U poslednjim danima anksiozne jeseni 2023. godine, vlasti su konačno obavestile Ukrajince o važnim informacijama koje su imale značajan uticaj na društvo. Njena glavna suština svodi se na nekoliko jednostavnih, ali fundamentalnih poruka. U ratu sa ruskim agresorom, Ukrajina ulazi u fazu strateške odbrane i započinje izgradnju utvrđenja od severozapadne granice do Donbasa i regiona Zaporizhia. Kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine, koja je trajala leto i jesen, nije donela željene rezultate i prodor prve linije fronta. Vreme je da promenimo strategiju i donosimo nove odluke.
Takve vesti su u potpunoj suprotnosti sa optimistiиnim protokom informacija koje je proizveo „jedinstveni teleton“ mnogo dana i meseci. Teško ih je prihvatiti i donekle bolne. Na kraju svega, da bi se to uradilo, neophodno je uništiti formiranu sliku izmišljenog sveta, koju je naslikala zvanična propaganda. Recite zbogom snovima i nadamo se brzom okončanju rata i proboju ukrajinske vojske u Azovovo i Krimovo more. Okončajte iluziju da će Rusija biti poražena i urušena, a Putin je već na samrtnoj posteljama.
Prošle godine stručnjaci su skrenuli pažnju na činjenicu da je posle prvih meseci rata teleton iscrpeo svoju glavnu svrhu i da bi trebalo da nestane kao fenomen u ukrajinskom medijskom prostoru. Ali vlasti su odlučile drugačije. Navodno, zvaničnici predsednikovog kabineta smatrali su da je teleton dobro sredstvo za kampanju za održavanje visokog rejtinga. Pored toga, kontrola nad poljem informisanja takođe podrazumeva kontrolu nad političkim poljem. Ovo je neka vrsta garancije da se političar koji može da se suprotstavi aktuelnom predsedniku neće iznenada pojaviti na horizontu. Zbog toga su nadležni odlučili da teleton treba da nastavi da radi, a opozicioni TV kanali trebalo bi da budu pod nezvaničnom zabranom.
Od tada je teleton postao moćno sredstvo za propagandu i iskrivljavanje stvarnosti. Formalno, činilo se da njen cilj izgleda plemenito: da održi pozitivno raspoloženje Ukrajinaca, veru u brzu pobedu. Okupite građane oko vlade i ismevajte neprijatelja. U stvarnosti se, međutim, udaljila sve dalje od stvarnog života i postepeno se pretvarala u sredstvo za proizvodnju preterano optimističnih jednostranih vesti i podršku infantilnom načinu razmišljanja među građanima. Takođe je postala sredstvo za radikalno ograničavanje svake kritike tamo gde je ona zapravo potrebna i odgovarajuća.
S druge strane, teleton je obavljao funkciju samozadovoljstva i relaksacije ne samo za društvo, već i za ukrajinske vlasti. Kada stalno vidite vesti iz određenog ugla, počinjete da verujete u nju. Naročito kada stvarno želiš da veruješ. Kada postojite u toploj medijskoj kupki, zapravo ne želite da slušate i opažate probleme koji se akumuliraju i ne rešavaju.
Ko god da je odgovoran za informativnu politiku teletona, učinio je štetu Ukrajini promovisanjem kontraofanziva. I za ukrajinsko društvo, i za ukrajinsku vojsku, i za ukrajinsku vladu. Šta je rečeno na teletonu? Od jeseni prošle godine najavljuju veliku kontraofanzivu i ismevaju rusku mobilizaciju. Štaviše, pribegli su takvim detaljima da bi čak i najgluplji Generalštab mogao da razume pravac glavnog udara Oružanih snaga Ukrajine i preduzme neophodne mere.
Teško je zamisliti da će angloamerički saveznici, pripremajući se za iskrcavanje u Normandiji u junu 1944, pokrenuti veliku informativnu kampanju o ovom izuzetnom događaju šest meseci pre nego što se odigrao. Sve je izgledalo upravo suprotno. Svaka informacija o datumu i mestu iskrcavanja savezničkih trupa bila je sveobuhvatno prerušena. Vermaht je pokušao da ih dovede u zabludu i uveri da će se sletanje održati u oblasti Moreuza Pas-de-Kale. Niko se nije hvalio kakva će vojna oprema i snage biti uključene u ovu grandioznu operaciju. I kako će problem nedostatka pogodnih luka na obali Normandije biti rešen? Međutim, na teletonu su na sve moguće načine analizirali novu opremu koja bi trebalo da uđe u službu sa Oružanim snagama Ukrajine, i kako bi trebalo da pomogne da se probije ruska odbrambena linija u pravcu Azovskog mora. Predviđanja o tome kada će tačno ukrajinske trupe stići na Krim takođe su bila omiljena stvar.
Kada je kontraofanziva konačno počela i odmah je postalo jasno da se ukrajinska vojska suočava sa velikim poteškoćama, teleton je nastavio svoju čudnu informativnu politiku. Izveštaji Ministarstva odbrane sa fronta izgledali su previše veštački i previše optimistično. Praksa korišćenja eufemizama postala je rasprostranjena. Na primer, dnevni izveštaj se često svodio na rečenicu „Ukrajinske snage su bile uspešne u određenom pravcu“. Činjenica da se taj „uspeh“ merio velikim gubicima i da avans od samo nekoliko stotina metara nije uzeta u obzir. Takođe je bilo moguće čuti da je ukrajinska vojska već proљla glavnu liniju odbrane ruskih osvajaиa. O činjenici da se to dogodilo samo u veoma uskom delu fronta i da su još najmanje dve čekale Oružane snage Ukrajine linija, nije pomenuta. To je stvorilo pogrešan utisak i lažno preterano naduvalo očekivanja u društvu. Ovo je trajalo nekoliko meseci. Deo društva je nastavio da veruje u ono što je rečeno sa TV ekrana. I iskreno je očekivala da će se ruski front uskoro srušiti, a oružane snage Ukrajine stići će do Azovskog i Krimskog mora. Međutim, leto je ustuknulo za jesen, i nije bilo pomaka. I postepeno, čak i najoptimističniji ljudi su počeli da sumnjaju.
Moć ili mudrost moći ne leži u skrivanju neprijatnih vesti ili uznemirujućih trendova iz nacije. Ne radi se o zabrani konstruktivne kritike. I ne treba tretirati svoje građane kao slabe volje, razmažene pojedince koji nisu u stanju da realizuju poteškoće na putu ka cilju. Ukrajinci nisu deca ili predstavnici „generacije pahulja“. Zašto ih onda tretirati kao slabu volju? Naprotiv, vlada bi dobila dodatne poverenike kada bi iskreno i iskreno govorila o postojećim problemima i alarmantnim trendovima. Na kraju sve, priznavanje sopstvenih grešaka i viđenje objektivnih prepreka takođe je manifestacija hrabrosti. Ako ste očigledno svesni problema, počinjete da tražite načine da ih rešite.
Tužna realnost sada je da kontraofanziva nije ostvarila svoje ciljeve. Rusija je krenula na kurs dugog rata attribucije i pokazuje određene uspehe u militarizaciji svoje ekonomije i uspostavljanju vojne proizvodnje. Neprijatelj takođe uči na greškama i usvaja ukrajinsku vojnu taktiku i metode ratovanja. Ima li nečeg čudnog u ovome? Vredi li padati u očaj i paniku? Ne, jer smo u ratu sa ozbiljnim neprijateljem. Čudno je pokušati ignorisati ovu činjenicu ili je sakriti od svojih građana. Da je teleton blizak stvarnosti, bilo bi mnogo lakše sagledati informacije da Ukrajina prelazi u stratešku odbranu. Možda bi vlasti takođe pokazale veću fleksibilnost i brzinu u reagovanju na dinamične promenljive uslove rata. Ona bi bila aktivnija u razvoju ukrajinskih vojno-tehničkih sposobnosti, a ne donošenje odluka sumnjivih sa vojno-operativne tačke gledišta.
Veoma dugo su pokušavali da održe ukrajinsko društvo u uljuljkaom stanju pozitivnih vesti. Razgovarali smo sa njim kao sa detetom koje ne treba da se nervira ili plaši. Zabavljali su nas pričama o ruljama, glupim ruskim generalima i nesposobnoj ruskoj vojsci koja se samo što nije srušila. Iako je potcenjivanje neprijatelja najgora stvar koja moћe da se desi tokom rata. Vreme je da se svi vratimo iz paralelnog izmišljenog sveta teletona u stvarni život.
