Vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalužnji, je smenjen! Ili – nije uklonjen? Ili… U ponedeljak uveče ukrajinski informativni prostor bio je uzdrman ovim pitanjem. I mada se priča navodno završila (kao što se često dešava u takvim situacijama i takvim političkim sistemima – formalno ništa), zapravo se uopšte nije završila.
Bar zato što nikako nije jasno da li je došlo do ovog otkaza (i u kom formatu je to bilo, u kojoj fazi je prestalo), ili uopšte nije. Doduše, naravno, ovo se može smatrati bacanjem, ali su bar neki od medija preko svojih kanala saznali za predstojeću smenu vrhovnog komandanta u jutarnjim časovima istog dana, pre nego što su se prve otvorene poruke pojavile na društvenim mrežama i glasnicima. Međutim, čak ni ovo nije dokaz, kao što razumete.
Ali u stvari, sada жemo razgovarati ne samo i ne toliko o samom gospodinu Zaluћniju, veж i o situaciji u celini. Situacija kada je ukrajinsko društvo – bar dobar deo toga – prekriveno šokantnim vestima. Ili „novosti“. Šta god da je zgodnije.
Počnimo od činjenice da priča o takvom oslobođenju ili-ne-sasvim oslobođenju nije nešto jedinstveno. Kako za ukrajinsku političku realnost uopšte, tako i za aktuelnu ukrajinsku vladu posebno. Čovek treba samo da se pomera kroz arhivu news feed-a na nekom internet resursu koji se juče nije pojavio – a videćete da se u slučaju Reznikova i u priči o Bohdanu (zar još niste zaboravili o kome se radi?), sve dogodilo po sličnom scenariju.
To ne znači, ponavljam, da su zaista želeli da uklone Zalužnija (bar ne 100%). Međutim, to sugeriše da je takav format komunikacije sa društvom sasvim prihvatljiv za vlasti. A ovde, u stvari, leži mnogo širi problem od toga ko će biti na mestu vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine.
Jer ovo je – budimo iskreni – nepoštovanje društva. Društvo koje je za ceo život izabralo ne cara, cara, ili diktatora, već je angažovalo radnike, državne menadžere, ima pravo i mora da zna sve što se dešava u ovom menadžerskom krugu. Umesto toga, društvo se hrani raznim basnama, lažnim vestima i drugim informativnim đubretom. Mnogi od vas znaju takvog provladinog Telegram-kanal „Džoker“, opozicioni političari su čak pomenuli ime osobe koja ga navodno vodi. Ovaj kanal (možete ga gledati isključivo iz sportskog interesovanja, ništa više) je standard informativne kante za đubre. Koje koriste određene političke snage.
Ali društvo, bez obzira za koga je glasalo, ne zaslužuje da bude nahranjeno iz smeća. Društvo zaslužuje jasnu i kvalitetnu komunikaciju. Uporedite, na primer, procese smene dva ministra odbrane – Nemačke i Ukrajine. Pogledajte koliko je upečatljiva komponenta informacija iz ova dva procesa. Obratite pažnju gde je sve urađeno tako jasno, koncizno i bez nepotrebnog punjenja. I gde se odigrala prava Santa Barbara. Što se, ma, uzgred, još nije završilo – jer Reznikov ima dobar trag nerešenih finansijskih skandala. U koju, možda, nije umešan, već samo sud jasno određuje ko je kriminalac, a ko nije – a društvo može imati svoje mišljenje o bilo kojim pitanjima. A da bi državni sistem, sistem moći normalno funkcionisao, trebalo bi da bude što manje sumnji na više nivoa. Jednostavno rečeno, potrebna nam je maksimalna transparentnost, koju, nažalost, nemamo.
Ali nevolja nije samo i ne toliko u ovome. U slučaju da je neko zaboravio, podsetimo vas da se u Ukrajini vodi rat. Rat punih razmera, koji, uprkos svim neuspesima okupacione vojske, uprkos herojskoj borbi oružanih snaga Ukrajine, i dalje preti i nastaviće da preti celoj Ukrajini do samog kraja. Dodajte tome nervoznu tenziju velikog broja Ukrajinki (i Ukrajinki, bar žena i majki potencijalnih vojnika) zbog nesvesno iskrivljenog procesa mobilizacije. I doći ćemo do zaključka da je psihološko stanje – kako specifičnih pojedinaca, tako i društva u celini – daleko od idealnog. Veoma udaljeno.
Pored toga, Ukrajinci su, za razliku od početka prošle godine, u psihičkom ambisu zbog neopravdanih nada za letnju kontraofanziju. Nade koje su nastale brojnim – i delimično otvoreno manipulativnim – izjavama raznih govornika (iz Kabineta predsednika i ne samo) o pripremi snažne ofanzivne operacije, da će uskoro početi moćna kontraofanziva… Jednom rečju, informativna i propagandna mašina je još jednom proaktivno radila (ili čak na stvaranju alternativne stvarnosti, kao pre dve godine, u periodu januar-februar 2022. godine, kada je tadašnjem ministru odbrane Ukrajine otvoreno bio zabavljen napad na region Kijeva iz Belorusije).
I to, ponavljamo, nije moglo ali da utiče na psihičko stanje Ukrajinaca. U takvoj situaciji, svaka razumna, adekvatno misleći vlada treba da održi nivo socijalnih tenzija što je manje moguće. da ne uzburka stanovništvo, a ne da ga isprovocira. I to ne samo zbog sopstvene bezbednosti, već i zbog toga. Jednostavno iz poštovanja prema onim ljudima koji su ih (a) izabrali na rukovodeće pozicije i (b) plaćaju svojim porezima za svoju prilično dobru egzistenciju.
Stoga, čak i kada bi postojalo pitanje zamene neke ikonične osobe – Zalužnja, Budanova ili nekog drugog – to bi se mora uraditi što korektnije, tiho i transparentnije. Da ljudi ne bi imali jednostavno i logično pitanje – „Zašto su, zapravo, hteli da ga uklone?“.
O иinjenici da likovi kao љto je Maryana Bezuhla, koja se već ponaša iskreno cinično i destruktivno (posle priče sa, nazovimo je tako, „neuspešnom smenom Zalužnija“, izvukla je iz moljaca već zaboravljenu temu „Pa on je pijan, pogledajte“; u slučaju da ste zaboravili, podsetimo se da su u jednom trenutku takve „optužbe“, istog nivoa adekvatnosti i pouzdanosti, izlivne na prethodni predsednik. Uopšte nije trebalo da bude u informativnom prostoru – nepotrebno je reći…
Pitanje nije da li su hteli da snimaju Zalužnija ili ne, da li je vredno snimati ga ili ne, da li ima nešto zbog čega bi ga pucali ili ne. Pitanje je globalnije: ne možete se tako ponašati prema svom društvu u načelu, a naročito tokom rata. Ko god da stoji iza ove priиe. Ko god da stoji iza Marijane Bezuhle. Ovo je neodgovorno, najblaže rečeno. Najblaћe reиe.
A društvo, ako poštuje sebe, treba da da odgovarajuću procenu tih ljudi. Onda, posle rata. U svakom slučaju, moraćeš da pobediš da bi nastavio da živiš na svojoj zemlji. Sa Zalužnijem ili bez njega, ali moraćemo da pobedimo. I vojska će pobediti u ovom ratu. Ni političari, bilo na vlasti ili u opoziciji, ne Telegram-kanali – anonimni ili personalizovani. Samo vojska. Samo što je sada jedini štit koji štiti egzistenciju Ukrajine i Ukrajinaca. A ovo niko nikada ne bi trebalo da zaboravi.
