Izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da Rusija nije zainteresovana za napad na zemlje NATO veoma su slične insistiranju Kremlja krajem 2021. i početkom 2022. godine – uoči 24. februara – da Moskva nema nameru da napada Ukrajinu. Ovo je navedeno u novom Rezime analitičara Američkog instituta za proučavanje rata (ISW).
Analitičari ISW analizirali su Putinov detaljan intervju na ruskoj televiziji 17. decembra, gde je pretio Finskoj i istovremeno uveravao da Ruska Federacija ne namerava da se bori sa zemljama NATO-a
„Putinova uveravanja o njegovim miroljubivim namerama prema zemljama NATO-a izgledaju šuplje u kontekstu pretnji koje su on lično i eksperti Kremlja nedavno izneli protiv zemalja članica NATO-a“, navodi se u izveštaju.
Takođe, u intervjuu 17. decembra, Putin je pokušao da demantuje upozorenje američkog predsednika Džoa Bajdena od 6. decembra da će Rusija u budućnosti napasti zemlju NATO-a ako pobedi u ratu u Ukrajini.
Analitičari ISW-a veruju da sva ta uveravanja nemaju osnova. Prema njihovim rečima, Putin želi da NATO prizna tvrdnje, zahteve i navodnu sferu uticaja Rusije, i više puta je izneo nameru Rusije da okonča „američku hegemoniju“. Putin je u velikoj meri koristio hibridno ratovanje da oslabi Zapad i njegovo mesto u svetskom poretku pre nego što je 2014. narušio Ukrajinu.
Istovremeno, prema analitičarima, stalna retorika Kremlja o neprijateljskim namerama prema NATO-u, u kombinaciji sa potencijalnim budućim vojnim potencijalom Rusije u slučaju ruske pobede u Ukrajini, predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti Zapada.
Kako je primetio Institut za proučavanje rata, ako bi Rusija mogla da zapleni Ukrajinu, ona bi „mogla da rasporedi svoje snage sve do granice NATO-a od Crnog mora do Arktičkog okeana“.
