Vladimir Putin je 14. decembra održao „direktnu liniju“. Ovo je neka vrsta tradicionalnog načina komunikacije između ruskog lidera i njegovog naroda, ili bolje rečeno simulakrum komunikacije sa unapred pripremljenim pitanjima i odgovorima. Ovog puta, „direktna linija“ je kombinovana sa Putinovom godišnjom konferencijom za novinare. Kako bi, kako kažu, ne ustao dva puta, već da bi odmah svima objasnio kakve je „neverovatne uspehe“ Rusija postigla pod vođstvom svog lidera, koji je već skoro četvrt veka nepromenjen.
Međutim, neobičnost ovog događaja nije bila samo u tome što je bio „dva u jedan“. Direktna linija zvanično je otvorila Putinovu predizbornu kampanju. Štaviše, vrlo specifična kampanja, u kojoj bi ruski lider morati da dokaže da nije uzaludno reformisan Ustav Ruske Federacije (a zapravo silovan) konkretno za njega, kako bi se po treći put zaredom i peti put ukupno kandidovao za najvišu javnu funkciju.
Generalno gledano, Putinova trenutna predsednička kampanja počinje na krajnje neobičan način. Uprkos svemu, „omiljeni lider Rusa“ morao je nekoliko puta da odloži objavu svoje nominacije za predsednika. I na kraju, sama izjava je zvučala nekako tiho i bojažljivo na marginama sekundarnog događaja. Štaviše, inicijator ove akcije bio je hiterto nepoznat opštim javnim „predsednikom“ „parlamenta“ samoproglašenog „DPR“ Artema Žoge. On se putinu obratio sledećim rečima: „Toliko ste učinili za našeg Donbasa. U ime svih naših ljudi, našeg Donbasa, aneksiranih zemlju, želeo bih da vas zamolim da učestvujete na ovim izborima. Zahvaljujući vašoj odluci, stekli smo slobodu i pravo na izbor. I želimo da učestvujemo na predsedničkim izborima u Ruskoj Federaciji. A ti si naš predsednik.“ Slušajući ovaj apsurd, neko bi pomislio da drski član DPR-a dozvoljava sebi da troluje ruskog lidera. Iako je, zapravo, govorio prilično iskreno, vrlinom svog pogleda na svet i sposobnošću da kritički razmišlja.
Da li je izaљlo spontano? Svaki neprimetan sa Putinom, kao što znate, veoma pažljivo razmišlja tim političkih tehnologa. Iako se ti bistri umovi nisu setili nečega sa imenom inicijatora. Tako da se ne pre pojavila ova vest na stranicama i ekranima nego što su se pojavile odgovarajuće mimove: „Putin se kandiduje za predsednika zbog Žoge“.
Međutim, to ne bi trebalo da bude Putinov glavni izborni problem. Na kraju sve, veж je tako bilo. I ruski lider je bio jasno svestan svoje „pokvarenosti“, pa je stoga odlučio da sprovede izbornu deklaraciju na sličju.
Zašto je onda „miljenik javnosti“ odlučio da odustane od mitinga hiljada ljudi na stadionu u Lužnikiju, kao 2012. godine, ili u Kongresnoj palati Kremlja, kao 2018. godine? Na kraju svega, prema svim uglednim ruskim medijima, sve je u redu sa njegovim rejtingom pa čak i „boli“. Međutim, očigledno, nije sve tako jednostavno.
To je već pomenuto „silovanje“ Ustava, kako bi ostao na vlasti, uprkos odobrenju Ustavnog suda Ruske Federacije, udara sitničavo u formi, ali globalno u suštini. Zato je bilo neophodno da se vesti rašire kao parče mast na ogromnom parčetu hleba. Zbog toga se vest čula ne na očekivanoj „direktnoj liniji“, to jest pod pogledom miliona Rusa, već nedelju dana ranije, u odaji, da tako kažem, atmosferi. Da bi vesti imale vremena da se izbrišu, izgube senzacionalizam i pretvore u gotovo uobičajeno mesto.
I, na kraju, da li je neko sumnjao da će Putin odbiti sledeći mandat, recimo na Jeljcinovom jeziku: „Ustao sam, odlazim“, i zaista ustao i otišao? Pa, moћda kod veoma naivnih ljudi. Oni koji su mogli da veruju u iskrenost njegove koketnosti: „Neću to da krijem, u različito vreme bilo je različitih mišljenja, ali sada je takvo vreme…“ U redu, ubedio si me, nisam hteo, ali patiću malo više u predsedništvu, pošto me toliko voliš.
I da li ti Rusi još uvek toliko vole svog vođu? I ovde nastaju ozbiljne sumnje. Jer, čovek ima utisak da Putin, znajući pravi rejting, a ne one ofarbane, pokušava da nekako zakloni predsedničku kampanju, da je zakloni, da ubedi da to uopšte nije važno, da je to formalnost. Ti, kao, ne brineš, i tako je sve u redu, sve je odlučeno, sve je zarobljeno.
Veoma podseća na pseudo-izbore u sovjetsko vreme. Kada su, s jedne strane, navodno pozvali građane da dođu do glasačke kutije. Čak i ponekad su biračka mesta organizovala prodaju oskudnih proizvoda. S druge strane, državi i rukovodstvu stranke zapravo nije bilo potrebno masovno učešće birača. Na kraju svega, nije bilo nikoga da bira – na glasačkom listiću je bio samo jedan kandidat. Stranka i vlada su dugo i temeljno napravili izbor za vas. Ako staviš krst, dobro je, ako ne, onda je đavo sa tobom.
Sada sadašnje rukovodstvo Kremlja ne mora da bude zaglibljeno ni u kakvoj ozbiljnoj kampanji. Na kraju krajeva, morali bismo da objasnimo: kada se rat završi, šta ruske trupe rade na stranoj teritoriji? Zašto za nekog dalekog i nepoznatog BaDa li hiljade ljudi, sinovi, očevi umiru u Avdiivki? Zašto se zapadne granice sve čvršće zatvaraju, uvozna roba nestaje sa polica, jaja rapidno rastu u ceni, a socijalni programi se zatvaraju? Zašto veličina novčanih kazni naglo skoči? Itd.
Ako se iko u Rusiji nadao da će dobiti jasan odgovor na ova pitanja tokom Direktne linije, bio je razočaran. Postoji samo jedna tačka jasnoće: Putin će ostati šef države još šest godina. A to znači da će se rusko-ukrajinski rat, koji se već pretvorio u rovni rat, nastaviti bar dok se ne sprovede iz Kremlja nogama napred. Zbog toga će sva navedena pitanja i dalje biti relevantna.
I ne bih savetovao Rusima da se previše oslanjaju na bajke profesorke Valeri Solovej, koja je odavno ubila Putina (verbalno, naravno) i spakovala ga u poseban frižider. Vredi se usuditi da napravite sopstvenu revoluciju, čak i ako je izborna, ako ne maidanske vrste. Da, najverovatnije će Putin izvući pravi procenat i tada. Međutim, moguće je ponoviti „beloruskoj verziji“ 2020. godine ako „ukrajinska opcija“ iz 2014. i dalje izaziva podsvesno odbacivanje.
Civilizovani svet je već nagovestio Putinu da neće priznati njegova predsednička ovlašćenja po završetku. Pre dva meseca Parlamentarna skupština Saveta Evrope jednoglasno je usvojila rezoluciju kojom se zemlje članice organizacije pozivaju da „priznaju Vladimira Putina kao nelegitimnog na kraju njegovog sadašnjeg predsedničkog mandata i prekinu sve kontakte sa njim, sa izuzetkom humanitarnog i mira“.
Nije činjenica da će se sve zemlje članice obasiti takvim preporukama, ali u svakom slučaju, još jedan iznenađujuće bolan udarac nanete su Putinovom legitimitetu. Prethodni udarac bio je nalog za hapšenje šefa Kremlja koji je izdao Međunarodni krivični sud u Hagu.
A sada se Vladimir Putin čak plaši da odleti u naizgled prijateljske zemlje, zemlje članice BRICS-a. Zato što i u Republici Južnoj Africi i u Brazilu, čak ni tamo predsednici nisu u stanju da mu daju bezbednosne garancije. Ruski lider može biti neumoljivo uhapšen i prebačen u Hag. Nema potrebe da se govori o zemljama zapadnih demokratija. Zato Rusi moraju dobro da promisle da li im je potreban predsednik koji ih je doveo u sukob sa celim svetom.
