Sećam se svojih emocija 8. septembra 2005. godine, kada je predsednik Viktor Juščenko smenio Juliju Tajmošenko sa mesta premijera. Senzacije su bile izuzetno depresivne. Ne, nisam bio simpatizer same gospođe Tajmošenko, niti njene političke snage, a kamoli njenog političkog koncepta. Štaviše, verovao sam da je njen naslednik Jurij Jekhanurov mnogo bolje pristajao ovoj poziciji i da će doneti mnogo više koristi ukrajinskoj ekonomiji.
Sve ovo je bilo jasno, barem meni. Bio sam svestan razloga koji su naterali Juščenka da preduzme ovaj radikalni korak. Ali u isto vreme, bio sam jasno svestan da je ovo kraj Narandžaste revolucije, tačnije „Narandžaste ere“, koja je donela priznanje Ukrajini širom sveta. Počinje osveta onoga što je jedan radikalni političar nazvao „plavo-dupe bandom“. Osveta, čiji će posledice po zemlju biti neuporedivo gore od daljeg boravka „gasne princeze“ u premijernoj fotelji.
Bilo bi prikladnije da Juščenko bude strpljiv, bar do sledećih parlamentarnih izbora. Na kojoj je njegova „Naša Ukrajina“ imala sve šanse da odne ubedljivu pobedu. I u pozadini otvorenih sukoba u narandžastom taboru, svi potencijalni izborni dobici su poništeni.
Zašto sam se setio ove relativno stare priče? S jedne strane, jer i dalje verujem da su od ovog datuma pokrenuti mehanizmi koji su na kraju doveli do ruske invazije velikih razmera (neću sada objašnjavati ovu tezu, možda ću to uraditi u jednom od narednih članaka). S druge strane, bio sam podstaknut da se prisetim trenutnih tenzija u odnosima između vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Volodimira Zelenskog i vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnja.
Pre oko mesec dana, narodni poslanik Ukrajine iz evropske frakcije solidarnosti, Volodymyr Ariev, rekao je na svojoj stranici u Facebook„Upravo sam dobio informaciju od pouzdanog izvora da je ministar odbrane Rustem Umerov podneo zahtev vrhovnom komandantu da smeni Valerija Zalužnija.“
Međutim, kasnije je narodni poslanik saopštio da povlači ovu funkciju i izrazio nadu da „niko neće otpustiti Zalužnija i da će se sve ove utakmice završiti“.
Prva Arijeva post izazvala je pomamu ogorčenja u Ukrajini i inostranstvu. Da ukloni slavnog, skoro legendarnog vrhovnog komandanta? Kako je to moguжe? Ovo je zasigurno izdaja!
Odbijanje je donekle smirilo strasti, iako je, kako kažu, posletacija ostala. Već duže vreme kruže glasine o mogućim trzavicama između „Ze i Za“, barem od prošlog leta. Tajni ljudi su govorili o Zalužnjinom tvrdoglavom karakteru, njegovom oklevanju da ispuni politička naređenja državnog rukovodstva. Istovremeno, ogovarali su i zelenskijevu zavist na slavi vrhovnog komandanta, njegovom hipotetičkom izbornom rejtingu, čak i uprkos odsustvu i najmanjeg pokreta Zalužnija da politički instrumentalizuje njegovu popularnost.
Sve te glasine posebno su aktivirane u jesen ove godine, kada je postalo jasno da je plan ukrajinske ofanzive, nažalost, propao, a niko nije želeo da bude „otac poraza“. I onda je konačno postalo jasno da te glasine nisu baš glasine, ili bolje rečeno, uopšte nisu glasine.
Protivrečnosti između Zelenskog i Zalužnija prvi put su jasno manifestovane posle objavljivanja u uticajnom britanskom nedeljniku Ekonomista Rezonantno Intervju Zalužni, u kojem je general priznao da je situacija u ruskom ratu protiv Ukrajine došla do zastoja. Zelenski je u početku javno zamerio vrhovnom komandantu što nije koristio fraze kao što je „ćorsokak“, da nije sve tako sumorno. Tada je predsednik govorio još oštrije, ističući Zalužniju da vredi baviti se vojnim poslovima, a ne politikom. Mada, opet, vredi podsetiti da je Zalužnji samo iskreno opisao situaciju na frontu, ukazao na probleme i načine za njihov rešavanje. Nije se ni približio nijednoj politici.
Naknadno, u istoj Ekonomista Pojavio Članak pod naslovom „Rusija je spremna da iskoristi političku podelu u Ukrajini“ (Rusija je spremna da iskoristi političke podele u Ukrajini), gde je sukob između „Ze i Za“ postao glavna tema. „Pojavile su se pukotine ne samo po političkim linijama, nego, što je najzabrinjavajući, između vojske i političkog rukovodstva. Odnosi između predsednika Volodymyra Zelenskog i njegovog vrhovnog komandanta Valerija Zalužnija smatraju se užasnim“, navode autori teksta.
Štaviše, nedvosmisleno nagoveštavaju da je jedan od glavnih razloga „užasnosti“ ovog odnosa zelenška izborna zavist. Interna anketa koju je video Ekonomist pokazuje da je predsednik, jednom pohvaljen zbog svoje uloge u odbrani zemlje, ukaljan od strane Ekonomistaskandale u njegovoj vladi i zabrinutost u pogledu pravca razvoja zemlje. Ankete koje datiraju od sredine novembra pokazuju da je poverenje u predsednika palo na 32 procenta, što je više od polovine od strane uglednog generala gospodina Zalužnja (+70 procenata). Glavni ukrajinski obaveštajac Kirilo Budanov takođe ima bolji rejting od predsednika (+45 odsto)“, navodi se u tekstu. Iako je jasno da rejting poverenja nije identičan izbornom rejtingu, on svakako utiče na odluku birača.
Još tokom predizborne kampanje 2019. godine, samo izuzetno naivni građani (na kraju ih imamo mnogo) mogli su da poveruju u uveravanja tadašnjeg predsedničkog kandidata Zelenskog da namerava da se ograniči na samo jedan mandat (kao i obećanje da će povećati plate nastavnika na 4.000 dolara). Trezveni Ukrajinci su čak i tada bili jasno svesni da će se Zelenski kandidovati za reizbor, pošto su pronašli neophodne argumente za to. Uprkos svemu, u avgustu ove godine, u intervjuu portugalskoj javnoj televiziji RTP, odgovarajući na pitanje o kandidovanju za sledeći mandat, on je iskreno izjavio: „Nikada u životu neću napustiti svoju zemlju. Zato što sam garant Ustava i branim ga u svakom slučaju.“
Zelenski je osetio sladak ukus moći, bio je impresioniran ulogom ratnog heroja, „novog Čerčila“. Stoga se može pretpostaviti da se neće tako lako odati svojih političkih ambicija. Štaviše, shvatajući da će pre ili kasnije doći do situacije kada će doći do detaljne analize vojnih neuspeha. Posebno, neuspeh odbrane na jugu, ili politički motivisana, ali strateški pogrešna naređenja Štaba. Zato što je jedno kada kontrolišeš proces, sasvim je drugo kada uđeš u njegov vir.
Ali u svakom slučaju, bez obzira na razloge i motive za smenu Zalužnija, takav korak bi bio najveća greška u Zelenskijevoj karijeri. Jer sada je čak teško zamisliti kakve bi to negativne posledice podrazumevale i na nacionalnom i na globalnom nivou. Posledice su strateške i političke. Stoga se veoma nadamo da predsednik, koji je i dalje dobar u odmeravanje prednosti i mana, neće preduzeti ovaj katastrofalan korak.
