Ukrajina je 2022. godine iznenadila ceo svet uspešnom borbom protiv ruskih osvajača i osujetila blickrig Kremlja. Onda, u svetlu bekstva ruske vojske iz Kijeva, uspešne ofanzive operacije Karkiv, i oslobođenja Kersona, budućnost je delovala prilično optimistično. Međutim, sada, krajem 2023. godine, javno raspoloženje u Ukrajini se promenilo, postavši opreznije i alarmantnije. I postoje dobri razlozi za ovo.
Agresor, koji je izgleda bio na putu ka porazu, uspeo je značajno da poveća obim vojne proizvodnje u poslednjih godinu dana. Ukrajinske oružane snage postepeno su gubile svoju tehnološku prednost tamo gde su je imale. Posebno u upotrebi bespilotnih letelica. A neprijatelj, uprkos velikim gubicima opreme, ne pokazuje znake iscrpljenosti. Naprotiv, preuzela je stratešku inicijativu i pokušava da žestoko juriša na ukrajinske položaje. Šta se desilo u ovom relativno kratkom vremenskom periodu? Zašto Ukrajina, koja je u početku demonstrirala mnogo veći nivo efikasnosti i kreativnosti, počinje da zaostaje za neprijateljem u brojnim oblastima?
Jedan od glavnih faktora koji je osigurao pobedu Ukrajine u početnoj fazi rata bilo je široko angažovanje civilnog društva u podršci vojsci. Kada je invazija punih razmera počela 24. februara 2022. godine, ukrajinske vlasti nisu bile spremne da odbiju agresora. Raspodela dodatnih sredstava za vojsku konstantno je odlagana. Raketni programi su u zastoju. Mnoge biljke Ukroboronproma radile su samo nekoliko dana nedeljno. Konstantno je nedostajalo sredstava za najnovija vojno-tehnička dešavanja. Nikakva odbrambena utvrđenja nisu izgrađena, iako su prvi alarmantni signali o pripremama Rusije za invaziju počeli da cure u proleće 2021. Formalno, situacija je bila povoljna za agresora. Međutim, Moskva nije u obzir uzmula u obzir volju ukrajinske nacije da se odupre.
Ukrajinska nacija se ujedinila za jedan cilj. Volontiranje je postalo pravi nacionalni fenomen. Prvih dana, nedelja i meseci punog rata, civilno društvo je pozajmilo rame za neefikasnu i nespretnu državnu mašinu. Od 24. februara 2022. godine Ukrajinci su donirali više od 100 milijardi UAH za pomoć Oružanim snagama Ukrajine. Dobrovoljci su preuzeli značajan deo obezbeđivanja vojnog osoblja svime što im je potrebno. Brza mobilizacija društva pomogla je Ukrajini da poremeti blickrig i odbije neprijatelja sa velikog dela okupiranih teritorija. Pored toga, ispostavilo se da su Oružane snage Ukrajine izabrale ispravnu i fleksibilniju taktiku u prvoj fazi rata. A ukrajinska vojska bi mogla da se pohvali korišćenjem modernih bespilotnih letelica, što je delimično nadoknadilo nedostatak vojne moći. Međutim, od kraja 2023. mnogo toga se promenilo ne na bolje za nas.
Neprijatelj se oporavio od šoka 2022. Ne može se reći da je Rusija napravila tehnološki proboj. Njena glavna prednost sada je sposobnost da poveća vojnu proizvodnju. Protivnik nije kreativan. Ali savršeno je naučio da kopira uspešna rešenja i tehnološke pristupe. Sa njihovim naknadnim skaliranjem. Šahed možda nije najstrašnije ili najefikasnije oružje. Međutim, mogućnost proizvodnje velikog broja ovih bespilotnih letelica nadoknađuje njihove nedostatke. Neprijatelj uzima ne po kvalitetu, već po kvantitetu, lansirajući desetine jedinica bespilotnih letelica. Isto važi i za Kopljanike i Orlanove. Kremlj takođe radi za budućnost i već je naručio veliku grupu bespilotnih letelica, opreme i municije iz Kine. Neprijatelj aktivno gradi sopstvenu industrijsku bazu, gde proizvode bespilotne letelice, navođenu municiju, popravljaju avione, helikoptere i oklopna vozila. Satelitski snimci beleže pojavu novih radionica i hangara u preduzećima vojno-industrijskog kompleksa. Moskva je takođe saopštila da će od sledeće godine proizvoditi sopstvene pomorske bespilotne letelice. Vojno-industrijski kompleks agresora pokazuje znake povećanja kapaciteta i uspešnog zaobilaženja sankcija. Međutim, sve to ne može da se uradi bez centralizovanog pristupa i intervencije vlade.
Volontiranje i pomaganje vojsci je korisna i neophodna stvar. Ali samo volontiranje ili donacije oružanim snagama ne mogu da dobiju rat. Volonteri neće graditi nove fabrike za proizvodnju oružja. Neće kupovati avione o svom trošku F-16 ili Abrams tenkove. Rakete sposobne da stignu do Moskve i vojnoindustrijskih postrojenja na Uralu neće biti donete u vojsku. Oni neće naručiti veliku grupu municije iz inostranstva i neće proizvoditi stotine hiljada bespilotnih letelica koje su obećale ukrajinske vlasti. Dobrovoljci su ispunili svoju glavnu funkciju na početku rata. Oni su ukrajinskim vlastima dali brzo vreme da svoj rad stave na ratnu nogu, oporave se od šoka i uspostave efikasne aktivnosti ministarstava i odeljenja. Nažalost, ukrajinske vlasti nisu pokazale da su u stanju da brzo odgovore na izazove. Umesto toga, ona je zaglibljena u nizu korupcionaških skandala i mnogih pogrešnih procena, oslanjajući se previše na spoljnu pomoć i previše sporo radeći na povećanju sopstvene vojne moći.
Masovna proizvodnja oružja, tenkova, osvetljenjaTokom Drugog svetskog rata artiljerija i pojava najnovijih modela oružja postali su mogući samo zahvaljujući centralizovanom, svrsishodnom radu vlada ratobornih zemalja. Vlade Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Trećeg Rajha i SSSR-a su obezbedile vojsci sve što joj je bilo potrebno. Oni su koordinisali proizvodnju oružja, razvoj novih vrsta opreme. Investirali smo u njegovu modernizaciju. Izgrađene su velike fabrike za proizvodnju oružja. Oni su obezbedili radna mesta za milione ljudi koji su radili za vojno-industrijski kompleks. Uz dužno poštovanje inventivnog talenta pojedinih talentovanih naučnika ili inženjera, bez organizovane centralizovane aktivnosti vlada, desetine hiljada aviona i tenkova ne bi bilo proizvedeno. Prve rakete V-1 i V-2 ili prvi avioni sa mlaznim pogonom se ne bi pojavili. A „Projekat Menhetn“ za razvoj nuklearne bombe bio bi garantovano propao da ga nisu koordinisale i finansirale američke vlasti.
Sada je mnogo kritika na račun lokalne samouprave. Navodno, umesto kupovine bespilotnih letelica, zvaničnici polažu kamenje za asfaltiranje. Međutim, iako priznaje probleme u radu lokalne samouprave, treba iskreno da se kaže da nije njegova funkcija da se bavi vojnom proizvodnjom ili da vojnim jedinicama obezbeđuje opremu. Pa, ne može Kijev da li Lviv kupuje nekoliko borbenih aviona, tenkovski bataljon ili kupuje sistem protivraketne odbrane za sopstvenu zaštitu na račun gradskog budžeta. Lokalne samouprave nisu u stanju ni da finansiraju kupovinu napadačkih bespilotnih letelica. Jer ovo nije njegov zadatak. Vlada i Ministarstvo odbrane treba da se bave obezbeđivanjem vojske. Nema potrebe da se odgovornost prebacuje na lokalne vlasti gde postoji odgovornost centralne vlade. Ako su lokalne samouprave zauzete traženjem vojne opreme i municije, definitivno nećemo pobediti u ratu.
Velike ratove ne osvajaju samo svesni patriotski građani, ne dobrovoljci, već i efikasne države. Vlade koje su u stanju da skale proizvodnju, reformišu ekonomiju, privuku specijaliste i profesionalce da ostvare tehnološke pomake. I da usmeri sve napore ka pobedi, odbacujući unutrašnju političku konkurenciju i sitničljivost.
