Istorija ukrajinsko-poljskih odnosa je izuzetno dramatična i složena. Bilo je trenutaka iskrivljenog neprijateljstva, bilo je trenutaka pomirenja i bliske saradnje. Ako uzmemo samo poslednje tri decenije od propasti SSSR-a i nezavisnosti Ukrajine, kao i prelaska Poljske u Treću Poljsku Republiku, onda pozitivno dobrosusedstvo jasno preovlađuje nad negativnim sukobima. Ovo poslednje je ponekad nastalo iz sporova oko politike sećanja, ali generalno nije napravilo razliku u međudržavnim odnosima. Leonid Kravčuk nije imao problema da pregovara sa Lehom Valesom, Leonidom Kučmom sa Aleksandrom Kvašnjevskim, Viktorom Juščenkom sa Lehom Kačinjskim. Čak je i odbegli predsednik Viktor Janukovič našao zajednički jezik sa poljskim kolegom Bronislavom Komorovskim.
I odnosi Volodymyra Zelenskyyja sa Andrzej Dudom generalno su izgledali savršeno. Naročito odmah posle ruske potpune invazije na Ukrajinu. Zagrljaji i poljupci tokom susreta predsednika Ukrajine i Poljske, njihovi česti i prijateljski telefonski razgovori nisu mogli ali da stvore utisak da su to dve najbliže osobe na svetu. U svakom slučaju, Poljska je zaista i moćno pomogla Ukrajini, posebno u prvim mesecima rata. Ovo je detaljno opisano u njegovoj knjizi „Poljska u ratu“ (Polska na wojnie) čuvenog poljskog novinara Zbignie Parafianowicz.
Autor je, naročito, govorio o tajnom transferu boraca MiG-29 u Ukrajinu. Tajna ne samo od Rusije, već čak i od NATO-a i Pentagona. Događaji su se odvijali u proleće 2022. godine, u najtežem periodu rusko-ukrajinskog rata. Tada su poljske vlasti ponudile Sjedinjenim Državama i zemljama NATO-a razne načine za prebacivanje modernizovanih sovjetskih borbenih aviona u Ukrajinu. Varšava je ponudila sledeću opciju: poljski piloti bi isporučili MiG-ove američkoj vazduhoplovnoj bazi u Ramštajnu, u Nemačkoj, a odatle bi ih pokupili ukrajinski avijatičari. Međutim, drugi zapadni partneri odložili su donošenje konačne odluke. I to odlaganje je jednostavno bilo fatalno za Ukrajinu, koja se u to vreme borila za svoj opstanak kao suverena država. Poljska je napravila, da tako kažem, potez viteza. Desetak poljskih borbenih aviona je demontirano i ostavljeno u šumskom pojasu u blizini granice sa Ukrajinom. Odakle je ukrajinska vojska uzela ove delove aviona i ponovo ih sastavila u Ukrajini.
Poljska je takođe stvorila privatnu paravojnu kompaniju koja će isporučiti pomoć Ukrajini bez nepotrebnih prepreka i dodatne papirologije. U njemu su učestvovali bivši oficiri poljske vojske. Zaposleni u kompaniji prevoze oružje i municiju u Ukrajinu. Da bi to uradili, imali su nekoliko desetina kamiona na raspolaganju.
Ove epizode su jedna od mnogih koje pokazuju šta je Poljska bila spremna da uradi samo da bi pomogla Ukrajini da preživi ovaj nejednaki rat. Tu je bio i transfer poljskih tenkova, samohodnih haubica, prenosivih protivtenkovskih sistema, malokali naoružanja i municije na ukrajinsku stranu itd. Andrzej Duda se lično pobrinuo da pomoć Kijevu stigne na vreme i u celosti. Štaviše, Poljska se čak posvađala sa drugim kolegama iz NATO-a, kao što je Nemačka, zbog konstantnog odlaganja slanja oružja Ukrajini.
Ali, da li je zaista postojalo prijateljstvo između poljskog i ukrajinskog predsednika, kako to izgleda na TV slikama 2022. godine? Zbigniew Parafianowicz ne misli tako. On vidi čak i čisto mentalnu nekompatibilnost između dvojice lidera. Na kraju svega, „Duda je intelektualac iz Krakova. Zelenski je huligan iz stambenih oblasti Kryvyi Rih.“
I u jednom trenutku, Zelenski, koji je juče bio huligan „Kryvyi Rih“, osećao se kao najpopularniji političar na svetu, polubog. Ceo civilizovani svet je bio spreman da ga primi, ispoštuje i pomogne mu u borbi protiv moćnog agresora. I ukrajinski predsednik je počeo da ga uzima zdravo za gotovo, čak i sa izvesnom arogancijom, koja se ponekad graničila sa nepristojnošću. Na kraju su mu na njegovu neiskrenost direktno ukazali i američki predsednik Džo Bajden i bivši britanski ministar odbrane Ben Volas. Sličnu opasku mogao je da mu da Duda, ali je kao „intelektualac iz Krakova“ odlučio da se uzdrži od zamerki ukrajinskom kolegi. Mada, kako kažu, talog je ostao. I ne samo „ostao“, nego je i porastao.
Na primer, Varšava nije bila zadovoljna činjenicom da Zelenski tvrdoglavo odbija da poseti Poljsku. To je, stalno dolazi u Poljsku, ali samo u tranzitu za London, Pariz, Vašington, Brisel, arogantno odlaže direktne posete Varšavi. Tek u aprilu 2023, više od godinu dana od početka invazije punih razmera, Zelenski je konačno posetio Poljsku kako treba.
Drugi faktor koji je ozbiljno narušio ukrajinsko-poljske odnose je raketni incident u blizini poljskog sela Przewodów, u kojem su poginule dve osobe. Odmah posle incidenta, Volodymyr Zelensky je samouvereno izjavio da se radi o ruskoj raketi. Šta više, čak ga je i nazvao „Ruska agresija na NATO“ i očekivala je odgovarajući odgovor Severnoatlantske alijanse. A neki ukrajinski političari i publicisti su čak optužili Poljsku i njene NATO saveznike za neodlučnost jer su odložili najavu „ruske rakete“. Može se pretpostaviti da Zelenski možda nije znao da je u to ukrajinska raketa. Mada je u ovom slučaju trebalo da sačekam sa glasnim izjavama. A kasnije je precizno utvrđeno da je smrtonosnu raketu ispalio ukrajinski sistem protivraketne odbrane. Štaviše, čak ni tada Varšava nije iznela nikakve optužbe protiv Ukrajine, naprotiv, navela je da u svakom slučaju glavna krivica leži na Rusiji kao zemlji agresora. Poljska je očekivala bar izvinjenje zbog incidenta od Zelenskog, što bi bilo sasvim normalno. Međutim, ukrajinski predsednik se i ovde ponašao krajnje arogantno. Ne samo da se nije izvinio, već nije ni zvanično priznao da je raketa zaista ukrajinska. Poznato je samo da je vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji lično pozvao poljskog kolegu i izvinio se zbog incidenta sa raketom. Moguće je da je ovaj incident postao tačka bez povratka, nakon čega su poljsko-ukrajinski odnosi počeli da se konstantno pogoršavaju, barem na nivou najvišeg rukovodstva.
Sledeći udarac odnosima Kijeva i Varšave bila je „kriza žita“. Ona je nastala zbog činjenice da je 2023. godine Rusija odbila da proširi Inicijativu crnomorskih žitarica, koja je omogućila Ukrajini da pošalje žito suvim teretnim brodovima za izvoz kroz koridor u Crnom moru relativno nesmetano. To je primoralo Ukrajinu da traži alternativne puteve snabdevanja, pre svega železnicom preko zapadne granice. A Poljska je ovde odigrala ključnu ulogu kao tranzitna država. Stvoreni su kopneni „koridori solidarnosti“. A Evropska komisija je privremeno ukinula dažbine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode.
Istovremeno, veliki tok ukrajinskog žita preko zapadne granice doživljavali su izuzetno negativno poljski poljoprivrednici. Oni su zahtevali da vlada prestane da uvozi ukrajinsko žito, verujući da njen ulazak na poljsko tržište stvara „nelojalnu konkurenciju“. Poljska vlada je poslušala zahteve svojih seljaka i u aprilu je uveden embargo na uvoz iz Ukrajine u Poljsku i tranzit u treće zemlje žita i druge vrste hrane. Mađarska, Slovačka, Rumunija i Bugarska pridružile su se embargu. Prvobitno je ograničenje uvedeno do 30. juna, ali je kasnije produženo do 15. septembra.
Jasno je da je ograničenje žitarica značajno pogodilo posebno ukrajinske poljoprivredne proizvođače i ukrajinski budžet uopšte, koji već pati od ekonomskog usporavanja izazvanog ratom. U takvoj situaciji, ukrajinski i poljski političari trebalo je da ostave po strani sve žalbe i ambicije i počnu pregovore, da budu spremni na ustupke i kompromise. Međutim, situacija je počela da se razvija prema najgorem scenariju: svaka strana je pribegla populističkim izjavama, ultimatumima i optužbama za nekonstruktivnost.
Sa poljske strane bilo je optužbi da Ukrajina zloupotrebljava svoj privilegovani položaj u odnosu na pozadinu rata, da se ne pridržava pravila fer konkurencije, da baca poljoprivredne proizvode, da ukrajinski oligarsi pokušavaju da upravljaju tržištem žitarica u Poljskoj. Premijer Mateuš Moravijecki je čak rekao da Poljska više neće snabdevati Ukrajinu oružjem. Pored toga, šef poljske vlade zapretio je da će proširiti zabranu uvoza proizvoda iz Ukrajine ako Kijev „pogorša sukob“. I portparol poljske vlade Pjotr Miler rekao je da beneficije koje se pružaju ukrajinskim izbeglicama neće biti produžene.
Ni Ukrajina nije ostala dužna, a njeni napadi na poljsku stranu nisu bili samo verbalni. Tako je u septembru ukrajinska vlada podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv Poljske, Mađarske i Slovačke zbog odbijanja da ukinu embargo na ukrajinske poljoprivredne proizvode.
Međutim, verbalna komponenta je izazvala najveće nerviranje ukrajinsko-poljskih odnosa u kontekstu spora oko žita. Govorimo o govoru predsednika Zelenskog na sednici Generalne skupštine UN.
„Od početka potpune agresije, Rusija je blokirala naše crnomosane i azovske luke. Naše luke na Dunavu su i dalje meta njegovih raketa i bespilotnih letelica. Rusija pokušava da nestašicu hrane na svetskom tržištu iskoristi kao oružje u zamenu za priznanje okupacije nekih – ako ne i svih – okupiranih teritorija. Rusija koristi cene hrane kao oružje. Pokrenuli smo privremeni izvozni koridor u Crnom moru. Radimo na očuvanju kopnenih puteva. Uznemirujuće je videti kako neki u Evropi podrivaju solidarnost i organizuju političko pozorište u ovom trenutku, praveći triler od žita. Možda se čini da igraju sopstvenu ulogu, ali zauzvrat pomažu u pripremi pozornice za moskovskog glumca“, rekao je Zelenski.
I mada UkrajinacPredsednik nije precizirao na koga misli pod „moskovskim asistentima“, ali je Varšava nedvosmisleno opažala ove uvredljive reči upućene tome.
Kao rezultat toga, Duda, koji je ranije govorio o svojoj nameri da razgovara sa Zelenskim u Njujorku, izbegao je ovaj sastanak, navodeći kao razlog pretrpan raspored. Štaviše, prilično je uvredljivo govorio o Ukrajini kao o „utopljenom čoveku koji vuče spasioca na dno“.
Ministarstvo spoljnih poslova Poljske pozvalo je ambasadora Ukrajine Vasila Zvariha i prenelo snažan protest poljske strane u vezi sa izjavama predsednika Volodimera Zelenskog na Generalnoj skupštini UN. Zamenik ministra inostranih poslova Paweł Jabłoski ukazao je za Zvarych da je Zelenskijev teza „lažna u odnosu na Poljsku i, što je još važnije, posebno pogrešna u odnosu na zemlju koja podržava Ukrajinu od prvih dana rata“. On je takođe naglasio da vršenje pritiska na Poljsku na multilateralnim forumima ili upućivanje pritužbi međunarodnim tribunalima nisu „odgovarajući metodi rešavanja sporova između naših zemalja“.
Protiv pozadine tih sporova, poljski političari počeli su da čuju sve više optužbi za „anti-poljsku zaveru između Ukrajine i Nemačke“. Navodno, Berlin je bio taj koji je zaključio neke sporazume sa Kijevom, a sada ga podstiče protiv Varšave kako bi neutralizovao svog protivnika u Evropskoj uniji. Iako su svi eksperti za ukrajinsko-nemačke odnose, sa kojima je autor članka uspeo da pregovara, negirali mogućnost bilo kakvih sporazuma između Ukrajine i Nemačke koji bi ugrozili interese Poljske. Istovremeno, svi priznaju da su se 2023. godine odnosi Kijeva sa Berlinom značajno popravili. Istovremeno, odnosi Kijeva sa Varšavom, koja je dostigla svoj vrhunac prošle godine, sada su u krizi.
Naravno, jedan od moćnih katalizatora za ukrajinsko-poljski spor bili su parlamentarni izbori u Poljskoj. Stranke vladajuće koalicije bile su pod velikim stresom, očekujući njihov poraz i pobedu opozicije. Љto se, kao љto veж znamo, desilo. Izborna retorika uvek teži populizmu, žilavosti u izjavama i potrazi za spoljnim neprijateljima.
Situacija u ukrajinskoj politici je takođe prilično napeta u poslednje vreme. To je uzrokovano neuspešnom ukrajinskom ofanzivom na jugu, pobedama antiukrajinskih snaga u nekim zemljama članicama Evropske unije, i manifestacijama „umora od Ukrajine“ u zapadnim prestonicama.
Da li je ukrajinsko-poljsko pomirenje moguće u bliskoj budućnosti? Obiиno. Na kraju svega, Zelenski i Duda već preduzimaju određene korake ka zbližavanju. Proces je protekao još brže posle odobrenja nove vlade u Poljskoj na čelu sa Donaldom Tuskom. Barem nikome od predstavnika nove poljske vlade neće pomišljati da optuži Kijev i Berlin za navodnu zaveru protiv Varšave.
Međutim, neke trzavice ostaće i nakon što Tusk dođe na vlast. Na kraju svega, spor oko žita nije nastao ni iz čega. To je bila direktna posledica produbljivanja integracije Ukrajine u Evropsku uniju. Na kraju, kao i sledeći štrajk poljskih prevoznika, koji svoje ukrajinske kolege vide kao oštre konkurente. Čak i ako su oba protesta prerasla političke slojeve, i dalje će biti neophodno rešavanje specifičnih ekonomskih pitanja u okviru evropskih integracija. Nadamo se da će sa novom poljskom vladom biti lakše da se to uradi, bez nepotrebnih ekscesa.
Kao što je već pomenuto, poljsko-ukrajinski odnosi nikada nisu bili laki. Poljska je bila jedna od prvih zemalja koja je čestitala Ukrajini na sticanju nezavisnosti. Međutim, dobrosusedski odnosi često su bili otežani istorijskim sporovima. Sada će biti dopunjeni ekonomskim interesima svake od zemalja, što se u nekim pitanjima neće poklopiti. Jedino pitanje je da sve buduće trzavice treba rešavati na civilizovan način, u okviru dijaloga.
Tekst je prvi put objavljen u Wszystko Co Najważniejsze
