U Poljskoj se vlada konačno promenila. Brzo izdignute vlade Kaziski-Moravijecki predvidljivo nije podržala parlamentarna većina. A posle toga, jučerašnja opozicija je, kao što se i očekivalo, glasala za novog premijera. Bio je to Donald Franježek Tusk, najpoznatiji i najpopularniji poljski političar u Evropi, bivši šef vlade, bivši predsednik Evropskog saveta, bivši predsednik Evropske narodne partije.
Prethodna rečenica napisana je ne samo da bi se nabrojale slavne prekretnice političke karijere gospodina Tuska, već da bi se naglasio značaj i, usuđujemo se da kažemo, neobičnosti trenutne situacije. Čovek koji je dva puta bio na čelu vlade zemlje, koji je bio na čelu jedne od glavnih institucija Evropske unije i stajao na čelu glavne evropske političke zajednice, nije otišao na zasluženi odmor, pisao memoare i govorio o svom kolosalnom uspehu (zapravo, Tusk je prvi Poljak posle Karol Vojtila koji je dostigao takve visine u Starom svetu), već se vratio u nacionalnu politiku. Prilično prljavo i neprijatno, što su pokazali i nedavni parlamentarni izbori.
A kako da se ne sećamo pesme legendarnog poljskog rok benda Budka Suflerau naslovu ovog članka. „Senka Velike Planine“ (Ciee wielkiej gory), bila je posvećena dvojici poljskih alpinista koji su poginuli na Himalajima pre tačno pola veka. Postoje ovakvi redovi u ovoj pesmi.
Góry wysokie, co im z Wami walczyć każe?
Ryzyko, śmierć – te są zawsze tutaj w parze.
Największa rzecz – swego strachu mur obalić,
Odpadnie stu, lecz następni pójdą dalej.
(Visoke planine, šta ih tera da se bore sa tobom?
Rizik i smrt ovde uvek idu ruku pod ruku.
I najvažnije je da srušiš zid svog straha,
Stotinu će pasti, ali drugi će ih slediti.)
Teško da je moguće ozbiljno uporediti planinarski rad sa politikom, ali trenutna pobeda Tuska, pobeda poljske opozicije i liberalnog dela društva u tom društvu još uvek je povezana sa teškim usponom. I sa uništavanjem zida njihovog straha, strahom od pretvaranja Poljske u autoritarnu državu, slično Orbanovom Mađarskom ili Fitsovljevoj Slovačkoj.
Uzgred, o Slovačkoj. Baš pre neki dan, ministar spoljnih poslova ove zemlje Juraj Blanar rekao je da je spreman da podrži početak pregovora sa Ukrajinom o članstvu naše zemlje u Evropskoj uniji. Naravno, ova dva događaja nisu direktno povezana, ali postoje određene tačke koje im omogućavaju da se kombinuju u jedan proces.
Parlamentarni izbori u Poljskoj bili su važni i za Mađarsku i za Slovačku. Pobeda Zakona i pravde, nastavak de fakto kontrole Jaroslava Kačinjskog nad zemljom, značila bi približavanje situacije u Poljskoj situaciji u Slovačkoj i Mađarskoj. Tako bi Orbán i Fico dobili moćnog, najmoćnijeg evroskeptičnog partnera u ovom triju. Partner koji bi omogućio razvoj i širenje antiukrajinske teme u Evropskoj uniji. Jer, uprkos svim Dudinjim prethodnim izjavama, uprkos njegovim rečima na ukrajinskom u Verkhovna Radu, poslednjih meseci je pokazano da je zarad sopstvene pobede, zarad moći Kačinjskog, PiS spreman za rat sa Ukrajinom. Naravno, samo ekonomski, ali to bi nam bilo dovoljno u sadašnjem, blago rečeno, teškim uslovima.
Ne želim da razmišljam kakav bi bio stav poljskih desničarskih populista da su pobedili na izborima (naročito ako su morali da se udruћe sa potpunim Ukrajinskofobima iz Konfederacije). Ali ne morate. Zato što je istorija uradila to što je uradila. I nova politiиka era je poиela u Poljskoj. A s obzirom na mesto i značaj ove države u celom postsocijalnom delu Starog sveta, ovo doba je počelo u istočnoj Evropi.
I ista Slovačka i Mađarska, koje su čekale pobedu svog ideološkog brata Kačinjskog, moraće da uzmu u obzir činjenicu da neće imati podršku Poljske. A Ukrajina je, naprotiv, od prvih koraka, Tuska čula ono što je želela da čuje. „Zahtevaćemo potpunu mobilizaciju Zapada da pomogne Ukrajini. Više ne mogu da slušam političare koji kažu da su umorni od situacije u Ukrajini. Napad na Ukrajinu je napad na sve nas“, navodi se u više nego rečitoj izjavi starog novog poljskog premijera tokom govora u Sejmu.
Donald Tusk ima ozbiljna ovlašćenja u Evropi. Na ovaj ili onaj način, slušaće ga u Briselu, Berlinu i Parizu. Njegova pozicija je donekle ključna, s obzirom na to koliko je Poljska važna za Ukrajinu, kako vojno, tako i ekonomski. I od prvog dana svog novog mandata na mestu premijera – što, po svim političkim logikama, nije smelo da se desi – demonstrirao je direktnu i otvorenu podršku našoj državi. I nije uzalud što je situacija sa blokadom poljsko-ukrajinske granice konačno počela da se rešava ovih dana.
Sve ovoZa sada postoje samo izjave i mali koraci u pravcu koji nam je potreban (i Poljska i Evropska unija, na kraju takođe). Značaj povratka Donalda Tuska na mesto premijera njegove matične zemlje ostaje da se kasnije ceni u svetu. Međutim, već je jasno da plan Rusije da stvori neprijateljske režime na zapadnim granicama Ukrajine propada. I zbog toga Ukrajinci treba da se zahvale Poljacima. Oni koji su, u teškim političkim uslovima, u „senci velike planine“, na kojoj je ime „Kačinjski“ već počelo da se pečatira zlatnim slovima, ipak su glasali za svoju i ukrajinsku, za našu zajedničku novu budućnost.
Što će se, u ovom istorijskom trenutku, iskreno želim da verujem u to, završiti pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji. Sećate li se gde je tačno, na kom delu ukrajinske granice peti predsednik naše države Petro Porošenko, otvorio bezvizna vrata Evropi u junu 2017? Dakle, biće veoma ispravno, lepo, simbolično i pragmatično ako se ova vrata uopšte sruše na granici Ukrajine i Poljske. Ukrajina, koja će konačno osvojiti svoju nezavisnost i evropski put, i Poljska, koja je uspela da prevaziđe zid svog straha.
