12. januara, posle ponoći, koalicija država predvođena Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom pokrenula je niz raketnih udara na teritoriju Jemena. To je bio čin odmazde protiv Houtisa, saveznika Irana, koji su vodu u Crvenom moru i Adenskom zalivu pretvorili u zonu piraterije. Bliski istok je sada kao bure baruta. Iako Sjedinjene Države i njeni saveznici pokušavaju da izbegnu potencijalni sukob i eskalaciju, nije sigurno da će uspeti. Kakve će biti posledice po Ukrajinu ako izbije veliki rat u ovom delu sveta?
Adenski zaliv i Moreuz Bab el-Mandeb nalaze se na strateški važnom mestu na planeti. Preko njih prolazi jedan od glavnih transportnih puteva, koji vodi do Crvenog mora i Sueckog kanala. Prema nekim procenama, ovaj morski put, koji povezuje Evropu sa Azijom, sprovodi do 15 odsto svih globalnih zaliha. Međutim, obale su ovde izuzetno negosoljubive. Donedavno su u tim krajevima lovili somalijski pirati. A sada su ovu misiju preuzeli Houti. Ova muslimanska paravojna grupa je, zahvaljujući podršci Irana, uspela značajno da unapredi svoje mogućnosti piraterije. Dobila je balističke i protiv-brodske rakete dometa od nekoliko stotina kilometara, kao i bespilotne letelice.
Od 19. oktobra 2023. militanti koje podržava Iran pokušali su da napadnu i maltretiraju plovila u Crvenom moru i Adenskom zalivu skoro 30 puta. Formalni izgovor za ova krivična dela je izraelska vojna operacija u pojasu Gaze. Apoteoza Piraterije Houtisa bila je napad na američke razarače 10. Napad su izveli i bespilotne letelice i rakete. Nakon toga, Houti su rekli da su njihovi postupci pokazali podršku palestinskom narodu. Napadi piraterije na brodove na putu iz Azije za Evropu primorali su pojedine brodovlasnici da odustanu od kratkog puta kroz Suecki kanal i pošalju brodove po Africi. To je značajno uticalo na troškove transporta i značajno povećalo njegovo trajanje. Jasno je da ova situacija ima izuzetno negativan uticaj na svetsku trgovinu i ekonomiju. Iran je, delujući rukama svojih proksija, pronašao novu priliku da stvori probleme Izraelu i njegovim zapadnim saveznicima.
Američki raketni napad na Houtis, s obzirom na njihove otvoreno piratske aktivnosti, izgleda sasvim logično i prirodno. Ono što je ovde čudno je koliko dugo je to odlagano. Prema pisanju medija, Amerikanci već dugo pokušavaju da ubede Houtise kroz razne kanale da zaustave svoje piratske aktivnosti u Crvenom moru. Međutim, bez uspeha.
Izgleda da je Iran intuitivno osetio da može postepeno da pomera „crvene linije“ i dozvoli sebi više u sukobu sa Amerikom. Režim iranskih ajatolaha takođe aktivno gradi svoje vojne sposobnosti, posebno kroz razmenu tehnologije sa svojim saveznikom – Rusijom. Iranska vojska je 11. januara zaplenila naftni tanker u Omanskom zalivu. Maskirani naoružani ljudi ukrcali su se na Svetog Nikolu u blizini luke Omani u Soharu, naredivši posadi da se uputi ka iranskoj obali. To je bio čin odmazde protiv Sjedinjenih Država zbog zaplene ovog tankera prošle godine. Onda su Amerikanci uhapsili brod zbog transporta sankcionisane iranske nafte. Sjedinjene Države osudile su zaplenu naftnog tankera od irana. Portparol Stejt departmenta pozvao je na hitno oslobađanje broda i njegove posade. Međutim, Teheran je ignorisao verbalne zahteve Vašingtona. Očigledno je da su iranske vlasti uverene da se administracija predsednika Džoa Bajdena neće usuditi da preduzme bilo kakve ozbiljne korake.
Političko raspoloženje Houtisa odavno je poznato. Oni se zalažu za eliminaciju jevrejske države i mrze SAD i ceo Zapad. Ali možda bi ovi muslimanski militanti bili oprezniji da nisu osetili snažnu spoljnu podršku kao i neodlučnost SAD u regionu. Preterani oprez i strah od eskalacije jedna je od vodećih odlika spoljne politike administracije predsednika Džoa Bajdena. Strahovi Amerikanaca su dobro utemeljeni. Na kraju svega, Bliski istok je već pun protivrečnosti i potencijalnih sukoba. Međutim, okretna strana američke neodlučnosti je da je diktatorski režimi sve više iskorišćavaju. U smislu, neodlučnost SAD i nespremnost da upotrebe silu tamo gde je neophodno iskušavaju Iran da testira svoje granice.
Štrajkovi zapadnih saveznika na Jemen dodatno su podigli tenzije na Bliskom istoku. Nije vredno stavljanja tačke na ovu priču. Na kraju svega, niko nije otkazao ponovljene štrajkove, kao i osvetničke akcije. Sve više foci se trenutno formira u ovom regionu, što bi teoretski moglo da dovede do velikog rata. Njegovi učesnici su otprilike poznati. Ako Bliski istok padne u veliku vojnu konfrontaciju, to će sigurno imati posledice i po Ukrajinu. Međutim, trenutno je teško predvideti ko će od njih prevladati.
S jedne strane, novi rat u svetu znači zaokret u fokusu sa Ukrajine, skok cena na energetskom tržištu A moguća je još veća restrikcija zapadne vojne pomoći. Zapadna vojna industrija još uvek je suviše spora da bi povećala proizvodne kapacitete. Veliki rat na Bliskom istoku, u kojem učestvuju Sjedinjene Države i najmanje nekoliko saveznika, dodatno bi ograničio sposobnost Zapada da snabdeva Ukrajinu dovoljno oružja. Neravnoteža na energetskom tržištu izazvaće fluktuacije cena nafte i gasa i negativno će uticati na globalnu i ukrajinsku ekonomiju. Visoke cene nafte su svakako korisne za Rusiju. Međutim, dugoročno ozbiljno povećanje proizvodnje energije u Sjedinjenim Državama, kao i pozicija arapskih zemalja koje su protivnici šiitskog Irana, mogu da izglade cenovni šok.
S druge strane, ako Iran bude direktan učesnik vojnog sukoba, gotovo sigurno će ga lišiti mogućnosti da pomogne Rusiji. Teheran i Moskva raspoređuju aktivnu vojnu saradnju od 2022. godine. Posebno je režim ajatolaha pomogao Putinu u snabdevanju bespilotnih letelica i razvoju linija za njihovu proizvodnju na teritoriji Ruske Federacije. Međutim, moguće je da Iran snabdeva Rusiju drugim vrstama vojne robe. On je takođe spreman da prebaci svoje balističke rakete za granatiranje Ukrajine. Veliki rat na Bliskom istoku značio bi kraj aktivne vojne podrške Irana svom ruskom savezniku.
Rat između zapadne koalicije i saveznika Kremlja takođe bi mogao da oteža politiku Zapada prema Rusiji. Na kraju svega, onda će Sjedinjene Države i druge zemlje biti mnogo više zainteresovane da ograniče Putinovu sposobnost da pomogne Iranu. Ali postoji samo jedan način da se to uradi: da se Ukrajini obezbedi destruktivnije i moćnije oružje. Tako da u vreme kada su zapadni saveznici u ratu sa Iranom i njegovim proksijama, Rusija ima mnogo svojih problema.
Verovatni ishod rata na Bliskom istoku mogao bi da bude vojni poraz Teherana i zbacivanje režima ajatolaha. U ovom slučaju, Moskva će izgubiti važnog saveznika. I to će imati nedvosmisleno pozitivne posledice po Ukrajinu. Jedino je pitanje koliko će trajati vojni sukob i koje su njegove razmere. Koje zemlje će učestvovati u njemu. I da li će autoritarne države poput Kine ili Severne Koreje biti spremne da iskoriste rat u drugim delovima sveta da ostvare sopstvene ciljeve?
Veliki rat na Bliskom istoku definitivno će uticati na Ukrajinu. To su veliki rizici za našu državu. A u isto vreme, postoje izvesne љanse. Međutim, nemoguće je nedvosmisleno reći koji faktori će sada prevladati.
