U toj zemlji, koja vodi rat punih razmera protiv Ukrajine skoro dve godine, došlo je do glasnog skandala u koji su umešane lokalne šou-biznis zvezde. U stvari, za predstavnike ruskog šou-biznisa, skandal je uobičajen način života, podsetimo se bar legendarne konferencije za novinare Filipa Kirkorova u Rostov-on-Donu 2004. U to vreme, Kirkorov je, kao što znate, koristio pogan jezik protiv lokalnog novinara – a u isto vreme zapravo nije bio povređen, a njegova popularnost se čak povećala. Ali aktuelna priča, sa „golom žurkom“ (gde su neki od učesnika bili zaista polu-ili skoro goli) pretvorila se u neočekivane probleme za svoje likove.
Nakon što su se pojavile informacije o zabavi – u vidu očiglednih fotografija – počeo je pravi cunami osuda i ogorčenja. Blogeri koji pišu o ratu u Ukrajini bili su uvređeni neozbiljnim ponašanjem domaćih zvezda. Njihove osude dovele su do činjenice da su organizator manifestacije, TV voditeljka Nastja Ivleva i poznati učesnici izgubili reklamne ugovore poznatih ruskih kompanija. Ali priиa se nije tu zavrљila.
Zato što je policija čak uhapsila jednog od učesnika, ruskog repera Vacio, koji je na drugi deo žurke došao u jednoj čarapi. Obučen, kao što razumeš, ne na nozi. Posle posete pripadnicima kriminalističkih službi, ovaj muzičar je brzo počeo da se kaje i izjavljuje da je „uvredio osećanja mnogih ljudi u tako teškom trenutku za našu zemlju“. Kasnije je bilo i video izvinjenja drugih učesnika „gole žurke“ – Filipa Kirkorova, Lolite Milijavskaje, Dima Bilana. I u svim tim izvinjenjima, između ostalog, čula se i tema „teških vremena“. I to je ono љto sve znaиi.
Kao što znate, tokom prva dva Mandata Putina, Rusija je počela da se pretvara u autoritarnu državu. U kojoj je sve bilo dozvoljeno – osim da se ne mešam u politiku. A nekima, kao što je Ksenija Sobčak (takođe učesnik skandalozne „gole stranke“), čak je bilo dozvoljeno da se mešaju u politiku. Sve ostalo, sve privatno, zatvoreno za širu javnost, život ruskih zvezda nikome nije smetao iza zidina Kremlja. A ako su neki od običnih Rusa bili ogorčeni određenim antikvitetima predstavnika šou biznisa (kao Kirkorovljeva konferencija za štampu sa opscenostima), onda se sve to nije završilo ni u čemu ozbiljnom za zvezde.
Ali vremena su se promenila. Ruske vlasti su, pošto su ušle u rat punih razmera, momentalno očistile čak i ona mala ostrva pseudo-slobode, kao što je kontrolisano-opoziciona radio stanica „Eho Moskve“. Svaka druga tačka gledišta koja se nije poklopila 100 odsto sa opštom linijom stranke ispostavila se kao nezakonita u najiskravnijem smislu te reči. Jer, u Krivičnom zakonu je postojao članak o „diskreditaciji ruske vojske“, gde je bilo moguće (kao u loša stara staljinistička vremena sa „kontrarevolucionarnim aktivnostima“) pripisati sve što se Vladimiru Putinu nije svidelo.
Institucija stranih agenata, koja do određenog trenutka nije naročito opterećivala liberalni deo ruske inteligencije, rasla je za dve godine od jednostavnih upozorenja do potpune zabrane – na primer, knjiga Borisa Akunina. A Filipu Kirkorovu je poиelo da se zabrani televizija иak i bez ove formalne klauzule. Štaviše, ako je Akunin iskreno zaradio „nagradu“ od Kremlja, sa svojom antiratnom, antiimperijalističkom pozicijom (bar za rusko društvo – bila je veoma oštra i smela), onda je Kirkorov platio samo učešće u začinjenoj stranci.
Ali u današnjoj Rusiji, čak je i ovo dovoljno da bude označeno kao „neprijatelj naroda“. Formalno, ove reči još uvek nisu upućene Kirkorovu, Miljavskaju i drugim likovima koji su učestvovali u događaju kod Ivleve. Međutim, ista Ivleva je, kako su primetili njeni čitaoci, već uklonila sve postove koji su bili posvećeni antiratne teme sa njenih stranica na društvenim mrežama.
Sve to ukazuje na to da je Rusija prestala da bude autoritarna država 2023. godine. I pretvorio se u totalitarni. Ova transformacija je već bila primetna kada je Kremlj, kroz zakonodavne ruke u Državnoj dumi, progurao diskriminatorne zakone protiv LGBT zajednice. Ipak, zabrana „propagande homoseksualnosti“ primenjena je na javni prostor. A kazna – i javno pokajanje radi smanjenja ove kazne – Kirkorova i kompanije tiče se već otvoreno zatvorenog događaja. Privatan ћivot.
A totalitarizam se razlikuje od autoritarizma upravo zato što mu je stalo ne samo do toga šta ljudi rade u društvu, već i o tome šta rade kod kuće iza zatvorenih vrata. Baš kao što je bilo u najžešćim sovjetskim vremenima. Čak se može reći da u jednom ili drugom aspektu, Putinova Rusija tretira svoje podanike oštrije od Brežnjevog SSSR-a. Barem je tadašnji superstar Vladimir Vysotsky mogao da otputuje u inostranstvo, čak i u neprijateljske, kapitalističke zemlje, a istovremeno je glumio u igranim filmovima. Istovremeno, tada nisu osećali kajanje zbog svojih antikviteta – a nisu znali za njegov alkoholizam pa čak ni zavisnost od droge ne samo u krugu prijatelja, već i u istoj kancelariji koja sada vodi celu Rusiju.
Zbog toga je Ruska Federacija, koju Putin već 20 godina pretvara iz uslovno demokratske u bezuslovno autoritarnu zemlju, rapidno skliznula u totalitarnu prošlost za dve godine „specijalne vojne operacije“. Tamo gde je neophodno ne samo da se prikaže javna lojalnost, kao što to učesnici „gole zabave“ sada aktivno rade u svom video kajanju, već i da se brinu o sebi kako ne bi naljutili vladajuću elitu nekim podvalama čak i u sopstvenom stanu.
A glavna poenta ove priče je da je vektor degradacije zemlje agresora postavljen tako precizno i samouvereno da će pre ili kasnije doći do suđenja onima koji sebi dozvoljavaju da se zabave (doduše ne tako neozbiljno) u „ovim teškim vremenima“. Ovo je neizostavni atribut totalitarne države. A sudovi će se definitivno pojaviti – jer su „teška vremena“ u današnjoj Rusiji sada već duže vreme. A Z-patriote, koje su podstiиale skandal oko „gole zabave“, postaжe pravi psi reћima. Bar dok ne ispadnu iz koristoljublja sa Kremljom. Ono što se takođe ne može isključiti – setite se kako su u sovjetsko vreme žrtve represije često bili oni koji su juče bili ugledni član društva. Zapravo, sudbina Igora Girkina (Strelkov) više ne nagoveštava ovo, već viče o tome iz sveg glasa.
Jedina stvar je da Kirkorov još uvek nije zatvoren. Međutim, kao što ste već razumeli, ključ u prethodnoj rečenici je upravo konstrukcija „za sada“. Jer sada, u totalitarnoj Rusiji, posebno u Putinovoj (više staljinističkoj nego Brežnjevoj) verziji, svi su potencijalno krivi.
