubistva počinjen ranije.
I ovde, da bih razumeo situaciju, još jednom ću pokušati da iskoristim koncept post-istine. Odnosno, stvaranje situacije u kojoj je istina zamagljena, činjenice zamenjuju emocijama, stvarnost se zamenjuje željom ili strahom.
Sećate li se kako se to dogodilo sa još jednom avionskom nesrećom – MH17 u julu 2014? Kako bi prikrili istinu da su ruski vojnici oborili putnički Boing 777 sankcijom Vladimira Putina, od čega je oko tri stotine ljudi poginulo, uključujući malu decu, Rusija je počela da proizvodi verziju posle verzije. Nema veze što je jedan protivrečio drugom i što ga je bilo relativno lako razotkriti. Glavno je napraviti budalu od prosečnog čoveka na ulici, koji bi na kraju odustao i odlučio da je u osnovi nemoguće doći do istine. Kremlj je preko medija pod svojom kontrolom pokrenuo lažnjake o ukrajinskom napadačkom avionu koji je navodno oborio putnički putnički avion. Čak je i državni TV kanal objavio grubo napravljenu lažnu fotografiju ukrajinskog borbenog aviona pored Boinga 777. Potom se zatekao bajka o „španskom dispečeru Karlosu“ koji je nekim čudom radio na ukrajinskom aerodromu. Na kraju se pojavila tvrdnja da sistem protivvazdušne odbrane Buk koji je oborio MH17 pripada Oružanim snagama Ukrajine i granatiranje je izvršeno sa teritorije koju kontroliše Kijev. Temeljne istrage koje je prvo vodio Belingket, a potom i Međunarodni zajednički istražni tim, nedvosmisleno su dokazale da je za to kriva Rusija. Istragom je jasno uspostavljena vojna jedinica iz koje je donet Buk, put njenog kretanja i svi koji su učestvovali u zločinu.
Trenutna situacija je malo drugačija nego pre skoro deceniju. Zvanični ruski izvori trenutno se jednoglasno pridržavaju jedne verzije. Pokuљajmo da ga formuliљemo. Tako je, prema Rusima, vojni transportni avion Il-76 navodno prevezao 65 ukrajinskih ratnih zarobljenika, koji su navodno trebalo da budu razmenjeni na granici sa regionom Karkiva. Kao što je više puta urađeno. Ruski zvaničnici tvrde da je ukrajinska strana unapred obaveštena o ruti aviona i njegovim putnicima. Navodno je, uprkos njihovoj svesti o situaciji, ukrajinska vojska oborila avion sistemima protivdušne odbrane prilikom sletanja na aerodrom Belgorod. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, avion su oborile Oružane snage Ukrajine kako bi „optužile Rusiju za uništavanje ukrajinske vojske“ i navodno na taj način blokirale razmenu zatvorenika.
Glavna ruska propagandistkinja, šefica državnog TV kanala RT, Margarita Simonjan, čak je objavila listu ukrajinskih ratnih zarobljenika koje je navodno pretresao avion. Međutim, odmah je dobila ubod, jer je vojnik koji je ranije već bio razmenjen pronađen na objavljenom spisku.
Pored toga, pojavile su se ogromne sumnje u zvaničnu rusku verziju zbog broja poginulih Rusa. Prema njihovim rečima, 65 zatvorenika pratila su samo tri stražara. A šta mi, obični građani, znamo o prevozu zatvorenika avionima? Osim onoga što su videli u kultnom američkom akcionom filmu „Vazdušni zatvor“ sa Nikolasom Kejdžom u naslovnoj ulozi. Sećate li se kako je moćan i dobro obučen konvoj pratio zatvorenike? I to uprkos činjenici da je letelica bila specijalno opremljena za takvu svrhu. Postojali su kavezi za posebno opasne kriminalce, a ostali su bili okovani nogama i rukama do svojih mesta.
Očigledno je da oboleli IL-76 nije imao ni blizu takve opreme, jer je korišćen u razne svrhe, uključujući transport oružja i municije. Zbog toga je konvoj morao da bude mnogo moćniji. Prema propisima ruske vojske, trebalo bi da bude najmanje pet puta više gardista. Evo još jedne velike nedoslednosti.
Idemo dalje. Skenirani podaci i video snimci ukazuju na to da se oboreni avion nije pomerio sa severoistoka na jugozapad pre pada, kao što bi trebalo da bude prema prilaznom prilazu, već sa juga ili jugozapada na sever. Tako bi poleteo sa aerodroma, a ne sleteo. Zaљto bi ovaj avion, koji je doveo zatvorenike, morao da leti sa njima u nepoznatom pravcu.
Da, ovaj zaključak donose stručnjaci Napravljene su na veoma ograničenom materijalu, tako da ne možete reći ništa sa sigurnom. Međutim, sve sumnje u kretanje aviona mogle bi da budu odagnane podacima sa sajta Flightradar. Ali ne. Jer iz nekog razloga, avion se kretao sa isključenim transponderom. Zaљto? Na primer, da bi se zakomplikovalo utvrđivanje istine o uzrocima katastrofe, jer bi ta istina očigledno bila neprijatna za rusku stranu. Opet, ista post-istina.
Pored navedenog, postoji još jedna alarmantna tačka. Činjenica je da zvanični Kremlj do sada nikada nije prepoznao činjenicu da je Ukrajina oborila ruske vojne avione. Štaviše, nije dao informacije o tome šta i kako je uništeno. Podsetimo se bar nedavnih slučajeva kada je Rusija tvrdoglavo odbila da prizna ili tri uništena lovca-bombardera Su-34 iznad okupiranog dela regiona Kerson, ili leteći radar A-50 iznad Azovskog mora i vazdušno komandno mesto Il-22M11 koje je tamo oboreno. Iako ne, nešto je moralo da se kaže o poslednja dva, ali je Kremlj odlučio da laže o grešci sopstvene protivdušne odbrane i oborenju dva važna i vredna aviona „prijateljskom vatrom“ samo da ne priznaju da je to posao ukrajinske vojske.
Zašto postoji takva nekarakteristična informativna aktivnost o IL-76? Možda je to upravo zato što ovde govorimo o informativnoj i propagandnoj operaciji.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio je na putu za Njujork na sastanak sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, a očajnički mu je bio potreban razlog da se žali na „okrutnost Ukrajinaca“ na najvišem međunarodnom nivou. U tu svrhu izvršene su „specijalne operacije“ za granatiranje Belgoroda, Donjecka, a sada i aviona sa zatvorenicima. Rusija je morala da se predstavi kao žrtva, da prebaci krivicu sa bolne glave na zdravu. I takođe da imaju argumente da ubede zapadne političare da Ukrajini ne obezbede više oružja. Zato što ukrajinski vojnici navodno granatiraju mirne ruske gradove i avione zapadnim oružjem.
A sada o ukrajinskoj strani. Kakvo ponašanje treba da sledi? Savetovao bih, s jedne strane, da budemo što suzdržaniji u procenama, a sa druge strane da budemo što otvoreniji u pružanju informacija koje su bezazlene po našu bezbednost. Zvanični Kijev je do sada napravio nekoliko grešaka u pokrivanju incidenta u regionu Belgoroda. U početku su postojale bravura izjave o oborenju aviona, a onda su nekako nezgodno otkazane. Što je već bacilo senku sumnje na situaciju. Dalje, nije bilo jasne izjave o proceduri razmene zatvorenika, o tome kakve je informacije ruska strana dala, a šta nije pružila.
Samo nekoliko sati kasnije, kada je vest već kružila u svim svetskim medijima, pojavilo se saopštenje Glavne obaveštajne direkcije Ministarstva odbrane Ukrajine. „Danas (24. januar – ed.) Trebalo je da dođe do razmene zatvorenika, koja se nije dogodila. Prema ruskoj strani, to se dogodilo kao rezultat oborenja ruskog aviona Il-76, koji je navodno prevozio naše zatvorenike. U ovom trenutku nemamo pouzdane i sveobuhvatne informacije o tome ko je tačno bio u avionu i u kojoj količini“, navodi se u saopštenju.
Dalje, Odbrambena obaveštajna služba naglašava da Ukrajina „nije bila informisana o broju vozila, rutama i oblicima isporuke zatvorenika“. I da „sletanje transportnog aviona u borbenu zonu od 30 kilometara ne može biti bezbedno“. Saopštenje zaključuje sledećim rečima: „Na osnovu toga možemo govoriti o planiranim i namernim akcijama Ruske Federacije u cilju destabilizacije situacije u Ukrajini i slabljenja međunarodne podrške našoj državi“.
Tokom neprijateljstava, vojni transportni avion je legitimna meta zaraćene strane. Kao, na primer, pešadijsko borbeno vozilo ili kamion prekriven ceradom koji obično prevozi municiju. Na kraju svega, takođe je moguće smestiti ratne zarobljenike u takve automobile, koji su namenjeni za razmenu, i odvesti ih na granicu. Ali ako ne upozorite zaraćenu stranku na ovo, onda i kamion i pešadijsko borbeno vozilo postaju opravdana meta napada.
Dakle, ostaje glavno pitanje: Da li je Rusija upozorila na transport ratnih zarobljenika određenim avionom? Sve ukazuje na иinjenicu da nije. Zato što naša vojska nikada ne bi otvorila vatru na vozila koja prevoze ukrajinske državljane.
I ovde je nemoguće ne složiti se sa predsednikom Zelenskim da samo međunarodna istraga može da utvrdi istinu. Iako je unapred poznato da Rusija neće dozvoliti normalnu, potpunu istragu. Zato opet, moraćete da budete zadovoljni post-istinom.
