Moskovski sud je 25. januara osudio zloglasnog ruskog teroristu Igora Girkina. Organizator i aktivni učesnik događaja koji su doveli do zaplene Krima i Donbasa provešće četiri godine u zatvoru zbog ekstremizma. U proteklih deset godina, Girkin je daleko odmakao – od miljenika ruskih medija i „heroja Novorosije i Donbasa“ do osobe koja „ugrožava društvenu stabilnost i širi zavodljive misli u ruskom društvu“.
Ali, kao što je običaj u Rusiji, Girkin nije osuđen za svoje prave grehe i zločine. Ruski Temis nije video krv na rukama ljubitelja istorijske obnove sa monarhističkim političkim stavovima. Girkin je iz banalnog razloga završio u zatvoru: usudio se da preglasno i prkosno kritikuje putina i svoje podređene.
Igor Girkin je tipičan nosilac ideja ruskog imperijalizma i šovinizma. Ruski monarhista po ubeđenju, pristalica autoritarizma i šampion ruskog pravoslavlja i koncept „ruskog sveta“. Lik koji nikada nije krio mržnju prema postojanju nezavisne Ukrajine i sanjao o nastavku ruske teritorijalne ekspanzije. On je takođe bio direktan učesnik u ovoj ekspanziji i zapleni teritorije suverene zemlje.
Istoričar po profesiji, Girkin je otišao u Pridnjestroštvo nakon što je diplomirao 1992. Tada je poštovalac Bele garde doveden u Bosnu. Girkin je učestvovao u Prvom i Drugom čečenskim ratovima, pridružio se redovima FSB-a i popeo se na čin pukovnika. On je podneo ostavku u ruskim specijalnim službama 2013. godine, neposredno pre aneksije Krima.
Tokom Revolucije dostojanstva, Girkin je dva puta posetio Kijev i čak posetio Euromaidan u informativne svrhe. Naslovna strana njegovih poseta glavnom gradu Ukrajine bila je zaštita pravoslavnih svetilišta sa planine Atos. Posle drugog putovanja, Girkin je uspeo da bezbedno napusti glavni grad Ukrajine za Krim, gde je počela nova faza njegove aktivnosti.
Kada je Igor Girkin, ruski terorista i bivši oficir FSB-a, učestvovao u aneksiji Krima i zapleni Donbasa 2014. godine, bio je ubeđen da ispunjava istorijsku misiju „okupljanja ruskih zemlju“. Iako je Girkin voleo da se pretvara da je velika ličnost koja je povukla okidač rata u Donbasu, nikada nije posedovao nikakve izuzetne sposobnosti. Ovaj čovek je jednostavno uspešno iskoristio trenutak slabosti ukrajinske vojske i neodlučnosti ukrajinskih vlasti. Njegovo avanturističko herojstvo takođe liči na predstavu koja je stvorena za rusku primitivnu filisteju. Ovaj ruski terorista mogao bi da demonstrira svoju snagu kada ima posla sa nenaoružanim stanovništvom ili sa jedinicama demoralisane ukrajinske vojske modela iz 2014. godine na teritoriji Krimskog poluostrva. Takođe je bio sposoban da puca i muči ukrajinske aktiviste na okupiranoj teritoriji. Međutim, brzo se okrenuo za petama od Slovianska i čak se pripremio da pobegne iz Donjecka, plašeći se približavanja Oružanih snaga Ukrajine.
Krivični slučajevi za zločine počinjene na teritoriji Ukrajine nisu previše smetali Girkinu. Činjenica umešanosti u oborenje malezijskog putničkog aviona u julu 2014. takođe nije mnogo uznemirila ruskog teroristu. Girkin nije bio previše zabrinut kada je u novembru 2022. saznao da ga je Okružni sud u Hagu proglasio krivim za ubistvo 298 putnika u avionu Malezije Erlajns (MH17) i osudio ga na doživotnu kaznu zatvora. Bivši ministar odbrane takozvane „Donetsk Narodne Republike“ bio je čvrsto uveren da su mu šanse za odlazak u zatvor suviše male. Štaviše, Girkin bi se iznenadio kada bi saznao da će ga ruski sud strpati iza rešetaka.
Igor Girkin je pozdravio potpunu invaziju Rusije na Ukrajinu i u početku je bio veoma optimističan u pogledu izgleda za rusku agresiju. Aktivno je komentarisao događaje na frontu i stekao znatnu popularnost među ruskim imperijalističkim propagandistima. Međutim, ubrzo je njegova retorika bila ispunjena kritičkim sadržajem. Ne, Girkin ni na koji način nije osudio rat protiv Ukrajine i dela ruskog genocida. Naprotiv, žalio je zašto Putin ranije nije dao naređenje za napad na Ukrajinu, kada su Oružane snage Ukrajine bile slabije i mogle su da pruži manji otpor. Girkin je takođe konstantno kritikovao rusku vojnu komandu i redovno nazivao ministra odbrane Šojgua „šerifom od šperploče“.
Prateći svoju terorističku prirodu, prvi „ministar odbrane DPR“aktivno je pozvao Kremlj da se „bori za stvarno“. Uništite svu civilnu infrastrukturu u Ukrajini, uključujući puteve i mostove. On se požalio da ruska vojska ne pokazuje dovoljnu okrutnost u sprovođenju neprijateljstava. Vodio je kampanju za opštu mobilizaciju. Girkin nikada nije krio svoju mržnju prema Ukrajini i otvoreno je izjavio da bi ona trebalo da nestane sa političke mape. Uprkos svojoj bellicose retorici, Girkin nikada nije stigao na front.
U aprilu 2023. godine u Rusiji je nastao takozvani „Klub iritiranog ruskog patriota“. Međutim, ne postojeniti principi ove formacije ne dozvoljavaju da se zove „Klub iritiranih ruskih imperijalističkih šovinista“. Girkin je postao član ove organizacije, koja je kao svoj glavni cilj proglasila „pobedu u ratu sa Ukrajinom“. Ruske patriote, kako dolikuje patriotama u Ruskoj Federaciji, iritiralo je to što Kremlj nije pokazao dovoljan nivo odlučnosti i okrutnosti u ostvarivanju svojih agresivnih ciljeva.
Ruske vlasti su za sada dozvolile Girkinu da kritikuje Kremlj. To joj je delimično omogućilo da kanališe pritisak militantnog strata društva. Štaviše, Putin je tada imao još jedan problem – Jevgenija Prigožina. I sam Girkin je više puta izjavio da se protivi uklanjanju ruskog diktatora sa mesta predsednika. Kažu da to može da uzdrma stabilnost u državi, a Rusiji je potreban car na ovaj ili onaj način. Međutim, Girkin je u julu prešao granicu, javno nazivajući Putina „bezvrednim i kukavičkim osrednjim“. Nekoliko dana posle ovih reči, bivši vođa terorista „DPR“ je priveden i odveden u zatvor. Ovo je bio kraj Girkinovog verbalnog toka. Izgleda da će „heroj Donbasa“ provesti naredne četiri godine života van zidina rodnog ruskog zatvora. Možda će imati malo vremena da realizuje svoje bezvredno mesto u državi u kojoj kmet nema pravo da iskaže javno ogorčenje na cara.
Priča o Girkinu je poučna jer nam omogućava da bolje razumemo šta je moderna Rusija. Ovo je zemlja u kojoj univerzalno prihvaćene istine uopšte ne funkcionišu. A značenja mnogih stvari imaju suprotno značenje. Ruski patriotizam nije ništa manje od agresivnog imperijalizma. A spoljna demonstrativna religioznost ih ne sprečava da počine užasne zločine, muče i uzimaju taoce. Ovde kažnjavaju ne zbog masovnog ubistva ljudi i učešća u oružanoj agresiji na drugu zemlju, već zbog vređanja vođe. Rusko duboko društvo prihvata tako perverzna pravila igre i smatra ih potpunom normom. Stoga ne treba posusajati uzaludne nade u verovatnoću demokratizacije Ruske Federacije u budućnosti. Svaka demokratija u Rusiji vrlo brzo mutira u nešto neshvatljivo i daleko od prave suštine ovog fenomena.
