NATO se širi kako bi uključio Finsku i Švedsku. Ovo je najveći događaj poslednjih godina, ne samo u basenu Baltičkog mora, već i u arhitekturi Evrope. Dr Wojciech Lier, osnivač Instituta za nordijske studije, govori o stvarnom značaju ove činjenice u intervjuu za Jarosław Kociszewski. Iznad svega, to znači uključivanje bezbroj baltičkih ostrva u NATO.
– Nesumnjivo, ovo je odgovor na rusku agresiju u Ukrajini. Usmerena je protiv same Rusije ili na smanjenje ruske pretnje. U kojoj meri ova ekspanzija zaista može da smanji takvu pretnju?
– Zaista, članstvo Finske, a uskoro i Švedske, direktan je rezultat otvorenog sukoba koji je Rusija započela u Ukrajini. Do 2014. ili 2015. govorio bih o tradicionalnoj uzdržanosti i nevoljnosti nordijskih zemalja da identifikuju i imenuju specifičnu pretnju nacionalnoj bezbednosti svih nordijskih zemalja, a to je, naravno, Rusija. Tačno je da su se Danska, Norveška i Island ranije opredelili za članstvo, ali švedska i Finska su se, iz istorijskih ili geopolitičkih razloga, izražavale u mirnijem, suzdržanijim, neutralnijim tonom i izbegavale da jasno definišu potencijalnu opasnost sa Istoka, kako su je nekada zvali Šveđani i Finci.
Počevši od 2014. i kasnije 2015. godine, dakle sa početkom ruske agresije, aneksijom Krima i okupacijom takozvanih „DPR“ i „LPR“, sa posledicama potpunog napada na Ukrajinu, počelo je da se menja razumevanje ove pretnje u Švedskoj i Finskoj. Kao rezultat toga, političke elite tih zemalja, poznate po uzdržanom jeziku i govore o „pretnji sa Istoka“, sada su počele jasno da govore da je to Rusija. Danas niko u Švedskoj i Finskoj nema iluzija o promeni situacije i evoluciji strategije nacionalne bezbednosti razvijene posle Drugog svetskog rata, koja bi trebalo da ima za cilj suprotstavljanje pretnji od običnog suseda sa Istoka.
Istovremeno, vredi zapamtiti da, pored napada punih razmera, Ruska Federacija takođe koristi pretnje kao deo svog oružja. Zbog toga su pretnje opisane i u Strategiji totalne odbrane Švedske. Javnost je obaveštena da je dezinformacija takođe oblik ofanzivnog oružja Ruske Federacije. Posmatrajući postupke švedske ili finske političke elite, mogu da dodam da su oni u centru pažnje i u prvom planu zemalja koje najviše insistiraju na sankcijama rusiji, oni su prilično jaka intelektualna baza za pristalice sankcija, jer Šveđani i Finci vrlo dobro znaju da, da bi se tamo dugoročno promenio mentalitet Rusa, akcije moraju biti usmerene tamo. zajedno sa informacionim faktorom, usmerenim na mlade Ruse, kojima treba pokazati da je svet otvoren za njih.
Međutim, koliki je stvarni značaj pridruživanja ove dve zemlje NATO-u? Šta još donose Severnoatlantskoj alijansi, osim, naravno, same teritorije i mogućnosti da kontrolišu značajan deo granica sa Rusijom?
Pitanja vezana za pridruživanje Švedske i Finske NATO-u često se razmatraju u smislu ilustrativnih, ali i vrlo jednostavnih poređenja, odnosno, na primer, teritorijalnih ili populacionih pitanja. Zaista, Rusija ima ogromnu prednost ovde. Geografski gledano, to je najveća zemlja na svetu, sa više od 146 miliona stanovnika. Finska i Švedska su neuporedivo manje, sa kombinovanom populacijom od oko 16 miliona stanovnika, deset puta manjom.
Ali pre svega ukazuju na ekonomski potencijal. Naravno, NATO je vojni savez, ali kao što znamo i vidimo iz posledica sukoba u Ukrajini, ako iza vojske ne stoji jaka, inovativna ekonomija, imamo situaciju u kojoj, na primer, ruski vojnici kradu toaletnu keramiku. Jaka vojska mora da ima jaku ekonomsku bazu i to je prednost koju dobija NATO. Ne radi se čak ni o cifri BDP-a, mada je i interesantna. Ako saberete BDP svih pet skandinavskih zemalja, odmah možete videti da je taj iznos veći od onog u Rusiji, koja je geografski najveća zemlja na svetu sa 146 miliona stanovnika, dok je broj stanovnika svih skandinavskih zemalja oko 28 miliona.
Još jedna važna determinanta jake vojske je tehnološki potencijal i inovativnost ekonomije. Forbs Global 2000 rang lista najskupljih kompanija na svetu pokazuje da je ukupna vrednost najvećih kompanija u Švedskoj, sa 10 miliona stanovnika, veća nego u Rusiji, sa 146 miliona stanovnika. Štaviše, to su kompanije koje su sinonim za inovacije, što podrazumeva stalni razvoj veoma jake ekonomije, za razliku od Rusije, čije se poslovanje uglavnom zasniva na vađenju, preradi i prodaji prirodnih resursa.
– Razumem da su ekonomski potencijali, inovacije od velikog značaja, jer one takođe čine potencijal oružanih snaga, odbrambeni potencijal države, ali da li su Finci i Šveđani spremni da iskoriste taj potencijal u okvirima Severnoatlantske alijanse?Na primer, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država, Imati potencijal je jedno, ali biti spreman, voljan i sposoban da ga iskoristiš u borbi je sasvim drugo.
– Rekao bih to, naravno, da. Šveđani i Finci imaju prednost u zasnivanju svoje totalne odbrambene strategije na činjenici da su sami švedski i finski narodi veoma spremni da brane teritoriju svojih zemalja. Ne samo da Finska ima veoma dugu granicu sa Rusijom, a sada je granica ta koja odvaja NATO od Rusije na severu, već je to i granica koja razdvaja veoma, veoma dubok zaliv između društva, čak bih rekao civilizacija, evropska, nordijska civilizacija, i Rusija. Govorim o velikom broju elemenata mentaliteta, koji su dijametralno suprotni na istočnoj i zapadnoj strani ove granice. Možda je smelo, ali rekao bih da je nordijski region najprosperitetniji i najpojedniji region na svetu u smislu prosperiteta. Vidimo da zalivske zemlje imaju veći ekonomski potencijal, ali kada pogledamo indeks stratifikacije prihoda, u skandinavskom regionu je to najpoukstvenije. Dakle, ovo je odličan primer činjenice da nije bitna kvantitet, već kvalitet.
– To jest, Šveđani, Finci, kao što kažete, imaju ne samo potencijal, već i volju da se odupru. A sada sledeće, naizgled logično pitanje – šta ih je tačno ubedilo? Zar akcije ruskih podmornica koje ulaze na Baltičke fjordove nisu pokazale Šveđanima da Rusi nisu daleka pretnja, ali su već ovde?
– Bez sumnje. Prelazak granica podmornicama, površinskim brodovima ili avionima jasno je stavio do znanja da Rusi testiraju pre svega reakciju Šveđana i Finaca, kao i Španaca ili Portugalaca, jer su čak i tamo Rusi dozvolili sebi da prelaze granice. To je pokazalo da švedska ili finska vojska i protivvazdušna odbrana imaju svoje nedostatke. Na primer, 2013. godine, kada je ruski bombarder prešao švedsku granicu, nijedan borbeni avion Gripen nije poleteo u vazduh jer su svi piloti bili na odmoru zbog uskršnjih praznika. Pored toga, ovi postupci Rusa bili su faktor koji je primorao Šveđane i skandinavske zemlje uopšte da potpišu dokument koji je jasno definisao Rusiju kao potencijalnu pretnju i agresora. To je nagovestilo da će biti promena u Švedskoj i Finskoj. Čak i tada se mogla videti želja da se nastavi debata o strategiji totalne odbrane i potrebi prekvalifikacije građana.
To je navelo Šveđane i Fince da modernizuju postojeću opremu. Rat u Ukrajini je još jednom pokazao da nije bitna količina već kvalitet vojne opreme koja dolazi iz Švedske. Ima skoro hiruršku preciznost, kao što je primer švedsko-britanskog strelca samohodnog haubice. To jest, ne govorimo o nanošenju velikih gubitaka, već o upotrebi oružja visoke preciznosti za eliminisanje čak i pojedinačnih objekata.
Pomenuli ste strategiju totalne odbrane. Šta ovo znači? Od čega se sastoji?
– Totalna odbrana, u kontekstu strategije koju sprovode Šveđani, de fakto znači angažovanje svakog građanina u odbrani zemlje. Ova odbrana često naglašava da se Šveđani nikada neće predati i da će svim sredstvima, kako diplomatskim tako i vojnim, koristiti za odbranu nacionalne teritorije. Postoji i važan odeljak o tome kako se ponašati tokom sukoba punih razmera i kako voditi gerilsko ratovanje kada je neprijatelj, pa, ovde već možemo jasno reći kada se Rusi pojave u velikom broju na teritoriji Švedske.
– Razgovarali smo o „unutrašnjem jezeru NATO“, koje je Baltičko more, ali ovde ne smemo zaboraviti na Kenigsberg, Kalinjingradski region, koji je, opet, ostrvo u ovom jezeru.
– Kada govore o Kalinjingradskom regionu i potencijalnoj pretnji zemljama članicama NATO, oni pre svega misle na Suvalski koridor. Mapa Baltičkog mora pokazuje da je to vruća tačka koja bi, ako se dve ruske vojske sretnu na teritoriji Belorusije, praktično odsekla Litvaniju, Letoniju i Estoniju od zaliha. Međutim, ovo mesto prestaje da bude tako osetljivo ako pogledamo malo dalje na sever, u vreme kada je Finska već članica i kada se Švedska samo što nije pridružila NATO-u.
Ovaj region se često demonizuje kao jedno od najopasnijih ili zapaljivih mesta na svetu. Međutim, kada Baltik postane unutrašnje jezero NATO-a, nesumnjivo će dominirati NATO zbog snaga i resursa koje ima ovde. To će, naravno, značiti blokadu Kalinjingradskog regiona sa istovremenim gerilskim ratom na teritoriji Litvanije, Letonije i Estonije. Stoga je ovo tvrd orah koji treba razbiti ne samo za Alijansu, kako mediji često naglašavaju, već pre svega za samu Rusiju.
To vidimo danas zatvaranjem vazdušnog prostora za putnički saobraćaj aviokompanija registrovanih u Rusiji. U slučaju otvorenog sukoba, situacija za Rusiju ovde će biti izuzetno teška.
– Da li Rusi imaju potencijal u ovom trenutku, hDa li ruska Severna flota ima potencijal da efikasno ugrozi dominaciju NATO-a na Baltiku?
– To je diskutabilno pitanje, jer u pogledu brojki, Rusija ima određenu prednost u odnosu na NATO jedinice. Samo Baltičko more je prilično plitko telo vode, tako da veliki brodovi koji se stalno potopi u Crnom moru nisu baš pogodni za Baltik. Ovo je horor priča koju Rusija voli da koristi, ali, s druge strane, priča se o tačnosti oružja koje imaju Skandinavci i koje je najbolje prilagođeno uslovima Baltičkog mora. Na primer, korvete klase Visbi su brzi, laki raketni čamci sa raketama RBS15. Tu su i podmornice švedske klase koje, bar na papiru, daju prednost zemljama NATO-a u Baltičkom moru. Dodato tome je tehnološka prednost koja joj omogućava da napadne ruske jedinice i sabotira linije snabdevanja hirurškom preciznošću.
– To su pomorske operacije, dok su vazdušne operacije takođe ključni element. Koliki je značaj finskih i švedskih vazdušnih snaga u ovoj slagalici?
– Finsko vazduhoplovstvo je bazirano na američkim multirol lovcima, ali ovde vredi fokusirati na Švedsku, koja ima višestrukog borca sopstvene proizvodnje. Ovo još jednom naglašava određeni kontrast između veličine populacije i tehnoloških mogućnosti. To je zemlja sa 10 miliona stanovnika koja je, u saradnji sa Britancima, stvorila sopstvenog saab JAS Gripen multirole borca.
Interesantna činjenica je da je početkom ovog veka Poljska odlučivala koji borac sa više uloga da kupi. Izabrali smo F-16, ali broj dva na listi je bio Gripen, koji je čak prestigao francusku Miraž. To je tehnološki napredna mašina, doduše možda ne toliko napredna kao američka, ali je i ogroman plus za Švedsku, koja će uskoro ući u NATO. To je ogromna prednost jer je to malo drugačija tehnologija od SAD, a Rusi će to morati da uzmu u obzir i analiziraju. Gripen ima određene karakteristike koje mu daju prednost u odnosu na ruske avione.
Materijal je proizveden uz podršku Odeljenja NATO-a za javnu diplomatiju.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektno ogledalo: Ukrajina – EU: Vruća završnica pregovora, Ukrajina – Bežanje od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Lukašenka ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo otkriće Da popričamo o istoriji, zastoju u Minsku
Originalni naslov članka: Rosyjskie działania uprzedza nordycka precyzja
