Kada su ruske bombe počele da padaju na Kijev i druge gradove nezavisne Ukrajine, prva dama Olena Zelenska obratila se građanima napadnute države: „Neću da paničim, neću plakati. Biću smirena i samouverena. Moja deca gledaju u mene. Biću tu za njih. I pored mog muћa. I biću sa tobom.“
Tog dana, Darina iz grada u regionu Černihiv na severu Ukrajine, uprkos iznenađenju, haosu, i neizvesnosti oko nje, takođe nije dozvolila da je obuhvate osećaj panike. Nije plakala kada se oprostila od supruga, veterana antiterorističke operacije 2014. na istoku zemlje, koji je otišao u lokalni vojni komesar odmah posle prvih bombi. Nije plakala kada je ostavila svoja dva sina na brigu o babi i dedi. Bila je svesna koliko će njen rad sada biti potreban i koliko su smirenost i izdržljivost važni u njenoj profesiji. Radila je kao bolničarka 15 godina. 24. februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula rat punih razmera protiv svoje domovine, mislila je da je njen „najduži i najvažniji zaokret“ počeo.
„Prvi dani agresije bili su toliko neverovatni da sam se osećao kao da sam u bioskopu. Išao sam kod ljudi koji su se krili u skloništima od bombi i padali u nesvest od iscrpljenosti. Bukvalno im je nedostajalo sve. Pre svega, morala sam da vodim računa o njihovim osnovnim potrebama“, priseća se Darija.
Bolesni stariji ljudi, od kojih se neki sećaju Drugog svetskog rata, ostali su bez pristupa lekovima. Žene maze bebe kojima je trebalo dati mleko i pelene što je pre moguće. Smrznuta, gladna deca koja ne razumeju zašto ne mogu da se vrate svojim kućama, kolevkama i igračkama. „Lica poznanika i stranaca spojila su se za mene, ali jasno se sećam straha i očaja u svačijim očima“, dodaje Darija. Njen život će zauvek ostati podeljen na „pre“ i „posle“ izbijanja rata.
Zar rat nema nikakve veze sa ћenama?
Od samog početka, ovaj nepravedni rat proizvodi mnogo užasnih slika. Mlade žene koje se porađaju u pretrpanim skloništima bez osnovnih sanitarnih usluga ili u bolnicama koje bombarduje Rusija. Stotine hiljada žena izbeglica koje se urušavaju od iscrpljenosti na poljskoj granici, držeći u jednoj ruci torbu u koju su spakovale ceo život, a u drugu dete. Izgužvane starke pokazuju kuće uništene ruskim raketama u kojima žive celog života i nemaju gde da odu. Ћrtve silovanja i muиenja. Devojčice kojima je oduzeto detinjstvo, između nekoliko i deset godina, koje žive u strahu za svog oca, sa kojim su izgubile kontakt jer učestvuje u najžešćim borbama na istoku zemlje.
Zahvaljujući masovnoj mobilizaciji celokupnog stanovništva u periodu februar-mart 2022. godine, Ukrajina je branila svoju nezavisnost i vodi nejednaku borbu protiv neprijatelja, koji tvrdoglavo uskraćuje svoje pravo na život, više od godinu i po dana. Posle događaja iz najvećeg oružanog sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, međunarodna zajednica ponekad iznenadi očima. Jedno od tih iznenađenja je položaj žena koje su, u do sada nezabeleženim razmerama za Evropu, ustale da brane svoju domovinu. Uzimajući stvari u svoje ruke, oni beskompromisno uništavaju stereotip o „slabijem polu“, koji je čvrsto ukorenjen u istočnoevropske kulture.
Lepota ide napred
Prema podacima Ministarstva odbrane, od septembra 2023. godine, u Oružanim snagama Ukrajine uključeno je više od 60 hiljada žena, od kojih su skoro 43 hiljade aktivno vojno osoblje. To je 2,5 puta više nego 2014. godine, kada je broj žena u ukrajinskoj vojsci počeo konstantno da raste kao rezultat aneksije Krimskog poluostrva od strane Ruske Federacije i početka rata u Donbasu. (Poređenja radi, u decembru 2021. godine, dva meseca pre ruske invazije, broj žena koje su služile u redovima SZU bio je oko 30 hiljada). Skoro 7.500 žena ima čin oficira (pet puta više nego 2014. godine) a nešto više od 11.000 ima čin narednika. Ћene se prijavljuju kao dobrovoljci. Otprilike 5,5 hiljada njih je na prvoj liniji fronta, to jest ulaze u direktna neprijateljstva protiv okupatora, zaokupljajući razne vojne položaje.
Žene se sada bore za slobodu svoje domovine, a u poslednjih nekoliko godina pre ruske vojne agresije na Ukrajinu vodile su mnoge bitke za mesto koje im je pravo u strukturi u kojoj dominiraju muškarci. Početak ove revolucije u ukrajinskoj vojsci trebalo bi uzeti u obzir 2016. godine, kada je, pod pritiskom javnog mnjenja, Ministarstvo odbrane počelo da otvara pozicije ženama koje su ranije bile rezervisane samo za muškarce. U junu 2016. godine, lista borbenih pozicija koje žene mogu da drže proširena je za čak 63 pozicije. Od tada do sada mogu da postanu snajperisti, ženski piloti, mitraljezi ili policajci.protivtenkovski bacači granata.
U 2018. godini jednakost između muškaraca i žena u vojsci zvanično je zagarantovana Zakonom „O izmenama i dopunama određenih zakona Ukrajine o obezbeđivanju jednakih prava i mogućnosti za žene i muškarce tokom služenja vojnog roka u oružanim snagama i drugim vojnim formacijama“. Međutim, tek od 2019. godine ženama je dozvoljeno da studiraju na vojnim univerzitetima, što, naravno, povećava njihove šanse za karijeru u strukturi Oružanih snaga. Međutim, do pravog pomaka došlo je 2022. godine. Od sada žene mogu da služe u svim granama oružanih snaga, u svim borbenim specijalnostima i obavljaju iste zadatke kao i muškarci.
Primer žene u vojnoj uniformi, tačnije u panciru, dolazi sa samog vrha. Tako je u prvoj godini rata bivša zamenica ministra odbrane Hana Meljar (smenjena u septembru 2023. zbog objavljivanja informacija o oblastima koje su oslobodile ukrajinske trupe čak i pre Generalštaba, za koje se ispostavilo da su lažni i ugroženi vojnici u specifičnom delu fronta), komandovala velikim poštovanjem za njeno ponašanje. Između ostalog, ona je bila odgovorna za pregovore sa zapadnim zemljama o snabdevanju oružjem, koordinisala ih i informisala javnost o napretku ukrajinske kontraofanziive, koja je počela prošle jeseni. Malyar je takođe lobirao kod zapadnih političara za stvaranje takozvane vazduhoplovne koalicije, koja je konačno nastala na samitu NATO-a u Viljnusu u julu 2023. Cilj inicijative je obuka ukrajinskih pilota za letenje višerolnih boraca F-16, a zatim sistematski prebacivanje aviona u Oružane snage Ukrajine (za očekivati je da će prva eskadrila, npr. 12 aviona, otići na front u prvom kvartalu 2024. godine).
Drugi primer je Irina Vereščuk, koju često nazivaju „prvom damom ukrajinske vojske“. Ona je na mestu potpredsednika vlade i ministra za privremeno okupirane teritorije. Od prvih dana ruske agresije prikupljala je informacije o ranjenicima i ubijenima, često idući direktno na prvu liniju fronta. Ona objavljuje izveštaje sa mesta katastrofe i odgovorna je za pregovore sa Moskvom o razmeni zatvorenika. Ona je takođe napravila ime za sebe radeći u znak podrške ženskim vojnicima ukrajinske vojske u borbi za jednaka prava sa svojim muškim kolegama, kao i u borbi protiv patologija kojih se Oružane snage Ukrajine nisu rešile. U vojsci dolazi do seksualnog uznemiravanja vojnog osoblja, a oni su redovno izloženi verbalnoj agresiji. Neke žene se osećaju diskriminisano jer ih njihovi komandanti uklanjaju sa težih zadataka pod izgovorom „zaštite“. Kada su u komandnim ulogama, dešava se da grupe podređenih vojnika odbijaju da slede naređenja ili javno podrivaju svoju kompetentnost.
Tokom suđenja, novinari, naučnici, menadžeri u multinacionalnim korporacijama, advokati, umetnici, nastavnici, frizeri, kozmetolozi uzimaju oružje i počinju da uče kako da pucaju ili lete borbenim bespilotnim letelicama, pridružuju se vojsci ili se pridružuju redovima teritorijalne odbrane. Drugi rade u proizvodnji kamuflažnih mreža, pancirnih prsluka, pakuju hranu, lekove i higijenske proizvode za svoje sunarodnike koji se bore napred i koordiniraju njihovu isporuku. Ipak, drugi, rizikujući sopstvene živote, pomažu u evakuaciji civila, idu na liniju fronta da zavoje rane primljene u bitkama ili evakuišu ranjenike i mrtve. Ili, poput Tetiane iz grada Lutsk, blizu poljske granice, pomažu da se „vrate kući“.
Psiha u ratu ne može da izdrži
Pre rata, bila je poslovna žena, vlasnica uspešne turističke agencije. Sada, u sklopu Misije 200, ona putuje minibusom u istočnu Ukrajinu da pokupi kovčege sa telima vojnika koji su poginuli na frontu, a zatim ih odvede u svoja rodna mesta kako bi njihovi najbliži bili sahranjeni sa počastima. Ona objašnjava da je naziv „200“ vojni izraz koji se koristi da bi se lakše kretao po zemlji. Ona bi veoma volela da izbegne asocijacije sa „teretom 200“, kako su nazvani kovčezi cinka sa telima poginulih vojnika iz sovjetskog rata protiv Avganistana osamdesetih godina. Tetianinu priču i njeno herojstvo posebno su izveštavali ukrajinski BBC servis i portal Volyn News. Krajem 2022. godine ukrajinski TV kanal „1+1“ snimio je izveštaj sa učešćem Tetiane, u kojem govori o svom iskustvu, u okviru projekta „Žene u ratu“. „To nije neka vrsta tereta, to su nečija deca. Do 80-og tela sam ih brojao, a onda sam prestao, jer šta znače brojevi? Nikome nisu potrebni. Najvažnije je da su to bili ljudi koje je samo neko voleo“, kaže Tetiana.
Ona nikada neće zaboraviti slike ljudi koji kleče na ulicama gradova i sela, omaž njihovim herojima dok je dolazila sa telima onih koji su poginuli na frontu. „Ponekad mi se čini da sam hladna i ravnodušna, ali kada niko ne gleda, plačem suze koje nijedan intervju, nijedna kamera ne može da prenese“, dodaje ona. TetkaNa se svakodnevno bavi smrću. Koliko god to perverzno zvučalo, ona zna da postoje ljudi za koje je vest o smrti voljene osobe dala šansu da svoje misli urede, jer nema ničeg goreg od poništavanja neizvesnosti.
Dajana iz Kijeva, psiholog i rezervni oficir koji se penzionisao godinu dana pre nego što je Rusija zaratila, to zna. U februaru 2022. odlučila je da se ne vrati služenju vojnog roka. Kroz svoje iskustvo bila je svesna ogromne traume rata i izazova sa kojima se suočavaju oni koji idu u rat i njihovi najbliži. U martu 2022. stvorila je organizaciju koja pruža besplatnu psihološku podršku. U prva tri dana, stotine profesionalnih kolega – psihologa i psihoterapeuta – dobrovoljno se javilo da joj se pridruži. Oni rade sa vojnicima koji služe u prvim redovima i rođacima nestalih ili u ruskom zarobljeništvu. „Ljudi koji već duže vreme nemaju informacije od svojih rođaka žive u stanju trajnog stresa, pojačane budnosti, neizvesnosti i straha za svoje najbliže. Ovo je neverovatna trauma za njih, koja može da odredi ceo njihov budući život“, kaže Dajana.
Dianin tim se takođe okreće žrtvama seksualnih zločina, deci, tinejdžerima i odraslima koji ne mogu da se aklimatizuje u inostranstvu nakon što su pobegli iz Ukrajine. Često ne mogu da se nose sa kajanjem i ubeđenjem da su odlukom da odu, „izdali svoju domovinu“, a živeti daleko od ruskih bombi sramota je što ne zaslužuju. Volonteri iz Dajaninog tima slušaju priče roditelja koji su bili svedoci smrti svoje dece, o raspadu porodica i gubljenju međusobnog kontakta zbog dugotrajnog razdvajanja, a sve više o ratnim veteranima koji se vraćaju sa fronta. „Osoba koja je bila u ratu više nikada neće biti ista, nikada neće povratiti svoj nekadašnji duševni mir. Naše društvo se sada suočava sa ogromnim izazovom, jer će ne-veterani koji se vraćaju sa fronta morati ponovo da nauče da postanu mirni civili. Članovi društva su ti koji će morati da nauče kako da ponovo funkcionišu zajedno sa onima koji su doživeli najveću traumu rata, kao što su borbe na prvim linijama fronta“, kaže Dajana.
Prema Dajaninim rečima, u interesu je ukrajinske države i svih njenih članica da sprovedu najefikasniji proces reintegracije ratnih veterana kako bi mogli što pre da se vrate normalnom životu. Zato ona koordinira projekat, u saradnji sa lokalnim vlastima, kako bi obučila poslodavce kako da angažuju veterane i organizuju svoj rad, kao i kako da se nose sa njima kada imaju, na primer, flešbekove. „Ti ljudi treba da budu zaposleni što je pre moguće, obučeni za nova zanimanja kako bi se osećali potrebnim društvu. Ne možemo da dozvolimo da budu lišeni identiteta koji je bio izvor njihovog nekadašnjeg rada sa gubitkom prilike da rade svoj bivši posao“, kaže psihoterapeut. U suprotnom, one mogu početi da padaju u destruktivnu zavisnost, a neprocesuirana trauma i osećaj otuđenosti će naknadno dovesti do značajnog porasta kriminala među njima.
Samo pobeda
Dajana veruje u pobedu Ukrajine. Ona je ambiciozni profesionalac, ubeđena u smisao i značaj svog rada. Činjenica da je organizacija koju je osnovala postala toliko uspešna i da je uspela da pomogne više od 1.200 ljudi za kratko vreme (nešto manje od 900 individualnih terapija, preko 300 grupnih terapija) daje svoja krila. Ona već ima ideje za dalje projekte usmerene na podršku mentalnom zdravlju ukrajinskog društva. Na pitanje da li je ikada razmišljala da napusti zemlju posle februara 2022. godine, nedvosmisleno odgovara da nije. Ovde, u Ukrajini, njeno mesto je. Samo oko dva puta nedeljno, „iranski šahed dronovi vam ne daju da spavate noću“.
Darija iz regiona Černihiv priznaje da je vremenom, kada se krila od ruskog granatiranja, bilo razmišljanja o odlasku iz zemlje. Međutim, kada je rekla svoja dva sina o tome, žestoko su bili protiv toga. Posle toga, ta tema se više nikada nije pojavila u njenoj porodici.
Darija ne samo da oblaиi rane civila. Vremenom je takođe počela da putuje u vojsku sa lekovima, zavojima i hranom. Postepeno je uspevala da zadobije njihovo poverenje i izgradi toplu, kolegijalnu vezu. Radom na osnivanju terenske bolnice, operacijama evakuacije (na primer, stvaranjem takozvanih humanitarnih koridora) ili koordinacijom komunikacije putem društvenih mreža između ljudi kojima je potrebna hitna pomoć i onih koji su spremni da pomognu, stekla je uverenje da je na pravom mestu.
„Naš narod je nepobediv. Ljudi stoje u solidarnosti, pomažu jedni drugima koliko mogu, dele sve što imaju. Nose ih kolima, nose ih na biciklima, nose ih na rukama“, rekla je Darija. Bila je veoma dirnuta zahtevom grupe vojnika, ja.Spremali su se za okršaj sa neprijateljem i trebalo je da idu na liniju fronta sledećeg dana. Želeli su da im bolničar donese zvučnik na kome mogu da emituju nacionalnu himnu.
Imena nekih heroina su promenjena
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektno ogledalo: Ukrajina – EU: Vruća završnica pregovora, Ukrajina – Bežanje od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Lukašenka ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo otkriće Da popričamo o istoriji, zastoju u Minsku
Originalni naslov članka: Ukraiskie kobiety walczą o wolność ojczyzny
